<article><p>Institucije - sporo se grade, a brzo urušavaju. Tako se možda najbolje opisuje položaj nekoliko nezavisnih tela koja su u Srbiji formirana od petoooktobarskih promena. Među njima je i <a href="https://insajder.net/teme/poverenik-svest-o-zastiti-podataka-o-licnosti-podignuta-na-visi-nivo-i-kod-gradana-i-kod-onih-koji-njima-rukuju-video">Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja</a>.</p><p>"Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu <a href="https://insajder.net/teme/poverenik-marinovic-licni-podaci-postali-vredniji-od-bilo-koje-valute">podataka o ličnosti</a> kao verovatno kao i drugi nezavisni državni organi u republici Srbiji koji se bave zaštitom ljudskih prava još uvek nije dostigao onaj željeni nivo. Onaj autoritet koji bi trebalo da ima s obzirom na značaj i <a href="https://insajder.net/teme/informacije-od-javnog-znacaja-u-srbiji">prava koja štiti</a>", rekao je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Milan Marinović.</p><p>Autoritet im, u najvećoj meri, ruši izvršna vlast koja bi morala da im bude saveznik. Tako, po zakonu, Vlada ima obavezu da Povereniku pomogne kada neka institucija ne poštuje njegovo rešenje i ne dozvoljava uvid u neku informaciju, za koju on smatra da bi trebalo da bude javna. Takvu pomoć Vlade, Poverenik je od 2010. tražio čak 477 puta, ali je nikad nije dobio.</p><p>"Nažalost, nijedna Vlada od kad postoji zakon o <a href="https://insajder.net/prenosimo/marinovic-u-2022-godini-10-000-zalbi-za-pristup-informacijama-od-javnog-znacaja">slobodnom pristupu informacijama</a> od javnog značaja i od kad postoji poverenik koji postupa u toj oblasti, dakle od 2004. godine, nijedna Vlada, ni u jednom slučaju nije pružila takvu vrstu pomoći povereniku i nije prinudno sprovela neko njegovo rešenje. Dakle, mogu da kažem, ajde da budem malo ironičan, da su sve vlade dosledne u tome", dodaje Marinović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fz35yDvKBaH0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ključna institucija u kontroli trošenja novca svih građana Srbije jeste Državna revizorska institucija, formirana 2005. Kontrole, međutim, mahom započinje tek kada se poslovi dogovore i plate a, kada utvrdi nepravilnosti, ima pravo da podnosi prijave. Tako je, posle revizorskog izveštaja 2010-te, podneto 19 prekršajnih prijava zbog nepravilnosti u korišćenju budžetskih sredstava. Tadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković najpre je rekao, pa porekao, da će smeniti one za koje je Revizor utvrdio nepravilnosti u radu. </p><p>"Ja sam u startu pošto su počele da stižu informacije da je tu veliki lopovluk itd, želeo da sve one koji budu imali krivične prijave smenim. Međutim, kada se radi o prekršajnim prijavama I kada se radi o tim prekršajima od kojih su najveći deo neki proceduralni, kao što ste čuli iz izlaganja, a da su neki od njih i nasleđeni, ja jednostavno ne mislim da je to osnov da se od nekog traži da podnese ostavku", rekao je tada predsednik Vlade Mirko Cvetković.</p><p>Može se reći da su institucije dosledne u posebno osetljivim slučajevima i kada je reč o preporukama i mišljenjima poverenice za ravnopravnost. Jedan od poslednjih primera jeste slučaj Pećinci. Kada se u medijima pojavila vest da za grupu dece nema mesta u vrtiću u koji su godinama išla, a zbog, kako tvrde roditelji, njihovog političkog delovanja, poverenica je donela preporuku kojom se traži da ih vrtić ponovo primi. Međutim, njena odluka nije sprovedena u zakonskom roku, pa je izrečena opomena - za koju rok i dalje teče.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Institucije - sporo se grade, a brzo urušavaju. Tako se možda najbolje opisuje položaj nekoliko nezavisnih tela koja su u Srbiji formirana od petoooktobarskih promena. Među njima je i <a href="https://insajder.net/teme/poverenik-svest-o-zastiti-podataka-o-licnosti-podignuta-na-visi-nivo-i-kod-gradana-i-kod-onih-koji-njima-rukuju-video">Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja</a>.</p>
