Izuzeti od ovozemaljskih poreza za ovozemaljske poslove? (VIDEO)

Imaju pravo na sredstva iz budžeta, ne moraju da objavljuju finansijske izveštaje. Država finansira, između ostalog, izgradnju hramova, a ne pita za prihode crkve. 

Po važećim zakonima nije oporezivo sve ono što spada u bogosluženje. Ono što spada u privredne aktivnosti trebalo bi da podleže ovozemaljskim zakonima, objašnjava poreski stručnjak Đerđ Pap. 

„Ako crkva ima, primera radi, vinariju ili ako proizvodi neke poljoprivredne proizvode, ako to prodaje drugima kao privrednu delatnost, onda bi bilo i logično i u skladu sa propisima da se na to obračunava, da je to prvo prihod te crkve na koju bi na neki način trebalo platiti porez na prihode“, kaže Đerđ Pap.   

Jednа od privrednih aktivnosti Srpske pravoslavne crkve je proizvodnja električne energije. 

Status povlašćenih proizvođača znači da je Elektroprivreda Srbije dužna da od njih otkupi električnu energiju po stimulativnim, uvećanim cenama, što kasnije naplati građanima. Prema podacima koje smo zvanično tražili od EPS-a, i Rača i Studenica su kao povlašćeni proizvođači prodavali EPS-u električnu energiju, Studenica čak i više od Rače. 

Javno preduzeće EPS je samo u prošloj godini isplatilo ili dužno da isplati 

10.291.315,39  dinara za MHE Studenica 

4.384.764  dinara za MHE Rača 

Na ovaj prihod crkva bi trebalo da plaća porez državi.   

U zvaničnom registru objavljena su i rešenja gde se navode matični broj nosioca prava povlašćenog proizvođača i poreski identifikacioni broj- PIB.

Prema javno dostupnom registru poreskih obveznika, PIB registru, za manastir Rača se navodi da ima obavezu podnošenja PDV prijava, a za hidroelektranu Studenica, iako prihoduje više od Rače, da nikada nije bila u PDV sistemu. 

„Ako imate promet koji je PDV promet veći od 8 miliona onda bi trebalo da se prijavite u PDV sistem“, objašnjava Pap.  

Slična situacija dešava se i kada je u pitanju poslovna zgrada u bloku 32. 

Poznato je da je crkva na parceli vraćenoj u restituciji, zajedno sa državnom firmom PMC inženjering, bila investitor ovog stambeno poslovnog kompleksa na Novom Beogradu. Crkva je investirala zemljište, dok je firma PMC gradila.

Kako su iz SPC-a objasnili na početku gradnje, toj firmi pripale su dve zgrade sa stanovima, a Srpskoj pravoslavnoj crkvi poslovni objekat, koji ne planiraju da prodaju, već da prihode od izdavanja koriste za svoje potrebe, pa i završetak Hrama Svetog Dimitrija. 

U građevinskoj dozvoli kao investitor se navode firma PMC inženjering i Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka. Navodi se i poreski identifikacioni broj Arhiepiskopije, ali potom u PIB registru stoji da obveznik nikada nije bio u PDV sistemu. 

„Nema nikakve dileme da i zakup nepokretnosti je privredna delatnost , jedna vrsta privredne delatnosti i na njega se odnosi sve ovo što smo do sada rekli. To bi trebalo da kontorliše onaj ko kontroliše i ostale privredne subjekte-to su razne inspekcije, ali izgleda da se prećutno to ne radi i zbog toga je takva situacija kakva jeste“, kaže Pap. 

Pod matičnim brojem koji se navodi u PIB registru ne postoji registrovano preduzeće u APR-u, pa nema ni dostupnog finansijskog izveštaja.  Postoje međutim različiti registri, poput onog o poljoprivrednim gazdinstvima i advokatima, pa i crkvama i verskim zajednicama, ali tu osim naziva crkava i verskih zajendica ništa drugo nije javno dostupno. 

„Ne moraju da se registruju kao preduzeće oni mogu to da rade i kao udruženje i kao neki drugi oblik organizovanja ali u svakom slučaju morali bi na to da plaćaju poreze da podnose finansijske izveštaje“, kaže Pap. 

Da bi najlogičnije da crkve privredne delatnosti registruju u Agenciji za privredne registre pokazuje primer Vinarije Studenica, koja je uredno registrovana u APR-u, uredno objavljuju finansijske izveštaje, a kao jedini vlasnik je Srpska pravoslavna crkva - Eparhija Žička.  

Objašnjenje možda postoji i u ostalim slučajevima, ali ga nismo dobili. 

Na pitanja koja smo uputili poreskoj upravi zašto crkva nema u APR registrovane privredne delatnosti i u slučaju minihidroelektrana i poslovnog prostora na Novom Beogradu, dobili smo odgovor da su to sve tajni podaci. 

“Obaveštavamo Vas da se, shodno članu 7 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o konkretnom poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak.” – navodi se u odgovoru Poreske uprave redakciji Insajder. 

Odgovore nismo dobili ni iz Patrijaršije i informativne službe Srpske pravoslavne crkve ni nakon više mejlova, konkretnih pitanja i brojnih poziva. 

Čas autonomni, čas na budžetu 

Da crkve i verske zajednice imaju mnogo privilegija a malo obaveza pokazuje i sledeći podatak - svojom imovinom i novcem upravljaju po autonomnim propisima, dok sa druge strane, država sveštenim licima plaća za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

U javnosti je ostala zabeležena izjava patrijarha Irineja da crkva neće plaćati porez dok joj se ne vrati sva imovina. Njegov naslednik, patrijarh Porfirije, tvrdi da se crkva drži zakona i plaća porez, kao i svi građani: 

“Nijedan poreski zakon ne izuzima Crkvu iz poreskog sistema, iako je to predviđeno evropskim zakonima za opštekorisne aktivnosti verskih zajednica. Jedini izuzetak je da Crkva ima pravo na povraćaj plaćenog poreza za oko desetak zakonom predviđenih proizvoda koji su usko vezani za bogosluženje (na tom spisku je npr. tamjan, vosak, ali i orgulje...).”    

I zaista, u prodavnici Srpske pravoslavne crkve, po fiskalnom računu koji smo dobili, može da se zaključi da su PDV-a oslobođeni tamjan i voštane sveće, ali i parfem  nikako ne može da se dovede u vezu sa bogosluženjem.  

Kada je u pitanju imovina, crkve su oslobođene poreza za imovinu koju koriste u bogosluženju. Morali bi da plaćaju porez na sve što spada u privrednu delatnost. Odgovor na pitanje da li na ovu imovinu plaćaju porez nismo dobili iz Srpske pravoslavne crkve, dok su iz nadležnog Sekretarijata za javne prihode Grada Beograda odgovorili da je to tajni podatak.

Kolikom imovinom raspolažu naslućuje se iz podataka Agencije za restituciju: 

“Srpska pravoslavna crkva podnela je 1.602 zahteva za povrat poljoprivrednog, šumskog, građevinskog zemljišta, poslovnih i stambenih objekata i druge imovine. Do sada je vraćeno više od 56 hiljada hektara zemljišta i objekti površine gotovo 53 hiljade metara kvadratnih”.

Crkve i verske zajednice iz budžeta dobijaju sredstva po različitim osnovama. Zakon ostavlja mogućnost da država iz budžeta plaća penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike. 

Iz budžeta se po tom osnovu iz godine u godinu isplaćuje sve više sredstava; od 2018. zaključno sa 2022. isplaćeno je oko milijardu i 340 miliona dinara, što po trenutnom srednjem kursu iznosi oko 11,4 miliona evra. 

Podaci o izvršenju budžeta Republike Srbije:

2018. godine- 225,983,818 dinara

2019. godine-242,768,237 dinara

2020. godine-265,571,149 dinara  

2021. godine-293.159.274,30 dinara

2022. godine- 314.435.373,59

Srpska pravoslavna crkva u svom vlasništvu ima poslovne prostore ne samo na eksluzivnim lokacijama u Beogradu već i u drugim mestima, ali i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. 

Primera radi, u Budvi ima hotel i turisrtičku agenciju Odigitrija za hodočasnička putovanja. Pre tri godine zagrebački ugostitelji su se pobunili jer im SPC nije umanjila rentu uprkos koroni. 

Izvor: Insajder