<article>Na godišnjicu rata, stižu najave o novim sankcijama Rusiji i pomoći Ukrajini. Rat je promenio odnose snaga u svetu i možda nepovratno uništio decenijama ionako zaoštrene odnose Amerike i Rusije.Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara kaže da je sukob između Rusije i Ukrajine zapravo doveo do novog Hladnog rata. „Nova gvozdena zavesa pada na istok Evrope i ona će pasti nezavisno od ishoda sukoba u Ukrajini. Jedino se postavlja pitanje gde će se tačno ona protezati, s tim što ovaj novi Hladni rat, za razliku od onog starog, je čak i opasniji jer više ne postoje oni kanali koji su postojali za komunikaciju za vreme prethodnog Hladnog rata. Vidimo da se sada i arhitektura strateške stabilnosti odnosno nuklearne stabilnosti razdvaja, nakon što je Putin najavio povlačenje iz sporazuma Novi START, i konačno, imamo tu neravnotežu u moći i činjenicu da se gvozdena zavesa nalazi na samoj granici Rusije, što je daleko opasnije i gde svaka kriza može da eskalira i ka nekom širem sukobu“, objašnjava Trapara.  Na polju energetike, rusko-ukrajinski rat prerastao je u rusko-evropski rat. Umnogome zavisna od gasa iz Rusije, Evropa je, mnogo lakše nego što se očekivalo, prebrodila zimu; pre svega zahvaljujući relativno blagoj zimi i uvozu tečnog gasa iz Amerike, Katara, Alžira i Norveške.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkyMe8jJXSVw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Zamalo zaboravljena inflacija dostigla je prošle godine najviši nivo u poslednje četiri decenije. Usledilo je dramatično povećanje kamata u celom svetu. Drastična poskupljenja oslabila su kupovnu moć i time uticala na globalno smanjenje proizvedenih dobara. Tako je Svetska banka smanjila prognoze svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu sa 3 na 1,7%. Poremećaji u lancima snabdevanja, izazvani najpre pandemijom, a onda ratom, naterale su velike ekonomije da se, sa jeftinije proizvodnje u dalekim istočnim zemljama, okrenu skupljoj, ali sigurnijoj proizvodnji u bližim, i politički prijateljskim zemljama.Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne studije ističe da je rat doveo do još veće podele i deglobalizacije. „Svet postaje polarizovaniji, pre svega između dve najveće svetske ekonomije, Amerike i Kine, i zbog te polarizovanosti viđamo sve manje zapadnih kompanija koje investiraju u Kini i tim dalekim zemljama, zbog tih političkih, ne samo iz ekonomskih razloga. Tako da, mislim da neće doći do deglobalizacije, u smislu da će se fabrike koje su već otvorene u Kini preseliti  negde u Evropu ili ne znam gde, ali mislim da će doći do trenda da se umesto da se investira u Kini, da će se investirati negde bliže na Balkanu, mislim da je to način na koji će se ta deglobalizacija, odnosno usporavanje globalizacije odvijati, da će zapadne firme umesto u Aziju, investirati u Istočnu Evropu, Severnu Afriku ili one delove koji su bliže centrali njihovih kompanija“, smatra Jovanović.Dosadašnji mirovni pregovori u Belorusiji i Turskoj nisu dali rezultate. Jedini diplomatski uspeh do sada je pristanak Rusije da dozvoli isplovljavanje ukrajinskih brodova sa žitaricama u Crnom moru. Svetu je potreban mir - Generalna skupština Ujedinjenih nacija i sinoćnjom Rezolucijom poziva Rusiju da se povuče iz Ukrajine - ali su sve manji izgledi za to.„Kad smo čuli Bajdena u poslednjem obraćanju, on je rekao da Ukrajina neće biti pobeda Rusije, dakle to je na najeksplicitniji mogući način izrečen cilj SAD, da spreče Rusiju da pobedi, a meni se čini da su Amerikanci svesni da jako teško mogu, ukoliko direktno ne uđu u sukob sa Rusijom da dovedu Ukrajinu do pobede. Tako da je neki najverovatniji scenario u Ukrajini korejski, dakle, neka podela zamrzavanja sukoba na nekoj liniji, koja neće biti pobeda ni za jednu ni za drugu stranu, ali gde će obe strane moći da kažu da su sprečile onu drugu da pobedi“, kaže Vladimir Trapara.Za Ukrajinu, pobeda bi bila povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. Za Rusiju, koja želi ujedinjenje svog naroda, to je neprihvatljivo.Izvor: Insajder</article>

