<article>Kako je navedeno u saopštenju, <a href="https://insajder.net/teme/beloruski-novinar-i-aktivista-u-zatvoru-u-beogradu-minsk-ga-trazi-zbog-utaje-poreza-odbrana-tvrdi-da-je-u-pitanju-politicki-progon">Gnjot je 19. februara  pred sudom u Beogradu naveo da ga "Lukašenkov režim progoni zbog političkog delovanja"</a>. "Odluka o njegovom izručenju je pred Apelacionim sudom u Beogradu. Helsinški odbor upozorava da bi izručenje Gnjota bilo protivno međunarodnim standardima i ugrozilo bi njegovu bezbednost, jer postoji opasnost da bude izložen nehumanom tretmanu i represiji. Autoritarni režim Vladimira Lukašenka masovno krši ljudska prava i sprovodi represiju nad braniteljima ljudskih prava i političkim oponentima", dodaje se.Helsinški odbor iztazio je zabrinutost i zbog, kako navode, tretmana građana Ruske Federacije "koji su utočište od samodržaškog režima Vladimira Putina pronašli u Srbiji".Apelovali su na vlast i državne institucije, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno informativnu agenciju (BIA), da "prestanu s progonom ruskih državljana koji potpisuju peticije protiv rata u Ukrajini, organizuju antiratne proteste i gostovanja ruskih umetnika sa antiratnim stavom, ili prikupljaju pomoć za ukrajinske izbeglice. Zabrana (ponovnog) ulaska u zemlju i proterivanje Rusa koji se protive ruskoj agresiji na Ukrajinu predstavlja diskriminaciju na političkoj osnovi;  takođe reč je o kampanji pritiska na kritički raspoložene ruske državljane, kojima bi povratak u Rusiju predstavljao i ozbiljen bezbednosne rizike".Kako se dodje, reč je o "sistemskoj kampanji koja širi strah i nesigurnost kod ruskih državljana, kako kod onih koji su došli u Srbiju nakon početka ruske invazije, tako i kod onih koji su ovde došli godinama pre rata".Podsećaju da je javnost je do sada upoznata sa šest slučajeva ruskih građana proteranih iz Srbije, ili onih kojima je uskraćeno dobijanje boravišne dozvole, ali postoje indicije da je taj broj  veći. Najnoviji je slučaj književne prevoditeljke iz Sankt Peterburga Elene Koposove koja je 2. februara dobila rešenje policije kojim se odbija njen zahtev za stalno nastanjenje i nalaže da u roku od 30 dana napusti Srbiju, s obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik”.  U organizaciji Rusko demokratsko društvo ocenjuju da bi razlog mogao biti to što je Koposova, zajedno sa još 25 građana Rusije koji žive u Srbiji, u martu 2022, potpisala otvoreno pismo kojim se pozivalo na protest protiv rata u Ukrajini. S istim obrazloženjem pravo na boravak u Srbiji izgubio je u septembru 2023, Jevgenij Iržanski sa suprugom. Osnivači Ruskog demokratskog društva koje okuplja rusku dijasporu, <a href="https://insajder.net/teme/nikitin-smatra-da-je-odluka-o-zabrani-ulaska-u-srbiju-doneta-zbog-njegovih-politickih-stavova-bia-i-mup-zasad-bez-odgovora">Peter Nikitin</a> i Vladimir Volokhonsk takođe su zadržavani na granici pri ulasku u Srbiju s istim obrazloženjem.U saopštenju Helsinškog odbora za ljudska prava stoji da prema zvaničnim podacima iz maja 2023. godine, dozvola za privremeni boravak u Srbiji odobrena je za blizu 30.000 državljana Ruske Federacije. "Zaključno sa avgustom 2023, Vlada Srbije je po posebnoj proceduri izdala čak 43 srpska pasoša ruskim državljanima, a tokom 2022. godine 50 pasoša. Pri tom, podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni. Sasvim je jasno da ruski državljani koji su dobili pasoše pripadaju grupi 'privilegovanih' - biznismena i drugih važnih osoba kojima su sankcije onemogućile, ili značajno, zbog sankcija otežale poslovanje u Rusiji", navode."Proganjanje ruskih državljana ponovo otvara pitanje uloge doskorašnjeg direktora BIA <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulinu-urucen-orden-prijateljstva-kojim-ga-je-odlikovao-putin">Aleksandra Vulina koji je nedavno dobio dva ordena</a>, jedan od ruskog predsednika, a drugi od ruske Federalne službe bezbednosti (januar 2024)  za 'izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe'"."Takvo ponašanje zvaničnika i državnih institucija Srbije upućuje na zabrinjavajući zaključak da, u pojedinim slučajevima, deluju kao 'produžena ruka' ličnog režima Vladimira Putina i ruskih bezbednosnig službi koje su pod njegovom kontrolom, što je apsolutno nedopustivo. I na ovaj način, Srbija pokazuje da se sve više udaljava od Evropske unije", saopšteno je.Iz Helsinškog odbora doaju da "sa velikom pažnjom prati slučajeve progona ruskih i beloruskih državljana", te će o svemu ovome obaveštavati domaću i međunarodnu javnost.  Izvor: Helsinški odbor za ljudska prava</article>

