Ključni problemi Beograda (1): Saobraćaj – gužve, javni prevoz, parking…

Prema podacima MUP-a, blizu 13.000 saobraćajnih nezgoda zabeleženo je u Beogradu tokom 2023. godine, što je više od trećine od ukupnog broja u Srbiji. 

Jedan od razloga za ovako veliki broj nezgoda je i loša saobraćajna infrastruktura. Po ulicama se neretko mogu videti rupe, povećana je frekvencija vozila, a gužve se prave i zbog nedovoljno parking mesta. 

Saobraćajnice

Beograd ima oko 8.000 ulica. Od važnih saobraćajnica, u najgorem stanju je Pančevački most. Njegova poslednja velika rekonstrukcija bila je sredinom osamdesetih godina prošlog veka. O rekonstrukciji Kneza Miloša gradska vlast priča gotovo jednu deceniju.

Već godinama se najavljuje izgradnja mosta na mestu Starog mosta, tunel od dunavskog do savskog amfiteatra, saobraćajnice koje će povezati Most na Adi sa Autokomandom i Rakovicom. Za izgradnju ulice koja će povezati Most na Adi sa Bulevarom patrijarha Pavla, pored Miloševog konaka, nedavno je "pao" tender. 

Izgradnju unutrašnjeg magistranog prstena je svojevremeno najavio tadašnji glavni gradski urbanista Milutin Folić.

Gradska vlast nedavno je najavila da bi pripremni radovi na izgradnji tunela, koji će povezati Bulevar despota Stefana i prostor kod Ekonomskog fakulteta, trebalo da počnu u junu.

“U glavnom gradu su potrebna još dva saobraćajna mosta, a neophodan je i unutrašnji magistralni prsten. Deo tog prstena je Most na Adi. Za njegovu izgradnju potrebno je probiti tunel do Autokomande. On bi išao preko Južnog bulevara, a ovaj centralni gradski segment bi se završavao iza Pančevačkog mosta. Zatim, novim mostom on bi se povezao sa putem koji spaja Borču i Zemun”, navodi za Insajder profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.

Pre šest godina prvi put je vlast najavila da će graditi most kod Ade Huje. Od tada, u nekoliko navrata u medijima su osvanuli naslovi da posao samo što nije počeo. Međutim, od bombastičnih najava, nije se dalje odmaklo. Pričalo se i o tunelu ispod Ade ciganlije, mostu kod Vinče, ali zasad, ti projekti čekaju neka bolja vremena.

Javni gradski prevoz

Najveći broj građana kroz prestonicu se kreće koristeći vozila javnog gradskog prevoza. Na osnovu podataka objavljenih na sajtu GSP, evidentan je pad kvaliteta -  od broja i starosti vozila, do broja pređenih kilometara. 

Od 2012. godine Grad Beograd nije kupovao nove tramvaje. Donacije starih "Švajcaraca" su koliko, toliko održale vozni park. Još gora situacija je sa trolejbusima. Poslednji “Belorus” je kupljen 2011. godine. 

“Beograd nema kapacitivni prevoz, a to su tramvaji i metro. Ali ne ovakav tramvaj kakav mi sad ga imamo, nego brzi tramvaj. Kompopzicija čija je brzina oko 60 kilometara na sat, koji se ne ukršta sa drugim vozilima na raskrsnicama. On može da bude i pod zemljom i nad zemljom. Takvo šinsko volzilo sa više vagona, može daleko brže i više putnika može da preveze, nego zglobni autobus, kome je maksimalni kapacitet oko 180 putniika”, za Insajder kaže Vujanić.

U prethodnih deset godina, GSP nije značajno obnavljao vozni park, ni kada su u pitanju autobusi. Nabavljeno je 15 električnih vozila, a 2021. gradska vlast je pazarila 100 novih vozila na prirodni gas. 

Prema podacima GSP-a, putnike u Beogradu je 2018. godine prevozilo 1.106 autobusa, a četiri godine kasnije tek 842 vozila. 

U javnosti je pokretano i pitanje tehničke ispravnosti vozila nakon što je na njima dolazilo do požara, kada se zglobni autobus "prepolovio", ali i zbog smrtnog slučaja žene koju je udario otpali točak.

