Hil: SAD insistiraju da se formira ZSO

"Mi zaista insistiramo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede, znači govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ne kažem da francusko-nemački sporazum nije u raskoraku sa Briselskim sporazumom. Oni su svakako povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden, deo je francusko-nemačkog sporazuma", rekao je Hil gostujući na televiziji K1.

Na pitanje o Vašingtonskom sporazumu, Hil je odgovorio da ne želi da ga zaobiđe i da je on bio važan, jer je bio posvećen privredi da bi se obezbedilo da Beograd i Priština mogu da reše neka pitanja koja direkno utiču na život ljudi na terenu. 

Stvar je u tome, istakao je Hil, da se sprovedu rešenja koja su već dogovorena Briselskim sporazumom. 

"Mislim da se treba vratiti na ono osnovno pitanje, a to je budućnost srpske zajednice na Kosovu. Oni tamo žive vekovima i moraju znati kakva im je budućnost. Tako da je fundamentalno pitanje da se pozabavimo onim što potiče iz originalnog Briselskog sporazuma, a to je ZSO. To apsolutno mora da se sprovede, ukoliko očekujemo da neko u buduće sporazume ima poverenje", poručio je američki ambasador. 

Što se tiče rokova za formiranje ZSO i sprovođenja francusko-nemačkog sporazuma, Hil smatra da su rokovi koji se spominju u medijima razumni i realni, te da bi ZSO mogla da se formira do leta, a francuski-nemački predlog da se sprovede do kraja godine.

"Mislim da ljudi moraju svakodnevno da rade na tome da dođu do rešenja. Mislim da je realno predložiti da se to desi ove godine, zato mislim da je ova godina značajna, mislim da je predlog pozitivan i da može da se sprovede", poručio je Hil.

On je istakao da SAD apslolutno podržavaju ono što su Evropljani uradili, posebno francusko-nemački predlog.

"Pričamo o rešenju za Srbiju, Balkan i Evropu. SAD imaju dugoročne interese na kontinentu i u ovom regionu. Mislim da ono što treba da radimo jste da pričamo sa Evropljanima o tome", rekao je Hil.

Naglašava da je važno je da se stvari smire, da se ne stvaraju tenzije i da se ne pruža prilika ljudima koji žele da ih stvaraju izgovor za to. 

"Ja 20 godina nisam bio ovde, ali bio sam na drugim mestima, između ostalih i u Severnoj Koreji. Tako da, ako ste razočarani stanjem u Srbiji, pogledajte Severnu Koreju, pa ćete videti da stanje na Balkanu nije tako loše", poručio je Hil.

Dodaje da mu je jasno da je ono što brine ljude u Srbiji ko će garantovati potpisane sporazume, jer je Briselski sporazum potpisan 2013, a nije sprovede i  prošlo je toliko vremena.  

"Mi želimo da budemo deo procesa i garancija za porovođenje ishoda njegovog dogovora. Ako želite da investirate u bilo koju zemlju, želite da to bude na sigurnom mestu i da nećete imati politčkih problema. Tako da je sve to deo jednog velikog problema", zaključio je američki ambasador u Srbiji.

Beograd i Srbi na Kosovu insistiraju na formiranju ZSO, za koju veruju da bi omogućila zaštitu prava srpske zajednice.

Karpenter: Dok se sever KiM ne vrati pod jurisdikciju Beograda nema smanjenja tenzija

Profesor vašingtonskog Kejto instituta Ted Gejlen Karpenter izjavio je danas da evropski plan, ako se i sprovede, nije dugoročno rešenje, kao i da se tenzije neće smiriti osim ako EU ne primora Prištinu da dozvoli da se sever KiM sa većinskim srpskim stanovništvom "vrati pod jurisdikciju Beograda". 

"Bez te trajne promene granica, opasne tenzije će opstati", rekao je on za Tanjug.

On je pojasnio da najnoviji razvoj događaja može da se pokaže kao "umereno koristan" za smanjenje tenzija u kratkom roku, ali i da su tenzije dostigle alarmantan nivo tokom druge polovine 2022. godine.

Prema njegovim rečima to što je premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti prihvatio evropski plan za dijalog, došlo je "uz nekoliko upozorenja".

"Njegovo insistiranje da se poluautonomna lokalna udruženja ne zasnivaju na etničkoj pripadnosti poriče realnost. To upozorenje bi takođe lako moglo postati izgovor za odlaganje ili čak povlačenje prihvatanja plana EU od strane Prištine kasnije", rekao je Gejlen Karpenter.

Izvor: Tanjug