Hjuman rajts voč: U Srbiji težak položaj novinara i LGBT zajednice, suđenja za ratne zločine spora

U danas objavljenom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, HRW piše da se u Srbiji novinari koji su kritični prema vlasti i dalje suočavaju s pretnjama i napadima, uz neadekvatan odgovor države. Pozivajući se na podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), HRW piše da su od januara do kraja avgusta zabeležena dva fizička napada, tri napada na imovinu i 26 slučajeva zastrašivanja i pretnji protiv novinara i medijskih kuća. Navodeći i niz konkretnih primera tih pretnji i napada, HRW konstatuje i da su i u 2022. godini "provladini mediji nastavili klevetničke kampanje protiv nezavisnih novinara i medijskih kuća koje kritički izveštavaju o vladi".

Podsećamo da je prethodne godine, kako je naveo NUNS, novinarka Jelena Obućina dobila pretnje putem društvenih mreža, a sve zbog tekstova u tabloidima, gde su njene reči izvučene iz konteksa.

"Nema 'slučajnih napada' u ovoj državi. Hajka je orkestrirana i nadam se da su nalogodavci zadovoljni. Preti mi se nabijanjem na kolac. Jaki junaci su ti 'predsednikovi ljudi'", izjavila je tom prilikom Obućina.

Takođe, i tokom Evroprajda, zabeleženo je nekoliko napada na novinare. U saopštenju NUNS -a navedeno je da je raščinjeni monah Antonije pogodio flašom u stomak snimatelja N1, da su pripadnici Policijske brigade Beograda bez ikakvog obrazloženja, zaustavili i maltretirali novinara FoNeta Davora Lukača, iako im se uredno predstavio, samo zato što je na javnom mestu, ispred zgrade u kojoj je kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posmatrao kako privode i pretresaju maloletnike.

I slučaj ubistva novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije ostao je otvoden.

U Apelacionom sudu je početkom decembra razmatrana žalba na prvostepenu presudu kojom su bivši čelnici Državne bezbednosti pre godinu dana osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Ćuruvije tokom bombardovanja NATO, 11. aprila 1999. godine.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je emisiji Insajder Intervju, da je neporecivo dokazana krivica optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Beogradski portal KRIK je objavio je u novembru da je osuđen zbog objavljivanja vesti sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića - Jotke u kojoj je preneo zbivanja u sudnici i citirao prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe u kojem se čulo da je tadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislav Gašić kod Jotića "na kazanu".

Prošlo je i više od četiri godine od kako je novinaru Milanu Jovanoviću zapaljena kuća u Vrčinu. Prvooptuženi, bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, brani se sa slobode.

Portal Žig info iz Grocke godinama je objavljivao tekstove u kojima je novinar Milan Jovanović pisao o brojnim zloupotrebama u toj opštini. Kada je decembra 2018. zapaljena kuća u kojoj živi, tadašnjeg predsednika Opštine Grocka i funkcionera Srpske napredne stranke Dragoljuba Simonovića, Jovanović je označio kao nalogodavca. Ubrzo je to potvrdilo i Tužilaštvo.

Takođe, podsećamo i na slučaj iz maja prošle godine, kada se na košarkaškoj utakmici Partizan-Budućnost sa tribina se ponovo čulo isto skandiranje protiv glavne i odgovorne urednice Insajder TV Brankice Stanković - kao pre trinaest godina.

Iako se događaj odigrao pred punom halom i bio prenošen na televiziji, do danas niko od nadležnih nije reagovao.

Postupci o ratnim zločinima otežani

Kada je reč o odgovornosti za ratne zločine, HRW piše da je zaključno sa avgustom prošle godine pred srpskim sudovima u postupku bilo 16 predmeta protiv 39 optuženih, ali da su svi ti postupci bili "otežani značajnim kašnjenjima i odlaganjima". Kao primer, HRW piše da je prvo suđenje za ratne zločine u Srebrenici u Srbiji do sada odlagano više od 20 puta početka decembra 2016. godine, a da optuženi, bez ikakvih posledica, jednostavno nisu dolazili na suđenje.

U delu o izbeglicama, tražiocima azila i migrantima, HRW navodi da su u Srbiji prošle godine do avgusta registrovana 2.653 tražioca azila, ali da su nadležne vlasti dozvolile podnošenje samo 251 zahteva za azil. "Od januara do avgusta Srbija je odobrila izbeglički status dvema osobama, a supsidijarnu zaštitu za devet osoba. Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 817 ljudi, gotovo isključivo iz Ukrajine", piše HRW, uz konstataciju da je sistem azila i dalje manjkav, s poteškoćama u pristupu procedurama za tražioce azila, niskim stopama priznavanja statusa i dugim odgađanjima. Pored toga, Srbiji, kako se dodaje, nedostaju i formalne procedure za procenu starosti dece migranata bez pratnje, pa postoji opasnost da starija deca budu tretirana kao odrasle osobe.

Zabeleženi napadi na pripadnike LBGT zajednice, obespravljene i osobe sa invaliditeom

U izveštaju se navodi da su srpske NVO od januara do septembra registrovale 30 incidenata, uključujući i deset fizičkih napada motivisanih mržnjom prema LGBT osobama. U izveštaju se podseća i na pokušaj vlasti da otkažu prošlogodišnji Europrajd u Beogradu, navodno iz bezbednosnih razloga i na napade na učesnike Parade ponosa, kao i na beogradski Prajd info centar. HRW podseća i na pritiske desničarskih verskih i političkih grupa da se u nastavi zabrane LGBT teme.

Prošlogodišnji Evroprajd u Beogradu je najpre bio zabranjen, ali je kasnije ipak održan. Nakon okupljanja ispred Ustavnog suda u centru Beograda, aktivisti LGBT+ zajednice i učesnici Parade ponosa na manifestaciji "Evroprajd 2022", uz prisustvo policije koja je štitila učesnike, prošetali su do parka Tašmajdan.

Šesti dan Nedelje ponosa započet je incidentima, kada je policija u Beogradu privredela 31 osobu zbog remećenja javnog reda.

U delu o položaju osoba sa invaliditetom, HRW piše da je prošle godine u Srbiji ponovo porastao broj građana iz te kategorije koji žive u ustanovama, i da su u tim ustanovama vrlo često deca smeštena sa odraslima sa kojima nisu u srodstvu.

Navodi se i da su mogućnosti za redovno obrazovanje za decu sa invaliditetom i dalje vrlo ograničene.

Insajder je izveštavao o različitim problemima sa kojima se susreću osobe sa Invaliditetom u Srbiji, poput ugroženog prava glasa zbog nepristupačnosti biračkih mesta i nedostupnost usluge personalne asistencije.

Izvor: Beta, Insajder