Veliki problem predstavlja nedostatak vozača i mehaničara, pa se šoferi poslednjh godina "uvoze" iz inostranstva.

Građani su nedavno čuli, po brojkama, najveće obećanje do sada kada je reč o nabavci novih vozila - predstavnici Privremenog organa najavili su da će do jeseni, na beogradskim ulicama, pojaviti 700 novih autobusa i 125 novih tramvaja. 

Takođe, gradske vlasti u prethodnih deceniju i po pokušavale su raznim eksperimentima da stimulišu građane da redovno plaćaju usluge javnog gradskog prevoza. Od “Bus plusa” do sada aktuelnog “Beograd plusa”. 

U međuvremenu, Grad je bez tendera nabavljao opremu za naplatu prevoza. A kompanija "Kentkart" je tužila Grad zbog raskida ugovora - traži da joj se isplati 17 miliona evra.

I dok iz Privremenog organa Beograda, pak, ističu GSP "nikad nije bio u boljem stanju" - da je za više od dve milijarde dinara smanjen dug GSP-a, te da je povećan broj prodatih karata, uz smanjenu cenu prema Beograđanima, tri sindikata tvrde da se gradski prevoz raspada i da mu preti još gora budućnost zbog planirane privatizacije određenih linija.

Metro

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja kažu da se situacija neće mnogo popraviti sve dok Beograd ne izgradi sistem podzemne železnice. 

Priča o izgradnji preko potrebnog metroa počela je 1972. godine za vreme gradonačelnika Branka Pešića. Nije bilo dovoljno novca, pa se odlučilo da se širi tramvajska mreža, umesto izgradnje podzemen železnice.

"Beograd nema brzi tramvaj, a on je u stvari, pola puta, prelazak ka metrou. Metro je inače predviđen za prevoz oko 10.000 putnika za sat vremena. Ako želite autobusom da prevezete taj broj ljudi, potrebno je najmanje 50 krcatih, zglobnih vozila. A onda još jedan otežavajući faktor, u autobusu koji stoji na stanici, za jedan minut, ne mogu da izađu i da uđu putnici”, navodi Vujanić.

Podsećamo, novembra 2011. godine, tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas je potpisao Izjavu o namerama o projektu izgradnje beogradskog metroa i Memorandum o razumevanju između Grada i francuske kompanije "Alstom transport". Promenom vlasti, projekat se zaustavio.

Deset godina kasnije, Zajednički sporazum o izgradnji beogradskog metroa između Vlade Srbije, Grada Beograda, kineske kompanije "Powerchina” i francuske kompanije "Alstom" potpisan je 22. januara 2021. godine.

Kineski neimari, pre tri godine, 22. novembra, počeli su radove u Makišu. Ministar finansija nedavno je izjavio da se pripremni radovi polako privode kraju.

Parking

U širem centru Beograda ima oko 27.000 parking mesta u sklopu zoniranih parkirališta. Ovaj broj je nedovoljan da reši problem parkinga. 

U Srbiji je registrovano 2.389.105 putničkih automobila, od kojih 687.858 u Beogradu, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za 2023. godinu. Prema informaciji MUP-a, svake godine, na prestoničkim ulicama, registruje se novih 50.000 vozila.

"Ključni problem saobraćaja u Beogradu je parkiranje. Ako bismo mogli da sklonimo vozila, da ne smetaju, odmah bi saobraćajnice bile kapacitivnije. Beograd ima ogromnu potrebu za nekoliko velikih garaža, a to jedino može da se reši kroz javno-privatno partnerstvo", navodi profesor Vujanić.

Prema njegovim rečima, sada je na snazi urbanistički uslov za građevinske investitore, da moraju da imaju jedno i po parking mesto po stanu. Ako ispune taj uslov, mogu da dobiju građevinsku dozvolu.

Vujanić se osvrnuo na renoviranje Ulice vojvode Stepe, kao primer gde se uložila velika količina novca za pojačan protok saobraćaja, a onda se, bez razloga izgradila jeftina parking mesta.

Izvor: Insajder