Disonantni i tonovi struke o rudarenju litijuma
Da će o projektu Jadar Vlada Srbije biti spremna da sasluša argumente struke i mišljenja građana, slušamo već neko vreme. Odlaskom u Mali Zvornik, predsednik Srbije poručuje da niko neće uraditi bilo šta po tom pitanju dok ne bude sigurno "da će nam deca biti zdrava i da će nam priroda biti zdrava“. Najavljeno je i da će u naredna dva meseca biti formirani stručni timovi koji će se baviti potencijalnim rizicima tog projekta. Može li se, međutim, do zajedničkog stava struke kada godinama, a posebno sada, slušamo disonantne tonove o vađenju litijuma u dolini Jadra?
Stručnost i kompetentnost bi uvek i svuda trebalo da su na prvom mestu. Posebno kada je reč o temi koja je dodatno polarizovala srpsko društvo i na ulice širom zemlje masovno izvela građane koji se protive otvaranju rudnika u lozničkom kraju.
Međutim, postavlja se pitanje da li se može doći do bilo kakvog prihvatljivog rešenja za sve strane u zemlji u kojoj su institucije narušene do te mere da većina građana u njih apsolutno nema nikakvo poverenje.
Ko su ljudi koji su pozvani da budu u stručnim timovima, čije je formiranje predsednik države juče najavio u razgovoru s građanima Malog Zvornika i okolnih mesta,, kada različita mišljenja dolaze upravo od ljudi iz struke?
Dekanka Rudarsko - geološkog fakulteta Biljana Abolmasov se zalaže za eksploataciju jadarita, ali pod strogom kontrolom, uz tvrdnje da je ekološko iskopavanje rude moguće.
"Jedini način je da se posle završene kompletne tehničke dokumentacije, ne pred očima javnosti, ovo nije rijaliti šou, rudarstvo i geologija nisu rijaliti, okupe stručnjaci koji su 'za' i stručnjaci koji su 'protiv', a koji će postavljati pitanja ljudima iz Rio Tinta. I iz toga mora da izađe rešenje", kazala je dekanka za nedeljnik NIN.
Ističe da je neophodno i poštovanje celokupne zakonske regulative; smatra da je najveći rizik problem otpada, odnosno jalovine koja će ostati posle ekstrakcije litijuma, ali navodi da je to pitanje za kolege tehnološke i metalurške struke.
Ipak, veruje da eksploatacija može da bude ekološka, odnosno da zadovolji i potrebe za rudom i neophodnost zaštite životne sredine.
"Pod vrlo strogim kriterijuma, koji pre svega podrazumevaju odgovarajuću zakonsku regulativu koja sprečava mogućnost da vi zagadite, na poštovanju te regulative i kontroli koju može da obavlja ministarstvo, a koja se obavlja pomoću savremenih sistema monitoringa, koji opet omogućavaju da u realnom vremenu pratite sve, od sleganja tla do zagađenja, i vazduha, i zemlje, i vode", objašnjava Biljana Abolmasov.
Sa druge strane, njen kolega, akademik i redovni profesor Rudarsko - geološkog fakulteta Vladica Cvetković ne podržava otvaranje rudnika u Jadru. Kaže da su male šanse da će ikada biti za taj projekat "pod Vučićevom autokratskom vlašću".
U intervjuu za nedeljnik "Radar" Cvetković je ocenio da je aktuelna vlast najviše kriva za to što nije bilo stručne diskusije o litijumu i što su građani isprepadani.
"Nisu ljudi iz Jadra krivi što žive u državi u kojoj se ne veruje institucijama. Autokratska vlast je stvorila ambijent nepoverenja, i to je sada došlo na naplatu", rekao je prof. Cvetković.
Da rudnik litijuma ne treba otvarati, mišljenja su i drugi ljudi iz struke.
Čuli smo u juče u Malom Zvorniku naučnicu Sanju Sakan koja je predsedniku i prisutnima u opštinskoj sali prenela da je najveći problem to što je litijum u jadarskom kraju silikat i jako vezan za rudu - odnosno da su potrebne jake kiseline da bi se odvojio.
Prethodno se predstavila, rekla da se bavi hemijom životne sredine, da je magistrirala i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta, sedimenta i vode teškim metalima, počevši od Tise, pa preko reka i starih rudnika istočne Srbije i celog rečnog sistema u našoj zemlji.
"I ono što bih ja istakla jeste da smo imali priliku da imamo informacije i uzorke sa lokaliteta Loznice, pošto je i mene zainteresovalo, pošto je to moj kraj, a i naukom sam u tome. Uspeli smo da publikujemo naše naučne rezultate, to je rad koji je izašao pred dvadesetak dana u Scientific Reportsu. Ja sam koautor tog rada i neko ko je imao uzorke vode i zemljišta, išla na teren, radila analitiku“, istakla je Sanja Sakan, posle čega joj je predsednik ponudio da učestvuje u nekom od stručnih timova koji će se baviti projektom.
Podsetimo, 9. avgusta je počeo da radi kontakt servis Vlade Srbije koji je formiran kako bi stručnjaci odgovarali na pitanja o projektu Jadar.
Ne zna se, međutim, ko su stručnjaci koji građanima odgovaraju na pitanja, kao što se ne zna ni ko su stručnjaci koji su radili na Nacrtu studije uticaja na životnu sredinu za "Rio Savu", ćerku firmu "Rio Tinta" - jer njihova imena nisu objavljena.
U opštem nepoverenju građana ne samo o tom, već o svim pitanjima u zemlji, za sada nije jasno da li će i na koji način doći do bilo kakvog kompromisa o najaktuelnijem pitanju u srpskom društvu.
Izvor: Insajder