Godinu dana od izbora i protesta ispred RIK-a, revizija biračkog spiska i dalje se ne nazire

Pre godinu dana opozicija je na protestima ispred RIK-a tražila poništavanje izbora održanih 17. Decembra 2023. godine, zbog sumnje u izborni inženjering. Potom su posle višemesečnog prepucavanja vlasti i opozicije, i hitnog usvajanja zakonskih izmena, u istom danu održani beogradski i ostali lokalni izbori u junu 2024. godine.

Na zahtev opozicije formirana je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, ali ne i Komisija koja bi se bavila revizijom biračkog spiska. Upravo je formiranje te Komisije jedan od zadataka Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Grupa se sastaje u poslednjih pola godine, a na poslednjem sastanku pred sam kraj 2024. godine, 27. decembra članovi su se izjašnjavali o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koje se, između ostalog, odnose na formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska. 

Članovi Radne grupe odlučivali su o dva zakonska predloga, jedan koji je podnela organizacija CRTA i drugi koji je podnela Srpska napredna stranka. 

Međutim, saglasnost nije postignuta, jer nijedan od predloga nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu glasova.

Predsedavajući Radnom grupom i programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, za Insajder kaže da postoje brojna neslaganja opozicije i civilnog sektora sa jedne i vlasti sa druge strane.

“Ključne razlike koje se tiču tog zakona su se odnosile na trajanje mandata Komisije za reviziju biračkog spiska, način odlučivanja unutar te komisije i takođe njenog sastava. S jedne strane CRTA je predlagala da tu Komisiju čine tri predstavnika iz civilnog društva, tri iz opozicije i tri na predlog poslaničke grupe vlasti, ali je predlog SNS- taj da u Komisiji bude pet članova iz vlasti, tri iz opozicije, dva iz civilnog društva”, objašnjava Nenadić. 

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta i članica Radne grupe Jelena Jerinić za Insajder kaže da su za njih neprihvatljivi predlozi vlasti da se rad Komisije završi za svega nekoliko meseci.

“U nacrtu SNS-a, to je samo nekakva jednokratna aktivnost, mogu tako da kažem, koja bi se završila, recimo, za devet meseci, i onda bi komisija zapravo podnela neke izveštaje Narodnoj skupštini, koje bi bili razmatrani samo u odborima. Znači, za nas je to neprihvatljivo jer suštinski ostavlja reviziju biračkog spiska u rukama Ministarstva državne uprave i MUP-a. Mi nemamo apsolutno nikakvo poverenje da bi oni to sproveli sa dobrom verom”, objašnjava Jerinić i dodaje da smatra da izveštaj Komisije mora da bude raspravljan u plenumu Narodne skupštine.

Ističe i da je važno da terensku kontrolu, odnosno proveru koliko ljudi živi na određenoj adresi, ne sprovodi samo MUP, kako se navodi u zakonskom predogu SNS-a. 

Dometi Radne grupe ograničeni - velike nesuglasice vlasti, opozicije i NVO

Formiranje Radne grupe za unapređenje izbornog procesa u kojoj bi učestovala i opozicija i civilni sektor bila je preporuka ODIHR-a, ali i jedan od zahteva opozicije pre održavanja junskih izbora. Do tog trenutka postojala je samo Radna grupa u kojoj nije bilo opozicije ni predstavnika civilnog sektora.

Grupa je formirana krajem aprila 2024, a dve nedelje nakon toga Narodna skupština usvojila je i izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a koje podrazumevaju da oni koji su promenili prebivalište u proteklih 11 meseci ne mogu da glasaju na izborima 2. juna na novoj adresi.

Izmene zakona usvojene sa ciljem da se iskorene sumnje o fantomskim biračima koji glasaju na više mesta. Uprkos različitim tumačenjima ovih zakonskih izmena, i opozicija i civilni sektor bili su saglasni u jednom - da takve izmene Zakona o biračkom spisku nisu dovoljne i da je potrebna njegova kompletna revizija. 

Od tada do danas brojna pitanja o regularnosti biračkog spiska i dalje su ostala nerazjašnjena, a uporno ćutanje MUP-a i nedostavljanje potrebnih podataka Radnoj grupi, otežavalo je njen rad.

Posle pola godine rada na izmena Zakona koji se odnose na izborne uslove, članovi Radne grupe ističu da je postignuto jako malo, i da i dalje izostaje volja vlasti za realne promene. 

“Po mom mišljenju, najveću prepreku za unapređenje izbornih uslova i do sada i ubuduće predstavlja to što vlast ovo pitanje i dalje posmatra prevashodno kao spolja nametnutu obavezu ili udovoljavanje zahtevima opozicije, nego kao problem koji realno postoji”, kaže predsednik Radne Grupe Nemanja Nenadić, ali dodaje da smatra da ima i smisla i dalje raditi na poboljšanju izbornih uslova kroz Radnu grupu jer je to institucija koju prepoznaje i ODIHR.

