Inicijativa mladih: Najmanje 3.370 Albanaca iz Preševske doline izbrisano iz biračkog spiska i ostalo bez brojnih prava

Istraživači Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji su od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa sproveli istraživanje o pasivizaciji adresa građana Srbije albanske nacionalnosti. 

Na osnovu intervjua, uvida u rešenja MUP-a o pasivizaciji adresa, kao i na osnovu podataka o promenama biračkih spiskova i razgovora sa lokalnim aktivistima i političkim partijama, došli su do nalaza da 72 odsto ispitanika nije dobilo rešenje o pasivizaciji već je samo usmeno obavešteno, kao i da je 80 odsto njih izgubilo biračko pravo.

Kako navode u saopštenju, dva osnovna indikatora da MUP krši Zakon o prebivalištu i boravištu jesu "nekonzistentni i netransparentni podaci policije o pasivizaciji kao i podatak da je najmanje 3.370 Albanaca u Preševskoj dolini izbrisano sa biračkog spiska u periodu od 2015. do 2022. godine".

"Pasivizacija adresa predstavlja jednu vrsta političkog instrumenta koji se zloupotrebljava da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije", rekao je Marko Milosavljević na predstavljanju izveštaja, a prenosi Incijativa mladih.

Oni koji pri ovom procesu izgube adresu, lišeni su gotovo svih prava: ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, budu birani ili biraju na izborima, registruju automobil ili budu nosioci imovine, objašnjeno je u saopštenju.

"Poseban paradoks je što su žrtve zloupotrebe procesa pasivizacije često vlasnici ili suvlasnici imanja, stanova i kuća za koje uredno izmiruju dažbine prema državi. Iako su im osnovna ljudska prava očigledno ugrožena, zvaničnici Srbije to u potpunosti godinama negiraju, dok preciznih zvaničnih podataka o broju ljudi kojima su pasivizirane adrese nema", navodi se u istraživanju.

Relja Pantić, šef sektora za pritužbe u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti,  rekao je da u poslednjem godišnjem izveštaju ove institucije o žalbama na diskriminaciju dominiraju žalbe na diskriminaciju na osnovu nacionalnosti kojih je 16 odsto. Od toga je samo jedna žalba na diskriminaciju Albanaca. 

[related-content]

Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je nadležno tužilaštvo, kao i nezavisne državne organe poput Zaštitnika građana da u potpunosti istraže navode iz izveštaja i da se odgovorni procesuiraju. Od MUP-a Srbije, Inicijativa zahteva da javno objavi statistike građana po etničkoj osnovi koji su pasivizirani od 2012. do 2023. godine u svim opštinama Srbije, uključujući Bujanovac, Preševo i Medveđu. 

Šta piše u izveštaju?

Istraživački tim Inicijative mladih za ljudska prava obavio četiri terenske posete Preševskoj dolini, pri čemu su organizovana 23 intervjua sa građanima, 24 intervjua sa predstavnicima političkih aktera, uključujući predstavnike opština Bujanovac i Preševo, kao i predstavnike Koordinacionog tela Vlade Srbije za tri opštine juga Srbije, navodi se u izveštaju.

Nakon obavljenih intervjua, kako navode, došli su do zaključka da MUP  krši Zakon o prebivalištu i boravištu,  u opštini Medveđa, a zatim u manjoj meri u opštinama Bujanovac i Preševo, tako što "izostaje pismeno rešenje o pasivizaciji, a građani više godina nisu obavešteni o činjenici da im je adresa pasivizirana, već o tome saznaju usmeno i bez jasnih obrazloženja o procesu žalbe ili drugim zakonom zagarantovanim pravima".

Dodaju i da je između pasivizacije i usmenog saznanja, u većini slučajeva prošlo "od tri do pet godina, a 72 odsto ispitanih građana nije dobilo rešenje o pasivizaciji adresa čime je, tvrde, prekršen zakon.

"Tokom istraživanja, došli smo do podataka o broju pasiviziranih građana koje je jedna organizacija iz Bujanovca dobila od policije 2021. godine. Pomenuta statistika izgleda ovako: 1.782 u Medveđi; 570 u Bujanovcu; 92 u Preševu. Ova statistika odgovara podacima koje je evropskim parlamentarcima poslao ambasador Srbije u Briselu",  navedeno je u izveštaju.

Istaknuta namera sastavljanja izveštaja je "da bude vodič institucijama Srbije koje će do kraja ispitati navode o restriktivnom sprovođenju pasivizacije adresa prema građanima Srbije koji su albanske nacionalnosti".

Izvor: Inicijativa mladih za ljudska prava