Evropska centralna banka podigla kamatne stope prvi put u poslednjih 11 godina
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena prvi put u poslednjih 11 godina.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard rekla je da je Upravni savet, u skladu sa snažnom posvećenošću očuvanju stabilnosti cena, odlučio da preduzme "ključne korake" kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva procenta u srednjem roku.
"Odlučili smo da podignemo tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena i odobrili smo Instrument za zaštitu prenosa (TPI)", rekla je ona.
Dodala je da je Upravni savet ocenio da je primereno preduzeti "značajniji prvi korak" na putu normalizacije referentne kamatne stope nego što je to nagovešteno na prethodnom sastanku.
Privredna aktivnost u evrozoni usporava
Govoreći o očekivanim ekonomskim kretanjima, predsedniica Evropske centralne banke rekla je da privredna aktivnost u evrozoni usporava.
"Neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu kontinuirano koči rast. Uticaj visoke inflacije na kupovnu moć, stalna ograničenja ponude i neizvesnost imaju prigušujući efekat na ekonomiju", rekla je ona.
Preduzeća se, kako je navela, i dalje suočavaju sa višim troškovima i prekidima u lancima snabdevanja, iako, kako kaže, postoje probni znaci da se neka od uskih grla u snabdevanju ublažavaju.
Dodala je da svi ovi faktori uzeti zajedno, označajno zamagljuju izglede za drugu polovinu 2022. i nadalje.
Lagard: Inflacija je dodatno porasla u junu
Predsednica ECB navela je da je inflacija dodatno porasla na 8,6 odsto u junu.
Ona je istakla da je rast cena energije ponovo bio najvažnija komponenta ukupne inflacije.
"Tržišni pokazatelji sugerišu da će globalne cene energije ostati visoke u bliskoj budućnosti. Inflacija hrane je takođe dodatno porasla, iznosivši 8,9 procenata u junu, delom odražavajući značaj Ukrajine i Rusije kao proizvođača poljoprivrednih proizvoda", navela je ona.
Naglasila je da se očekuje da će inflacija još neko vreme ostati "nepoželjno visoka", usled, kako kaže, stalnih pritisaka cena energije i hrane i pritisaka u lancima snabdevanja.
"Veći inflatorni pritisci proističu i iz depresijacije kursa evra. Ali gledajući dalje unapred, u odsustvu novih poremećaja, troškovi energije bi trebalo da se stabilizuju, a uska grla u snabdevanju bi trebalo da se ublaže, što bi, zajedno sa tekućom normalizacijom politike, trebalo da podrži povratak inflacije na naš cilj", poručila je predsednica Evropske centralne banke.
Pad evra povećava inflacijske pritiske
Dolar raste u odnosu na evro još od početka 2021. godine, zbog činjenice da se američka privreda brže oporavljala od recesije izazvane pandemijom korona virusa u odnosu na privredu zemalja Evrope.
To je trenutak kojeg su se privrede zemalja EU dugo pribojavale.
Vrednost dolara porasla je za više od 12 odsto u odnosu na evro tj. da je vrednost evra za toliko opala, u poređenju sa američkom valutom, od početka godine.
Stručnjaci navode da pad evra povećava inflacijske pritiske.
U javnosti se, kako je navela agencija Rojters, duže vreme spekulisalo da povećanje kamatnih stopa neće biti više od 25 baznih poena.
Izvor: FoNet, Insajder