Kako je navedeno u saopštenju, <a href="https://insajder.net/teme/beloruski-novinar-i-aktivista-u-zatvoru-u-beogradu-minsk-ga-trazi-zbog-utaje-poreza-odbrana-tvrdi-da-je-u-pitanju-politicki-progon">Gnjot je 19. februara &nbsp;pred sudom u Beogradu naveo da ga "Lukašenkov režim progoni zbog političkog delovanja"</a>.&nbsp;
"Odluka o njegovom izručenju je pred Apelacionim sudom u Beogradu. Helsinški odbor upozorava da bi izručenje Gnjota bilo protivno međunarodnim standardima i ugrozilo bi njegovu bezbednost, jer postoji opasnost da bude izložen nehumanom tretmanu i represiji. Autoritarni režim Vladimira Lukašenka masovno krši ljudska prava i sprovodi represiju nad braniteljima ljudskih prava i političkim oponentima", dodaje se.
Helsinški odbor iztazio je zabrinutost i zbog, kako navode, tretmana građana Ruske Federacije "koji su utočište od samodržaškog režima Vladimira Putina pronašli u Srbiji".
Apelovali su na vlast i državne institucije, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno informativnu agenciju (BIA), da "prestanu s progonom ruskih državljana koji potpisuju peticije protiv rata u Ukrajini, organizuju antiratne proteste i gostovanja ruskih umetnika sa antiratnim stavom, ili prikupljaju pomoć za ukrajinske izbeglice. Zabrana (ponovnog) ulaska u zemlju i proterivanje Rusa koji se protive ruskoj agresiji na Ukrajinu predstavlja diskriminaciju na političkoj osnovi; &nbsp;takođe reč je o kampanji pritiska na kritički raspoložene ruske državljane, kojima bi povratak u Rusiju predstavljao i ozbiljen bezbednosne rizike".
Kako se dodje, reč je o "sistemskoj kampanji koja širi strah i nesigurnost kod ruskih državljana, kako kod onih koji su došli u Srbiju nakon početka ruske invazije, tako i kod onih koji su ovde došli godinama pre rata".
Podsećaju da je javnost je do sada upoznata sa šest slučajeva ruskih građana proteranih iz Srbije, ili onih kojima je uskraćeno dobijanje boravišne dozvole, ali postoje indicije da je taj broj &nbsp;veći.&nbsp;
Najnoviji je slučaj književne prevoditeljke iz Sankt Peterburga Elene Koposove koja je 2. februara dobila rešenje policije kojim se odbija njen zahtev za stalno nastanjenje i nalaže da u roku od 30 dana napusti Srbiju, s obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik”. &nbsp;
U organizaciji Rusko demokratsko društvo ocenjuju da bi razlog mogao biti to što je Koposova, zajedno sa još 25 građana Rusije koji žive u Srbiji, u martu 2022, potpisala otvoreno pismo kojim se pozivalo na protest protiv rata u Ukrajini. S istim obrazloženjem pravo na boravak u Srbiji izgubio je u septembru 2023, Jevgenij Iržanski sa suprugom. Osnivači Ruskog demokratskog društva koje okuplja rusku dijasporu, <a href="https://insajder.net/teme/nikitin-smatra-da-je-odluka-o-zabrani-ulaska-u-srbiju-doneta-zbog-njegovih-politickih-stavova-bia-i-mup-zasad-bez-odgovora">Peter Nikitin</a> i Vladimir Volokhonsk takođe su zadržavani na granici pri ulasku u Srbiju s istim obrazloženjem.
U saopštenju Helsinškog odbora za ljudska prava stoji da prema zvaničnim podacima iz maja 2023. godine, dozvola za privremeni boravak u Srbiji odobrena je za blizu 30.000 državljana Ruske Federacije.&nbsp;
"Zaključno sa avgustom 2023, Vlada Srbije je po posebnoj proceduri izdala čak 43 srpska pasoša ruskim državljanima, a tokom 2022. godine 50 pasoša. Pri tom, podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni. Sasvim je jasno da ruski državljani koji su dobili pasoše pripadaju grupi 'privilegovanih' - biznismena i drugih važnih osoba kojima su sankcije onemogućile, ili značajno, zbog sankcija otežale poslovanje u Rusiji", navode.
"Proganjanje ruskih državljana ponovo otvara pitanje uloge doskorašnjeg direktora BIA <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulinu-urucen-orden-prijateljstva-kojim-ga-je-odlikovao-putin">Aleksandra Vulina koji je nedavno dobio dva ordena</a>, jedan od ruskog predsednika, a drugi od ruske Federalne službe bezbednosti (januar 2024) &nbsp;za 'izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe'".
"Takvo ponašanje zvaničnika i državnih institucija Srbije upućuje na zabrinjavajući zaključak da, u pojedinim slučajevima, deluju kao 'produžena ruka' ličnog režima Vladimira Putina i ruskih bezbednosnig službi koje su pod njegovom kontrolom, što je apsolutno nedopustivo. I na ovaj način, Srbija pokazuje da se sve više udaljava od Evropske unije", saopšteno je.
Iz Helsinškog odbora doaju da "sa velikom pažnjom prati slučajeve progona ruskih i beloruskih državljana", te će o svemu ovome obaveštavati domaću i međunarodnu javnost.&nbsp;
&nbsp;Izvor: Helsinški odbor za ljudska prava

Prenosimo

Članovi neformalne grupe građana "Rusi, Ukrajinci i Belorusi zajedno" u protesnoj šetnji zbog specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini. Foto: Marko Dragoslavić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rusija

Helsinški odbor za ljudska prava: Prestati sa progonom ruskih i beloruskih državljana

Helsinški odbor za ljudska prava: Prestati sa progonom ruskih i beloruskih državljana

Tagovi: