Geneks kula - od simbola razvoja Beograda do zgrade kojoj se traži namena (VIDEO)
Geneks kula, delo arhitekte Mihajla Mitrovića, građena je od 1970. do 1980. godine. Sa 30 spratova i visinom od 118 metara, u vreme izgradnje bila je najviša zgrada na Balkanu. To je prva pametna zgrada na ovim prostorima, sa kompjuterskim centrom iz kojeg su kontrolisani grejanje, hlađenje, elektronika i liftovi. Dva solitera spojena su na vrhu mostom, a iznad poslovne kule bio je restoran, koji je trebalo da ima pokretni pod, zahvaljujući kojem bi posetioci imali pogled na ceo grad.
Zapadna kapija bila je u vlasništvu Generaleksporta, nekada najmoćnije firme stare Jugoslavije, koja je počela da propada u vreme sankcija, krajem devedesetih. U stečaju je od 2015-te, a bankrot je prograšen dve godine kasnije. Dva solitera, spojena mostom na poslednjem spratu, propadaju decenijama, a prodaja poslovnog prostora, zakazana za 6. februar, biće peti pokušaj da dobije novog vlasnika.
"To je jako velika kvadratura, radi se o zgradi koja je pod zaštitom države i takva prodaja u svakom slučaju nije jednostavna za bilo koga ko to želi da kupi. Očigledno je da nije bilo zainteresovanih ni kod prve cene koja je bila dvadesetak miliona, pa 15 i sad smo se spustili na sedam miliona", kaže za Insajder Kaća Lazarević, agent za nekretnine.
Geneks kula je prvi put ponuđena na prodaju pre stečaja, 2009. godine, i to po ceni od 20 miliona i 800 hiljada evra. Agencija za privatizaciju je tu zgradu pokušala da proda i 2010. po ceni od oko 15 i po miliona evra. Od proglašenja stečaja, ovo je treći pokušaj prodaje. Prva početna cena, krajem maja prošle godine, bila je 17 miliona i 800 hiljada evra, druga, u avgustu, nešto više od 11 miliona, dok će najniža cena ovog puta biti nešto više od sedam miliona evra.
"U to treba jako puno uložiti, onaj ko to kupuje mora da ima određeni plan šta će sa takvom zgradom, mora da se pridržava uslova Zavoda za zaštitu spomenika. Ja mogu samo da kažem da ta cena nije visoka, da je ta cena vrlo povoljna, ali je pitanje ko to želi da kupi. Mislim da su propuštene šanse i da je to moglo za mnogo više para da se proda pre par godina, kada je ovde bila i drugačija situacija i kada je bilo i stranih hotela, kada je bilo investitora kojima su bile potrebne takve poslovne zgrade", kaže Kaća Lazarević.
Sa druge strane, vlasnici stanova traže da se povedu stručna i javna rasprava o sudbini zgrade i da se, tek posle toga, odluči za koje namene bi taj prostor mogao da se iskoristi. Njihov predlog je i da on bude preuređen u poslovni i kulturni kompleks, sa Muzejom Nikole Tesle i drugim sadržajima korisnim za Grad.
U tome ih podržava i vlasnica autorskih prava, ćerka arhitekte Mihajla Mitrovića koji je projektovao Geneks kulu.
"Asocijacija arhitekture Srbije i razna druga udruženja arhitekata takođe žele i imaju potrebu da se u ovoj državi napravi, postoji Muzej nauke i tehnike, ali mi nemamo Muzej arhitekture, da se to, kao i različiti artefakti koje ja posedujem, jedan deo je u Istorijskom arhivu Grada Beograda, drugi deo je kod mene, da nađu svoju kuću, odnosno da se i ova zgrada iskoristi da bude Muzej arhitekture, pored svih postojećih ideja vezano za obrazovanje, umetnost, kulturu", rekla je Mina Glogovac, ćerka arhitekte Mihajla Mitrovića, koji je projektovao Zapadnu kapiju.
Među prednostima zgrade svakako je lokacija - nalazi se pored autoputa, zatim impozantnost i kulturno-istorijski značaj, a među mane stanje u kojem je i novac koji je neophodno uložiti u obnovu. Početkom sledećeg meseca trebalo bi da se zna da li će jedan od simbola razvoja Beograda biti pretvoren u kulturno-istorijski ili poslovni kompleks, odnosno da li će ga pod okrilje uzeti država, ili će naći novog, privatnog vlasnika.
Izvor: Insajder