Direktor Civil rajt difendersa: Zakon o istopolnom partnerstvu će pokazati gde je Srbija danas
Direktor organizacije „Civil Rights Defenders“ Goran Miletić izjavio je danas da će zakon o istopolnom partnerstvu pokazati gde je Srbija danas - da li država želi da pomogne ili su to samo reči.
Na obeležavanju pet godina Prajd info centra u Beogradu Miletić je za FoNet rekao da je potrebno da Vlada usvoji zakon i da ga onda prosledi Skupštini.
„Nadam se da će se to brzo desiti, ali ako se prolongira posle proleća to pokazuje da država nema iskrene namere", rekao je Miletić.
Poredeći period od 2001. do danas, on je ukazao da to nije isto i da je ranih 2000-ih vladalo potpuno nerazumevanje za LGBT zajednicu, da je 2008. tek osam odsto ljudi govorilo da poznaje neku LGBT osobu, a da danas takvi ljudi čine trećinu u društvu.
„Ružno je da mi opet imamo takve zahteve (da se zabrani Prajd), ali je jasno ljudima da su ti zahtevi više populistički, okrenuti biračima tih stranaka, nego prema pravoj zabrani", rekao je Miletić.
On je dodao da one koji traže zabranu Evroprajda ne zanima prava zabrana "jer ne znaju šta bi uradili, ne bi mogli da predstave građanima da se nešto lepo desilo".
Ponovio je da je traženje zabrane „populizam“ i dodao da je žalosno što vlast ne reaguje.
Miletić je, upitan da li će Evroprajd biti bezbedan, rekao da to zavisi od policije i da veruje da će oni i ove godine uraditi svoj posao, a da će oni, kao organizatori imati i privatno obezbeđenje.
Pet godina Prajd info centra obeleženo izložbom fotografija sa prethodnih manifestacija
U beogradskom Prajd info centru danas je povodom pet godina postojanja, otvorena izložba fotografija poljubaca sa prethodnih prajdova.
Koordinator ovogodišnjeg Europrajda, čiji će Beograd biti domaćin u septembru, Goran Miletić rekao je novinarima na otvaranju izložbe da je to mesto pre pet godina otvoreno kao eksperiment i naveo da je tada bio skeptičan.
„Sada, pet godina kasnije, zaista sam ponosan da ovo mesto postoji permanentno, da dolaze i građani i pripadnici i pripadnice LGBT zajednice, da ovde imamo izložbe, debate i ostale događaje", kazao je Miletić.
Ideja za otvaranje tog centra, po njegovim rečima, bila je da se pokaže da Prajd ne postoji „samo u tih sedam dana kada se održavaju manifestacije“.
On je istakao da je ideja za održavanje Europrajda nastala upravo u Prajd info centru i podsetio da ta manifestacija počinje 12. septembra, da će tokom te nedelje biti organizovano više od 130 događaja i da će se završiti šetnjom od Skupštine Srbije do Kalemegdana 17. septembra.
Istorijat borbe LGBT+ osoba da organizuju Paradu Ponosa
Mesec oktobar 2000. godine kod većine građana Srbije izazvao je nadu da su promene u državi i društvu moguće. Tada je, posle više od jedne decenije, pao autokratski režima Slobodana Miloševića.
Promena na vlasti i najavljene ustavne promene ohrabrile su organizacije za borbu za lezbejska ljudska prava Labris i Gejtena (sadašnjeg Getena) da je pravi momenat da se organizuje prva Parada ponosa na Balkanu.
Prva beogradska Parada Ponosa organizovana je 30. juna 2001. godine. Slogan tog Prajda bio je „ Ima mesta za sve nas“. Mesto okupljanja učesnika bio je Trg Republike u Beogradu, a posle šetnje bilo je planirano održavanje tribine.
Međutim, Parada Ponosa je završena i pre nego što je počela. Iako je skup uredno prijavljen policiji čak četiri puta ipak su na obezbeđivanje ovog događaja došli potpuno nespremni.
Mali broj okupljenih na Trgu Republike napali su pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Toga dana povređeno je više od četrdeset osoba, dok je zvanična reakcija tadašnje Vlade izostala.
Naredne dve godine Prajd u Srbiji nije održan. Za to vreme doneta su dva bitna zakona Zakon o radiodifuziji, koji je predviđao suzbijanje govora mržnje u medijima, i Zakon o javnom informisanju, koji je predviđao sankcionisanje govora mržnje u medijima. Na taj način se koliko toliko poboljšao status LGBT+ zajednice u pravnom sistemu Srbije.
Druga Parada Ponosa trebala je da se održi 2004. godine. I ako su pripreme trajale mesecima od njenog održavanja se odustalo zbog eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji i paljenja džamija u Beogradu i Nišu.
U narednom periodu nastavljeno je sa donošenjem zakona koji su izgleda samo zakonski odnosno na papiru smanjivali diskriminaciju LGBT+ osoba.
To se moglo videti 2009. godine kada je trebao da se održi Prajd pod nazivom „Vreme je za ravnopravnost“ ali je njega policija zabranila pod pritiskom javnosti.
Došao je i taj trenutak da se održi druga Parada Ponosa 2010. godine pod sloganom „Možemo zajedno“.
Tada se okupili oko 500 učesnika koje je čuvalo oko 6000 policajaca, a bilo je prisutno otprilike isto toliko huligana. Iako je država organizatorima garantovala bezbednost procena je bila loša, pa je došlo do sukoba policije i huligana u centru Beograda.
Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je 250 osoba.
Ustavni sud naredne 2011. godine proglašava neustavnom odlukom o zabrani Parade Ponosa iz 2009. godine.
Te godine država ponovo zabranjuje organizaciju Prajda zbog kako je stajalo u obrazloženju da država ne može da garantuje bezbednost učesnicima skupa.
Isto obrazloženje država je imala i sledeće 2012. godine, tako da je Parada Ponosa ponovo bila zabranjena. Iste godine se međutim menja krivični zakonik i uvodi se institucija zločina iz mržnje kojim se kao otežavajuća okolnost uzima činjenica da je zločin učinjen, između ostalog, i zbog nečije seksualne orjentacije.
Prvi Beograd Prajd koji je održan bez incidenata je bio 2014. godine pod sloganom „Ponos za sve“.
Izvor: Beta/FoNet/Insajder