Na godišnjicu rata, stižu najave o novim sankcijama Rusiji i pomoći Ukrajini. Rat je promenio odnose snaga u svetu i možda nepovratno uništio decenijama ionako zaoštrene odnose Amerike i Rusije.
Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara kaže da je sukob između Rusije i Ukrajine zapravo doveo do novog Hladnog rata.&nbsp;
„Nova gvozdena zavesa pada na istok Evrope i ona će pasti nezavisno od ishoda sukoba u Ukrajini. Jedino se postavlja pitanje gde će se tačno ona protezati, s tim što ovaj novi Hladni rat, za razliku od onog starog, je čak i opasniji jer više ne postoje oni kanali koji su postojali za komunikaciju za vreme prethodnog Hladnog rata. Vidimo da se sada i arhitektura strateške stabilnosti odnosno nuklearne stabilnosti razdvaja, nakon što je Putin najavio povlačenje iz sporazuma Novi START, i konačno, imamo tu neravnotežu u moći i činjenicu da se gvozdena zavesa nalazi na samoj granici Rusije, što je daleko opasnije i gde svaka kriza može da eskalira i ka nekom širem sukobu“, objašnjava Trapara. &nbsp;Na polju energetike, rusko-ukrajinski rat prerastao je u rusko-evropski rat. Umnogome zavisna od gasa iz Rusije, Evropa je, mnogo lakše nego što se očekivalo, prebrodila zimu; pre svega zahvaljujući relativno blagoj zimi i uvozu tečnog gasa iz Amerike, Katara, Alžira i Norveške.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkyMe8jJXSVw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Zamalo zaboravljena inflacija dostigla je prošle godine najviši nivo u poslednje četiri decenije. Usledilo je dramatično povećanje kamata u celom svetu.&nbsp;
Drastična poskupljenja oslabila su kupovnu moć i time uticala na globalno smanjenje proizvedenih dobara. Tako je Svetska banka smanjila prognoze svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu sa 3 na 1,7%.&nbsp;
Poremećaji u lancima snabdevanja, izazvani najpre pandemijom, a onda ratom, naterale su velike ekonomije da se, sa jeftinije proizvodnje u dalekim istočnim zemljama, okrenu skupljoj, ali sigurnijoj proizvodnji u bližim, i politički prijateljskim zemljama.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne studije ističe da je rat doveo do još veće podele i deglobalizacije.&nbsp;
„Svet postaje polarizovaniji, pre svega između dve najveće svetske ekonomije, Amerike i Kine, i zbog te polarizovanosti viđamo sve manje zapadnih kompanija koje investiraju u Kini i tim dalekim zemljama, zbog tih političkih, ne samo iz ekonomskih razloga. Tako da, mislim da neće doći do deglobalizacije, u smislu da će se fabrike koje su već otvorene u Kini preseliti &nbsp;negde u Evropu ili ne znam gde, ali mislim da će doći do trenda da se umesto da se investira u Kini, da će se investirati negde bliže na Balkanu, mislim da je to način na koji će se ta deglobalizacija, odnosno usporavanje globalizacije odvijati, da će zapadne firme umesto u Aziju, investirati u Istočnu Evropu, Severnu Afriku ili one delove koji su bliže centrali njihovih kompanija“, smatra Jovanović.
Dosadašnji mirovni pregovori u Belorusiji i Turskoj nisu dali rezultate. Jedini diplomatski uspeh do sada je pristanak Rusije da dozvoli isplovljavanje ukrajinskih brodova sa žitaricama u Crnom moru. Svetu je potreban mir - Generalna skupština Ujedinjenih nacija i sinoćnjom Rezolucijom poziva Rusiju da se povuče iz Ukrajine - ali su sve manji izgledi za to.
„Kad smo čuli Bajdena u poslednjem obraćanju, on je rekao da Ukrajina neće biti pobeda Rusije, dakle to je na najeksplicitniji mogući način izrečen cilj SAD, da spreče Rusiju da pobedi, a meni se čini da su Amerikanci svesni da jako teško mogu, ukoliko direktno ne uđu u sukob sa Rusijom da dovedu Ukrajinu do pobede. Tako da je neki najverovatniji scenario u Ukrajini korejski, dakle, neka podela zamrzavanja sukoba na nekoj liniji, koja neće biti pobeda ni za jednu ni za drugu stranu, ali gde će obe strane moći da kažu da su sprečile onu drugu da pobedi“, kaže Vladimir Trapara.
Za Ukrajinu, pobeda bi bila povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. Za Rusiju, koja želi ujedinjenje svog naroda, to je neprihvatljivo.
Izvor: Insajder

Teme

Marš mira i solidarnosti u Beogradu povodom godišnjice rata u Ukrajini. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Godišnjica rata u Ukrajini: Globalna ekonomska kriza i ubrzana polarizacija (VIDEO)