<article>S obzirom na to da dolar uporno raste u odnosu na evro još od početka 2021, zbog činjenice da se američka privreda brže oporavljala od recesije izazvane pandemijom korona virusa u odnosu na privredu zemalja Evrope, ovo je trenutak kojeg su se privrede zemalja EU dugo pribojavale. Dolar u odnosu na evro ove godine dodatno raste, zbog ruske agresije na Ukrajinu. Naime, Evropa od početka ukrajinske krize ima problem sa snabdevanjem energentima, zbog čega države EU imaju veći problem sa održavanjem privredne aktivnosti, u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje se energentima snabdevaju samostalno.Pitanje koje zabrinjava Srbiju jeste koliko bi kriza u koju je evro upao mogla da se reflektuje na monetarnu stabilnost i privredu Srbije, ali i njene građane.<h2>Vladimir Vasić (UBS): Srbija se ne zadužuje u dolarima</h2>U izjavi za Insajder, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić, kaže da američki dolar (USD) nije valuta u kojoj se mi zadužujemo. „Evro i dinar u Srbiji dominiraju. U tom smislu ova situacija trenutno nema direktnog uticaja na nas“, kaže Vasić. Zanimljivo je da bi rast dolara, iako to trenutno možda i nije toliko očigledno, mogao da dovede do toga da privreda EU od čitave situacije profitira. Naime, kako objašnjava Vasić, evropska roba koja se plasira na američkom tržištu će biti jeftinija, zbog pada evra, dok će „dolarski“ proizvodi u EU biti skuplji. To bi moglo značajno da stimuliše tražnju za evropskim proizvodima u Americi. „Sve će ovo, naravno, zavisiti od obima trgovinske razmene“, kaže Vasić. S druge strane, dolar je kao valuta vezan za trgovinske razmene energentima, što ide u prilog američkoj valuti.Kada je u pitanju domaća privreda, ona prema mišljenju generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije u ovom trenutku od skoka dolara neće trpeti štetu. Iako je izvesno da bi države EU mogle da smanje privredna ulaganja u treće zemlje, zbog krize u koju je upala Evropa, u ovom trenutku je nemoguće proceniti da li će se i koji broj investitora povući iz naše zemlje. S druge strane, sve dok Srbija nema problem u snabdevanju energentima, koji su trenutno kod nas jeftiniji, nego u zemljama EU, ovaj faktor mogao bi da stimuliše dolazak investitora iz Evrope, smatra Vasić. <h2>Teško je proceniti dugoročne efekte rasta dolara</h2>Zbog pomešanog uticaja dva faktora, toga da će se evropski investitori veoma pažljivo odnositi prema ulaganjima van matičnih zemalja i toga da bi im trenutne okolnosti u Srbiji mogle ići na ruku, nemoguće je proceniti koliki bi uticaj pad evra u odnosu na dolar mogao da ima na stanje u domaćoj privredi dugoročno, zaključuje Vasić.Po svemu sudeći, za sada ni građani koji su se zadužili u evrima ne treba da brinu. Euribor ne bi trebalo neograničeno da skače, smatra Vasić. Osnov za ovaj optimistični stav treba tražiti u činjenici da se i sama EU bori da joj privreda ne ode u recesiju. „EU će svakako pažljivo odmeravati kako da uskladi inflatorni skok i privredu. Ako dozvoli da skoči referentna kamatna stopa, to bi dovelo i do toga da sopstvenoj privredi učini nedostupnim finansijska sredstva“, zaključuje sagovornik Insajdera. Oprezno upravljanje javnim finansijama i kontrola budžetskog deficita svakako su preporuka o kojoj će Srbija morati da vodi računa, u vremenima krize.Izvor: Insajder</article>

