Đurović: Od 90.000 migranata koji su prošli kroz Srbiju, 25 dobilo azil

„To je veći broj izbeglica i migranata (koji su prošli kroz Srbiju) u odnosu na 2021. godinu i to je trend koji već nekoliko godina unazad postoji. Očekuje se da i sledeće godine taj trend takođe bude visok", rekao je Đurović za agenciju Beta.

Istakao je da je bilans onih koji su dobili azil u Srbiji jako loš, odnosno da je do 1. septembra od 3.800 izbeglica koje su izrazile nameru, samo 25 dobilo azil u Srbiji.

„A više od 90.000 ljudi je ušlo u zemlju, vidi se da ti ljudi nisu u sistemu. Tih 3.800, to je broj ljudi koji su legalno u Srbiji. Ostali nisu vidljivi pravnom sistemu, možda borave u kampu, ali to ne znači ništa. Nemaju pravni status, nisu ni u postupku, ni van postupka", naglasio je Đurović.

Objasnio je da azilni postupak služi da se odredi da li je neko izbeglica ili ne, i da samo 25 odluka pokazuje da "sistem ne funkcioniše".

Naveo je da oko 40 odsto migranata dolazi iz Avganistana, 20 odsto iz Sirije i dodao da najveći broj njih dolazi iz pravca Turske, u kojoj se trenutno nalazi više miliona izbeglica.

Prema njegovim rečima, Turska je u političkoj i ekonomskoj krizi, a kao jedan od uzročnika za te probleme adresira upravo izbeglice, koje su u toj zemlji izložene sve gorem tretmanu, zbog čega se upućuju ka "balkanskoj ruti".

Trostruka migracija preko Srbije, u 2022. bilo duplo više nego u 2021. godini

Korišćenjem bezviznog režima ove godine je preko 45.000 ljudi iz Tunisa ušlo u Srbiju i najveći broj je nastavio dalje, stiglo je i preko 34.000 Indijaca koji se nisu tamo vratili kao i preko 5.800 ljudi iz Burundija ušlo je i najverovatnije nastavilo dalje ka Zapadnoj Evropi, rekao je danas za Tanjug Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. „Takva migracija je na kraju godine i zaustavljena. Srbija je podigla vizni režim prema građanima ovih zemalja, i tako rešila taj jedan migratorni pravac", rekao je on. Đurović navodi da je ove godine preko 200.000 građana Rusije ušlo u Srbiju, a preko 168.000 njih je prijavilo boravak.  „To ne znači da su svi ovde, ali se sigurno radi o desetinama hiljada tih ljudi koji borave ovde. Tu je i preko 23.000 Ukrajinaca koji su od početka rata prijavili boravak u Srbiji, a sigurno ih na hiljade ovde i boravi", rekao je on.  

Dodao je da je 2022. godinu obeležila trostruka migracija, jer pored ove dve, tu je i dolazak ljudi iz Afrike i Azije koji stižu preko Turske.  „Značajno je povećanje broja ljudi koji dolaze u Srbiju, brojke su duple u odnosu na lane. Najveći broj je i napustio Srbiju", rekao je on.  

Đurović navodi da se od potpisavanja memoranduma o saradnji na inicijativu Austrije i Mađarske primećuje aktivnije delovanje policije u našim graničnim oblastima, i akcije pronalaženja i smeštanja migranata pre svega uz granicu sa Mađarskom. „Akcije su intenzivne, dešavaju se nedeljno, pronalaze se izbeglice i migranti koji se smeštaju u kolektivne kampove. To je samo jedan deo složenog problema. Uvođenje ljudi u legalne tokove za nas treba da bude prioritet. Svedoci smo da migracija nije stala, nezavisno od delovanja srpskih vlasti nastavlja dalje prema zemljama Zapadne Evrope", ocenio je on.  

Definisanje pravnog položaja migranata - prioritet

Đurović ističe da u Srbiji treba formirati sveobuhvatno stručno telo koje bi na efikasan način moglo da se bori raznovrsnim stranama migracije. „Ti ljudi moraju da budu u sistemu, registrovani, kako bi znali sa kim moramo da radimo, ko su ljudi u potrebi a koji nisu. Prioritet je izdefinisati ko je u kom pravnom položaju u Srbiji", smatra on. 

Komentarišući novu incijativu EU da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u borbu protiv iregularne migracije iz pravca Turske on ističe da se očekuje značajna uloga zemalja regiona ako migracije 2023. godine budu nalik velikim iz 2015. godine. „Verovatno nas u 2023. čeka nastavak rasta broja ljudi koji dolaze iz pravca Azije i Afrike,  kod nas pre svega iz Turske. Izbeglice i migranti masovno napuštaju Tursku i mi očekujemo da se to nastavi sledeće godine. Sasvim sigurno da ih Evropa neće dočekati kao 2015. godine", ističe Đurović.  

