Advokat za Insajder: Beloruskom državljaninu Andreju Gnjotu produžen pritvor do 60 dana
Zastupnik Andreja Gnjota u Srbiji Filip Sofijanić rekao je danas za Insajder da je beloruskom reditelju i aktivisti Andreju Gnjotu produžen pritvor 60 dana. On najavljuje žalbu na ovu odluku i najavljuje da će tražiti da se ekstradicioni zameni kućnim pritvorom.
Gnjot je, kako objašnjava njegov advokat, u Srbiju došao u avgustu 2023. godine iz poslovnih razloga, odakle se uputio ka Tajlandu, gde inače živi. Beloruska vlast je izdala u međuvremenu zahtev za Interpolovu poternicu. Gnjot je 30. oktobra, pri ponovnom dolasku u Srbiju, priveden na aerodromu i od tada se nalazi u Centralnom zatvoru.
Beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot, koga Belorusija traži zbog utaje poreza, već sedam meseci nalazi se u Centralnom zatvoru u Beogradu. Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, održanom u februaru Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon. Tvrdi da slučaj ima političku pozadinu, budući da je učestvovao u protestima protiv falsifikovanja izbornih rezultata u Belorusiji 2020. godine.
Po nalogu Apelacionog suda, ovaj postupak je krenuo ispočetka, te je on saslušan pred Višim sudom u Beogradu. Međutim, advokat naglašava, da će ukoliko bude doneta odluka da su uslovi da se Gnjot izruči Belorusiji ispunjeni, odbrana uložiti žalbu na takvu odluku, pa će se predmet ponovo naći pred Apelacionim sudom u Beogradu.
Prema rečima njegovog advokata Sofijanića, veće od troje sudija će ponovo odlučivati da li su ispunjeni uslovi da se Gnjot izruči Belorusiji.
U međuvremenu, Gnjotov zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECtHR) i Interpol, Vadim Drozdov, traži da se Gnjot skine sa poternice Interpola, jer njegovo hapšenje ne podleže članovima 2 i 3 Ustava Interpola.
Član 2 Ustava Interpola, podrazumeva važnost saradnje između različitih policijskih vlasti širom sveta kako bi se zajedno borili protiv kriminala, dok poštuju zakone svake zemlje kao i ljudska prava. Takođe, podrazumeva i unapređenje institucija koje mogu pomoći u prevenciji i suzbijanju kriminala, posebno kod krivičnih dela koja nisu politički motivisana.
Član 3 tog Ustava, podrazumeva da Interpol ne sme da se bavi bilo kojim aktivnostima ili intervencijama koje su povezane sa politikom, vojskom i religijom. Cilj je da se Interpol fokusira na svoje osnovne zadatke, kao što su borba protiv kriminala i poštovanje zakona.
Izvor: Insajder