S obzirom na to da dolar uporno raste u odnosu na evro još od početka 2021, zbog činjenice da se američka privreda brže oporavljala od recesije izazvane pandemijom korona virusa u odnosu na privredu zemalja Evrope, ovo je trenutak kojeg su se privrede zemalja EU dugo pribojavale.&nbsp;
Dolar u odnosu na evro ove godine dodatno raste, zbog ruske agresije na Ukrajinu.&nbsp;
Naime, Evropa od početka ukrajinske krize ima problem sa snabdevanjem energentima, zbog čega države EU imaju veći problem sa održavanjem privredne aktivnosti, u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje se energentima snabdevaju samostalno.
Pitanje koje zabrinjava Srbiju jeste koliko bi kriza u koju je evro upao mogla da se reflektuje na monetarnu stabilnost i privredu Srbije, ali i njene građane.
<h2>Vladimir Vasić (UBS): Srbija se ne zadužuje u dolarima</h2>
U izjavi za Insajder, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić, kaže da američki dolar (USD) nije valuta u kojoj se mi zadužujemo.&nbsp;
„Evro i dinar u Srbiji dominiraju. U tom smislu ova situacija trenutno nema direktnog uticaja na nas“, kaže Vasić.&nbsp;
Zanimljivo je da bi rast dolara, iako to trenutno možda i nije toliko očigledno, mogao da dovede do toga da privreda EU od čitave situacije profitira.&nbsp;
Naime, kako objašnjava Vasić, evropska roba koja se plasira na američkom tržištu će biti jeftinija, zbog pada evra, dok će „dolarski“ proizvodi u EU biti skuplji. To bi moglo značajno da stimuliše tražnju za evropskim proizvodima u Americi. „Sve će ovo, naravno, zavisiti od obima trgovinske razmene“, kaže Vasić.&nbsp;
S druge strane, dolar je kao valuta vezan za trgovinske razmene energentima, što ide u prilog američkoj valuti.
Kada je u pitanju domaća privreda, ona prema mišljenju generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije u ovom trenutku od skoka dolara neće trpeti štetu.&nbsp;
Iako je izvesno da bi države EU mogle da smanje privredna ulaganja u treće zemlje, zbog krize u koju je upala Evropa, u ovom trenutku je nemoguće proceniti da li će se i koji broj investitora povući iz naše zemlje. S druge strane, sve dok Srbija nema problem u snabdevanju energentima, koji su trenutno kod nas jeftiniji, nego u zemljama EU, ovaj faktor mogao bi da stimuliše dolazak investitora iz Evrope, smatra Vasić.&nbsp;
<h2>Teško je proceniti dugoročne efekte rasta dolara</h2>
Zbog pomešanog uticaja dva faktora, toga da će se evropski investitori veoma pažljivo odnositi prema ulaganjima van matičnih zemalja i toga da bi im trenutne okolnosti u Srbiji mogle ići na ruku, nemoguće je proceniti koliki bi uticaj pad evra u odnosu na dolar mogao da ima na stanje u domaćoj privredi dugoročno, zaključuje Vasić.
Po svemu sudeći, za sada ni građani koji su se zadužili u evrima ne treba da brinu. Euribor ne bi trebalo neograničeno da skače, smatra Vasić.&nbsp;
Osnov za ovaj optimistični stav treba tražiti u činjenici da se i sama EU bori da joj privreda ne ode u recesiju. „EU će svakako pažljivo odmeravati kako da uskladi inflatorni skok i privredu. Ako dozvoli da skoči referentna kamatna stopa, to bi dovelo i do toga da sopstvenoj privredi učini nedostupnim finansijska sredstva“, zaključuje sagovornik Insajdera.&nbsp;
Oprezno upravljanje javnim finansijama i kontrola budžetskog deficita svakako su preporuka o kojoj će Srbija morati da vodi računa, u vremenima krize.
Izvor: Insajder

Teme

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Foto: Udruženje banaka Srbije

Rast dolara i pad evra za sada nemaju uticaj na finansijsku stabilnost Srbije