Stres zbog novca: Kako inflacija povećava finansijsku anksioznost i utiče na mentalno zdravlje

Briga o finansijama nije ništa novo. Ali kako je inflacija uzela maha, troškovi života skočili, a plate ne idu u korak sa tim, sve više ljudi počinje da paniči zbog potencijalnih novčanih problema. Finansijska anksioznost je zahvatila milijarde ljudi – uključujući i one koji nikada pre nisu osetili takav akutni pritisak.

“Termin vam možda nije poznat, ali verovatno znate taj osećaj: Stres, zabrinutost ili nelagodnost koju ljudi doživljavaju zbog finansijske situacije, uključujući zabrinutost za novac, dugove, troškove i finansijsku stabilnost“, kaže Džena Vjas-Li, klinički psiholog i suosnivač Klinike za mentalno zdravlje Kove u Velikoj Britaniji. 

Finansijska anksioznost može uticati na svakoga, od onih u donjem delu socioekonomske lestvice koji žive od plate do plate, do onih koji se smatraju tradicionalno „dobrostojećim“.

“Nezaposlenost je bila izuzetno niska od pandemije, tako da najveći deo ekonomskog pritiska potiče od prihoda koji ne idu u korak sa inflacijom, a ne zbog toga što ljudi gube posao“, kaže Keri Paps, profesor ekonomije na Školi za menadžment UK Univerzitetu u Bredfordu. 

“Dakle, ljudi su i dalje zaposleni, ali im plate nisu povećane”, smatra on.

Efekti ovog talasa se manifestuju širom sveta.

“Neizvesnost koju ovakve situacije stvaraju je anksioznost iz udžbenika”, kaže Vjas-Li,

“Nemati plan, ne biti u stanju da izvršite plan i da budete tamo gde biste želeli da budete u pogledu sopstvenih ciljeva može izazvati ozbiljnu anksioznost, bez obzira na to koliko novca imate ili kakav je vaš društveni položaj”, kaže ona. 

Iako je teško uhvatiti se u koštac sa bilo kojom vrstom anaksioznosti, Vjas-Li kaže da finansijska anksioznost može biti posebno akutna, jer se spoznaje fokusirane na novac često katastrofalne po prirodi i predviđaju finansijsku propast i oskudicu. 

"Ovo može biti blisko povezano sa imidžom o sebi i samopoštovanjem - i njihovim nedostatkom", kaže ona. 

"To može biti veoma štetno, jer postoji visok nivo stida povezan sa finansijskom anksioznošću. Ljudi bi radije zadržali sve za sebe zbog samopoštovanja iz straha od osude okoline", kaže Vjas-Li.

Finansijska anksioznost se takođe može pogoršati u vreme finansijskih kriza i problema kao što su gubitak posla ili neočekivano veliki računi. 

To čak može dovesti i do drugih nefunkcionalnih obrazaca ponašanja koji dodatno učvršćuju poteškoće sa novcem.

Vjas-Li kaže da se neki ljudi, na primer, okreću kocki da bi pronašli drugi izvor prihoda.

A sve, takođe, može uticati na celokupno mentalno zdravlje. 

Nedavno istraživanje u kojem je učestvovalo 2.000 Britanaca klijenata Creditspring pokazalo je da je 30% njih prijavilo pogoršanje mentalnog zdravlja od početka ekonomske krize. 

Ispitanici starosti od 25 do 34 godine navode da ovaj problem doživljavaju najgore, pri čemu je stopa takvih odgovora u ovoj grupi porasla za čak 48% u odnosu na prethodno ispitivanje. 

Anketa iz aprila 2023. godine sprovedena u SAD pokazala je da je 52% od više od 2.300 ispitanih odraslih Amerikanaca reklo da novac ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje, a da je najčešći problem oko koga se razmišlja nemogućnist da se uštedi i poseduje neki novac za nepredviđene stvari koje se mogu desiti.

Od onih koji su rekli da im je novac glavni izvor stresa, čak njih  29% kažu da svakodnevno brine o tome.

 Kao rezultat finansijske anksioznosti, Vjas-Li objašnjava da ljudima može biti teško da se fokusiraju na svoje svakodnevne zadatke. 

“Videla sam na klinici kako  to može smanjiti šanse za unapređenje na poslu ili pronalaženje boljeg posla, ili kako na studente može uticati na njihov akademski učinak. Kod kuće, emocionalno naprezanje može doprineti napetosti u odnosima jer pojedinci mogu postati razdražljivi ili povučeni", kaže ona. 

Ona dodaje da finansijska anksioznost takođe može “uzeti ogroman danak u ličnim odnosima, a brige i nevolje sa novcem su jedan od vodećih razloga za razvod“.

Uz neizvesnost oko trenutne ekonomske klime, rasprostranjeno pitanje finansijske anksioznosti ne nestaje. 

“Na našoj klinici smo uočili porast broja odraslih kao rezultat finansijskih stresova i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti jer inflacija nastavlja da raste i dodatno opterećuje pojedince“, kaže Vjas-Li.

Imajući to na umu, ljudi koji doživljavaju stres možda će morati da prevaziđu želju da zadrže taj osećaj za sebe, čak i ako razgovor o novcu može da izgleda kao nešto od čega se stide, pa čak i tabu.

“Ljudi često ne žele da potraže stručnu podršku i umesto toga se zatvaraju u sebe, što može da omete dugoročnije finansijsko planiranje, posebno ako su uzrok anksioznosti visoki dugovi“, kaže Vjas-Li. 

“Finansijska anksioznost se retko rešava sama od sebe, tako da profesionalna podrška može da bude istinski transformišuća za one koji je potraže”, zaključuje ona.

Izvor: BBC