Državni revizor podnosi krivične prijave, tužilaštvo odbacuje (VIDEO)
Jedan zabrinjavajući podatak prošao je ispod radara - većina krivičnih prijava koje je, protiv onih koji rade sa novcem svih građana podnela Državna revizorska institucija završila se odbacivanjem. I to primenom načela oportuniteta. To znači da je tužilac, umesto da pokrene krivični postupak, odgovorne u državnoj upravi, praktično, amnestirao.
"Državna revizorska institucija je nezavisna vrhovna institucija koja pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i koristi resurse", piše na sajtu te institucije.
I tako i jeste, ali sudeći po svemu što se događa - samo na papiru.
Državna revizija podrazumeva i kontrolu načina na koji se upotrebljavaju ili zloupotrebljavaju novac i imovina svih građana. Međutim, prema onome što je Državni revizor izjavio pred članovima skupštinskog Odbora za finansije, epilog je poražavajući, čak i kada se zloupotreba utvrdi i podnese krivična prijava. Do sada je Državna revizorska institucija podnela 264 krivične prijave, ali su instutucije odlučile da većinu njih odbace.
"I sad ne pita se DRI zašto je pet, nego mi smo podneli 264. Odbačeno je 122, najviše zbog oportuniteta", rekao je tada Duško Pejović, državni revizor.
Načelo oportuniteta u Srbiji je uvedeno Zakonikom o krivičnom postupku 2002. Od tada su bile brojne izmene, a ideja zakonodavca bila je da se tužiocu omogući da u slučaju lakših krivičnih dela u kojima je javni interes ugrožen u manjoj meri - odustane od gonjenja. Okrivljeni tada uplaćuje novac u humanitarne svrhe ili prihvata društveno koristan rad.
Milena Vasić, pravnica Komiteta za ljudska prava Yucom, za Marker kaže da naše krivično zakonodavstvo predviđa da oportunitet može da se odredi za ona dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
"To je jedini zakonski uslov bar što se tiče Zakonika o krivičnom postupku, znači to može biti bilo koje delo. Ključna stvar je pored zaprećene kazne javni interes kojim tužilaštvo mora da se vodi kada odlučuje o ovakvim stvarima. Oportunitet može biti opravdan kod nekih lakših krivičnih dela koja nemaju neku ozbiljniju posledicu ili koja nisu prouzrokovala veću štetu. To će najčešće biti kod nekih saobraćajnih krivičnih dela, kod posedovanja manje količine opojnih sredstava i drugih dela koja prosto nemaju tu težinu da ugroze ono što smatramo javnim poretkom, koji je zaštićen krivičnim zakonodavstvom", objašnjava Milena Vasić.
Od velikih republičkih do lokalnih javnih preduzeća, ministarstava, agencija, instituta- državni revizor kontroliše sve direktne i indirektne korisnike budžeta, uključujući i političke stranke.
Protiv koga je prošle godine Državni revizor podneo krivične prijave podatak je koji nije dostupan na sajtu te institicije. Novinari Insajdera su taj podatak tražili na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a odgovor još čekamo.
"Moglo je da se radi o nekom manjem propustu u vođenju finansijskih izveštaja a moglo je da se radi i o nekoj ozbiljnijoj zloupotrebi službenog položaja. Dakle mi to ne znamo i smatram da je potrebno pre svega da se i da Državna revizorska institucija izađe sa konkretnijim informacijama. Zapravo ako već kaže da se ti slučajevi okončavaju oportunitetom da kaže šta je to što se okončava oportunitetom jer to je sada jedno veliko sivo polje za nas gde mi ne možemo da procenimo da li je celishodno ili nije", kaže Milena Vasić.
Javni tužilac može da odloži krivično gonjenje određene osobe, ako ona sanira štetu izazvanu izvršenjem nedela, plati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe ili obavi određeni društveno-korisni ili humanitarni rad
Međutim, kada Državni revizor ustanovi da su pojedinci nezakonito raspolagali novcem građana, postavlja se pitanje da li tužilac u takvim postupcima, primenom načela oportuniteta, zapravo zaobilazi politički osetljive slučajeve.
Milena Vasić kaže da je cilj uvođenja instituta oportuniteta bio da se sudovi rasterete i to se zaista jeste desilo. Međutim, činjenica da oportunitet može da se zloupotrebi.
"Vrlo je lako zaobići politički osetljiv slučaj primenom načela oportuniteta. Iz ugla tužilaštva dovoljno je da je zaprećena kazna do pet godina zatvora i to može biti zaista širog opseg krivičnih dela. Mi smo zaista primenom načela oportuniteta dobili brže krivične postupke. Pitanje je opravdanosti mora da se ceni u svakom pojedinačnom slučaju i to je za nas stvarno jedna nepoznanica gde prosto i kada istražujemo moramo za svako pojedinačno krivično delo da postavljamo pitanja tužilaštvu i nikada nemamo kompletan odgovor jer ti postupci nisu javni".
Novinari Insajdera pitali su Republičko tužilaštvo da li su ispitivali zbog čega je putem primene načela oportuniteta odbačeno toliko krivičnih prijava. Odgovor nismo dobili.
Izvor: Insajder