I narodna poslanica ZLF-a Jelena Jerinić u razgovoru za Insajder ističe da i dalje postoji veliko nepoverenje među članovima Radne grupe. 

“Nema apsolutno nikakvu veru u to da Srpska napredna stranka stvarno hoće da poboljša izborne uslove. To je fingiranje nekakvog procesa koji treba međunarodnoj zajednici, a možda i za neku internu upotrebu, da pokaže da se zaista radi na ispunjavanju određenih preporuka”, ističe Jerinić. 

Brojne sumnje u izborne neregularnosti i dalje neispitane pred nadleženim organima

Tokom prethodna dva izborna ciklusa sumnje u izborne neregularnosti neprestano su se gomilale i pre, ali i na sam dan izbora. 

Gotovo ništa od tih navoda, uprkos brojnim krivičnim prijavama nije ispitano, a brojna pitanja i dalje su bez odgovora, dok je u pojedinim slučajevima tužilaštvo odbacilo prijave.

Uprkos brojnim prijavama, kao i istraživanjima CRTA-e i Istinomera prema kojima su na pojedinim mestima, neuslovnim za život, ili objektima javnih preduzeća, prijavljene na desetine birača, nadležni nisu reagovali. 

Institucije na reakciju nije nateralo ni to što su brojni građani prijavljivali da su na njihovim adresama prijavljeni ljudi čija su im imena potpuno nepoznata. 

Jedina reakcija su bile tvrdnje vlasti da je izborni spisak nikad sređeniji, a izbori nikad pošteniji. 

Bez odgovora su ostala i brojna pitanja o sumnjama na falsifikovane potpise podrške izbornim listama pre početka decembarske izborne kampanje. 

Samo jedan od primera je slučaj Beograđanke Ive Đinđić Ćosić, kojoj su zloupotrebljeni podaci stare lične karte za potpis podrške izbornoj listi bivšeg ministra privrede Radeta Baste. 

Razjašnjenje ko je i kako neovlašćeno došao do ličnih podataka građana nije dao ni Viši sud, koji je sve žalbe odbio kao neosnovane. Pritom, u obrazloženju je naveo da neke liste, i bez tih potpisa, imaju dovoljnu podršku da se kandiduju na izborima, zanemarujući činjenicu da su podaci građana upotrebljeni bez njihove dozvole.

Neispitane su ostale i sumnje opozicije i dela građana da su na izborima glasali i brojni građani Republike Srpske, koji nemaju potrebno prebivalište da bi glasali na lokalnim izborima u Srbiji.

Nadležno tužilaštvo ništa nije preduzelo ni povodom navoda posmatračke misije CRTA da je na rezultat decembarskih izbora u velikoj meri uticala organizovana migracija birača, posebno kada je reč o beogradskim izborima.

"Zabeleženo je da su organizovano pristizali birači iz raznih delova Srbije (npr. iz Pančeva, Valjeva, Čačka, Aranđelovca, Smedereva, Vršca, Novog Sada itd.), kao i sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, što pojačava sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani samo u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača", navodi se u izveštaju CRTA-e.

Konačno, na zahtev da odluči o regularnosti decembarskih izbora ostala je nema i jedina institucija koja te izbore može da poništi - Ustavni sud. 

Rezolucija Evropskog parlamenta i međunarodna istraga - mrtvo slovo na papiru

Izbori u Srbiji bili su tema i poslanika Evropskog parlamenta, a u Rezoluciji koju su evroposlanici usvojili, poziva se na međunarodnu istragu izbora u Srbiji.

Poslanici su čak tom prilikom najavili i mogućnost ukidanja fondova EU za Srbiju, ukoliko se pokaže da je vlast u Srbiji bila umešana u izborne neregularnosti. 

Sumnje u izborne neregularnosti koje se navode u Rezoluciji, vlast je odbacila i poručila da za to nije previše zainteresovana. 

“To vam je rezolucija na osnovu argumenata radio Mileve, eto tako... ja sam čuo, postoji optužba, 'Srbija protiv nasilja' je rekla... eto to", rekla je u februaru 2024. godine Ana Brnabić, tada predsednica Vlade u tehničkom mandatu.

Rezolucije Evropskog parlamenta međutim nisu obavezujuće, a u nadolazećim izborima za Evropski parlament, pitanje neregularnosti izbora u Srbiji palo je u drugi plan. 

Tako je nezavisna međunarodna istraga na koju je pozivao Evropski parlament ostala samo mrtvo slovo na papiru. 

Novnarka Maja Repić