Centar Ukrajinu pomno prati, iako izbeglice iz te zemlje uglavnom ne ostaju ovde. „Pokazalo se da je način prihvata ovih ljudi, tako što ostaju u urbanim mestima i sami se snalaze a imaju pravo na rad, dobitna kombinacija", ocenio je on.   Dodao je da Ukrajinci u Srbiji nisu na teretu budžeta i građana, uključuju se brzo u lokalnu sredinu i ne odskaču, te da postoji veliki potencijal da budu prihvaćeni i integrisani.   "Slično je sa građanima Rusije, koji se ipak tretiraju kao stranci, pa na svakih 30 dana moraju da izađu iz Srbije", rekao je on.   Smatra da položaj pristiglih Rusa treba drugačije rešiti i kao primer navodi migracije od pre 100 godina zbog Oktobarske revolucije.  „Tada su dolazile izbeglice, ali tada je bio adekvatan njihov prihvat i znalo se kako da se uključe u sistem. To je poruka i za sadašnje vreme", kaže on. Ističe da se mora rešiti kako da se državljanima Rusije u Srbiji omogući da oni koji ostanu ovde budu i prihvaćeni. „Srbija ima potencijala za to. Trebaju joj građani, oni koji su savesni, Srbija ima zbog svoje humanosti obavezu da prihvati izbeglice", smatra Đurović.  

Kako najveći izazov za Srbiju navodi izbeglice iz Azije i Afrike, koji, iako su najvećim brojem u prolazi, nekad ostaju "zaglavljeni". „Zaglavljeni ne mogu da budu nevidljivi, moraju da budu registrovani, sa jasnim pravima i obavezama", kaže on i navodi da je u svakom trenutku u Srbiji tokom 2022. godine bilo 7.000 -10.000 zaglavljenih. „To nije broj koji je nemoguć za Srbiju, ali moramo da i na regionalnom i međunarodnom nivou da ističemo svoj osetljiv položaj. Na obodu smo EU, nemamo njihovu zaštitu, a sa juga ljudi intenzivno dolaze", ističe on.   

Srbiji treba regionalna i međunarodna podrška

Đurović ocenjuje da saradnja sa južnim državama nije zadovoljavajuća, te da sporazumi o readmisiji ka tim državama nisu značajnije korišćeni u 2022. godini.    „Mi smo stalno u riziku da li će da se ljudi ovde zaglave, koliko će ih biti, i kako ćemo mi sa njima. Ne vidim da je to pitanje koje mi sami možemo da rešimo. Moramo zajedno sa regionalnim i međunarodnim okruženjem", rekao je on.   Dodao je da Srbija mora od okruženja da traži veću saradnju, solidarnost i poštovanje procedura. „Srbiji treba podrške, i stručne i materijalne i finansijske, da bi iznela ovaj teret koji nije lak a preko noći može da se promeni i bude teži", zaključio je Đurović.

Govoreći o memorandumu koji su potpisale Srbija, Mađarska i Austrija, Đurović je rekao da očekuje da će te zemlje pomoći Srbiji u borbi protiv migracija i da će biti nastavljeno postavljanje barijera na granici sa Severnom Makedonijom koje je započeto 2020. godine.  „Očekuje se i da Mađarska i Austrija pomognu našoj graničnoj policiji da se bore protiv krijumčarenja", dodao je on.  Prema njegovim rečima, sve to predstavlja pokušaj da se u narednim godinama zaustavi, ili bar značajno uspori dolazak ljudi u Evropu na njenim južnim granicama, odnosno onih koji dolaze "balkanskom rutom".  Istakao je da je važno da Srbija u tretiranju iregularne migracije ne krene putem Mađarske, odnosno da ne počne da proteruje ljude bez procedura i sprovodi slične prakse.  „Za sve ove godine, nema onoga ko je pokušao i bio vraćen 10 puta, a da na kraju nije uspeo da se domogne zemlje destinacije", rekao je Đurović.  

On je istakao i da bi jedan od problema takođe mogao da bude ukoliko Evropska unija počne da sprovodi readmisiju ljudi koji su nelegalno ušli u EU, jer bi mnogi od njih bili vraćeni u Srbiju.  „Ako bi mi sada postali glavna perjanica borbe protiv migracija, sa ovakvim kapacitetima na jugu zemlje ne možemo očekivati da će izaći na dobro", ocenio je Đurović.

Izvor: Beta, Tanjug