Insajder otkriva: Pre nego što je imenovan za direktora PIO fonda, Relja Ognjenović kao zamenik potpisivao nabavke među kojima ima i spornih

Kako je u serijalu prikazano, kontrola tendera od početka 2019. do kraja 2020. godine, koju je sproveo državni revizor, pokazala je da je prosečan broj ponuđača na tenderima PIO fonda jedva prelazio jedan. 

To znači da je mogućnost izbora između više ponuda za usluge koje se plaćaju novcem od penzijskih doprinosa građana, svedena na minimum. 

Nabavke bez konkurencije

Na tenderima fonda, konkurenciju su ograničavali nelogično postavljeni uslovi, odnosno, kako je revizor naveo, zahtevi da ponuđači imaju određene sertifikate. 

“Vi unapred imate nekog kome želite da dodelite ugovor i onda pogledate šta taj ima specifično, što drugi nemaju. U polovini ili više od pola slučajeva se desi da to, što kaže revizor, nije u logičkoj vezi sa nabavkom ali ja imam neki sertifikat taj i taj i vi kažete da je taj sertifikat obavezan. Imam ga samo ja i legitimno, legalno dobijem ugovor”, objašnjava za Insajder Jasna Filipović, direktorka Centra za primenjene evropske studije. 

Prema istraživanju Insajdera, sporne sertifikate PIO fond je zahtevao na tenderima za rekonstrukciju svojih filijala u Leskovcu i Vranju. 

U tim poslovima, za koje se javio samo jedan ponuđač, PIO fond je obnovu objekata plaćao između 1000 i 760 evra po kvadratu, što je i više od prosečne cene za kupovinu nekretnina u tim gradovima. 

Ugovore o rekonstrukciji potpisao je, u to vreme zamenik fonda, Relja Ognjenović. 

Njegov potpis našao se i na ugovoru za posao oglašavanja PIO fonda na portalima preko kojih se informišu korisnici penzija. Kao uslov za tu javnu nabavku penzijski fond je propisao da medij preko kojeg će se u narednih 12 meseci informisati penzioneri ima do 150.000 posetilaca mesečno.

“To je odlično urađeno jer do 150 hiljada znači od 1 do 150 hiljada.  Znači ako hoćete da nekom ko ima 6 pregleda dnevno da namestite vi kažite do 150 hiljada”, ocenjuje Filipović.  

Ovaj posao je kao jedini ponuđač dobio portal Glas nacije koji prema podacima Agencije za privredne od osnivanja 2018. redovno prima državne subvencije, a zvanično nema zaposlenih. 

Prema istraživanju Insajdera nakon što je ovaj portal godinu dana objavljivao plaćena obaveštenja fonda, PIO fond je raspisao novu javnu nabavku na kojoj je ovoga puta zahtevao da portal koji će dobiti posao dokaže da je u prethodnom periodu imao po deset objava o penzijskom osiguranju. Na tenderu je kao jedini ponuđač ponovo pobedio „Glas nacije“.

Partijsko kadriranje

Iako bi po zakonu fond trebalo da bude nezavistan u radu, ko će upravljati penzijskom kasom u Srbiji zavisi od toga kome fond pripadne u podeli partijskog plena. To je u razgovoru za Insajder potvrdio i predstavnik Partije ujedinjenih penzionera (PUPS) koja je na vlasti već 15 godina, trenutno, kao deo koalicije sa SNS-om.

“Znači, mi smo uticali na to ko će biti direktor Fonda i kako će se rešavati određeni problem” ističe Momo Čolaković potpredsednik PUPS- koji navodi da je PUPS kadrirao i odlučivao u ime fonda na osnovu dogovora partija na vlasti.

Kako je to izgledalo u praksi objašnjava Valerijan Kadijević, bivši savetnik generalnog direktora i pomoćnik direktora za imovinske poslove, koji je u PIO fondu radio od 2003. do 2019. godine. 

“Vi ste imali situaciju dok je pokojni potpredsednik Vlade i Ministar za rad i zapošljavanje, Jovan Krkobabić bio na toj funkciji na kojoj je bio, Dragana Kalinović, sadašnja direktorka je svako jutro išla kod njega na brifing, svako jutro da bi on dao uputstvo šta treba da se radi. Treba da se uradi to, to i to, tačka. Tačka”, navodi Kadijević.

Iako zvanično izabrana na konkursu, Dragana Kalinović je prema navodima potpredsednika PUPS-a bila njihov kadar. Danas, kako Čolaković navodi u PIO Fond-u, najveći uticaj ima najveća partija u vlasti, Srpska napredna stranka.

Tako je nedavno Upravni odbor PIO fonda predložio da novi direktor bude član naprednjaka Relja Ognjenović. 

Relja Ognjenović član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke a takođe je član Nadzornog odbora FK Rad.

Prema važećem statutu za direktora PIO fonda može biti imenovano lice koje ima visoko obrazovanje iz pravne ili ekonomske nauke i najmanje šest godina radnog iskustva u vrsti i stepenu stručne spreme.

U poslednjoj dostupnoj biografiji  tridesetdvogodišnjeg Relje Ognjenovića koja se i dalje može naći na sajtu opštine Voždovac navodi se da je Ognjenović 2012. završio Visoku sportsku i zdravstvenu školu – smer strukovni fizioterapeut a 2015. godine i Visoku školu za poslovnu ekonomiju. 

U biografiji ističe da poseduje dva sertifikata, jedan Ekonomskog fakulteta i jedan Ministarstva omladine i sporta. Prvo radno iskustvo stekao je 2011 kao popisivač a od 2014, sa samo 24 godine postao je član Gradskog veća opštine Voždovac zadužen za saobraćaj.

Iz opštine Voždovac Relja Ognjenović je u PIO fond došao na poziciju zamenika direktora 2020. 

U decembru 2022. održan je konkurs za novog direktora a Upravni odbor je predložio da to bude Relja Ognjenović. 

Drugi kandidat bio je Valerijan Kadijević, koji je u PIO fondu radio od 2003. do 2019. godine. Kadijević je otpušten 2019. nakon što je u fondu, ali i javno, ukazivao na nezakonitosti prilikom prodaje banja koje su izgrađene novcem od penzijskih doprinosa koji plaćaju svi građani tokom radnog veka.

Kako je izgledala prodaja banja u vlasništvu RFPIO, pogledajte u novoj epizodi serijala „PIO fond - svačiji i ničiji“, koja je na programu Insajder televizije, u utorak od 22 sata.

Izvor: Insajder