<p>"Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu <a href="https://insajder.net/teme/poverenik-marinovic-licni-podaci-postali-vredniji-od-bilo-koje-valute">podataka o ličnosti</a> kao verovatno kao i drugi nezavisni državni organi u republici Srbiji koji se bave zaštitom ljudskih prava još uvek nije dostigao onaj željeni nivo. Onaj autoritet koji bi trebalo da ima s obzirom na značaj i <a href="https://insajder.net/teme/informacije-od-javnog-znacaja-u-srbiji">prava koja štiti</a>", rekao je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Milan Marinović.</p>
<p>Autoritet im, u najvećoj meri, ruši izvršna vlast koja bi morala da im bude saveznik. Tako, po zakonu, Vlada ima obavezu da Povereniku pomogne kada neka institucija ne poštuje njegovo rešenje i ne dozvoljava uvid u neku informaciju, za koju on smatra da bi trebalo da bude javna. Takvu pomoć Vlade, Poverenik je od 2010. tražio čak 477 puta, ali je nikad nije dobio.</p>
<p>"Nažalost, nijedna Vlada od kad postoji zakon o <a href="https://insajder.net/prenosimo/marinovic-u-2022-godini-10-000-zalbi-za-pristup-informacijama-od-javnog-znacaja">slobodnom pristupu informacijama</a> od javnog značaja i od kad postoji poverenik koji postupa u toj oblasti, dakle od 2004. godine, nijedna Vlada, ni u jednom slučaju nije pružila takvu vrstu pomoći povereniku i nije prinudno sprovela neko njegovo rešenje. Dakle, mogu da kažem, ajde da budem malo ironičan, da su sve vlade dosledne u tome", dodaje Marinović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fz35yDvKBaH0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Ključna institucija u kontroli trošenja novca svih građana Srbije jeste Državna revizorska institucija, formirana 2005. Kontrole, međutim, mahom započinje tek kada se poslovi dogovore i plate a, kada utvrdi nepravilnosti, ima pravo da podnosi prijave. Tako je, posle revizorskog izveštaja 2010-te, podneto 19 prekršajnih prijava zbog nepravilnosti u korišćenju budžetskih sredstava. Tadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković najpre je rekao, pa porekao, da će smeniti one za koje je Revizor utvrdio nepravilnosti u radu.&nbsp;</p>
<p>"Ja sam u startu pošto su počele da stižu informacije da je tu veliki lopovluk itd, želeo da sve one koji budu imali krivične prijave smenim. Međutim, kada se radi o prekršajnim prijavama I kada se radi o tim prekršajima od kojih su najveći deo neki proceduralni, kao što ste čuli iz izlaganja, a da su neki od njih i nasleđeni, ja jednostavno ne mislim da je to osnov da se od nekog traži da podnese ostavku", rekao je tada predsednik Vlade Mirko Cvetković.</p>
<p>Može se reći da su institucije dosledne u posebno osetljivim slučajevima i kada je reč o preporukama i mišljenjima poverenice za ravnopravnost. Jedan od poslednjih primera jeste slučaj Pećinci. Kada se u medijima pojavila vest da za grupu dece nema mesta u vrtiću u koji su godinama išla, a zbog, kako tvrde roditelji, njihovog političkog delovanja, poverenica je donela preporuku kojom se traži da ih vrtić ponovo primi. Međutim, njena odluka nije sprovedena u zakonskom roku, pa je izrečena opomena - za koju rok i dalje teče.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Kolika je moć nezavisnih institucija? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation