Ključni problemi Beograda i kako ih rešiti - za Insajder odgovaraju "Aleksandar Vučić - Beograd sutra"

Novinari Insajdera tražili su od učesnika beogradskih izbora da objasne kako bi oni rešili neke od ključnih problema glavnog grada Srbije. Za naš sajt odgovaraju i iz vlasti, odnosno koalicije okupljene oko SNS koju čini 13 političkih partija i jedno udruženje građana.

Bilbordi "Beograd sutra". Foto: Srđan Ilić

Od kada je aprila 2014. stigla vest da će Siniša Mali biti novi gradonačelnik Beograda, Srpska napredna stranka posle svakih izbora ima svog čoveka na čelu glavnog grada Srbije.

Podsećamo da je odlukom Vlade Srbije, 18. novembra 2013. Mali postavljen na mesto predsednika Privremenog organa Grada Beograda.

Prethodno je, krajem septembra iste godine, većinom glasova odbornika Skupštine grada Dragan Đilas smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda. 

Deset punih godina naprednjaci su na vlasti u Beogradu. Da li će nastaviti kontinuitet znaćemo posle izbornog dana u nedelju a za portal Insajdera objašnjavaju kako će sa koalicionim partnerima, ukoliko ostanu na vlasti, poboljšati situaciju po pitanju saobraćaja.

Foto: Srđan Ilić

Podsećaju da su od dolaska na vlast u Beogradu uspostavili 81 novu liniju, produžili 51 i, kako navode, trajno promenili trasu 130 linija.

"U prethodnom periodu, izrađene su studije mreže linija javnog gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza u Beogradu. Počela je primena novog tarifnog sistema, u okviru koga je grad teritorijalno i cenovno podeljen na četiri jasno definisane zone, čime je postignut pravedniji odnos cena za sve korisnike javnog prevoza. Zaključeni su novi ugovori o javno-privatnom partnerstvu za obavljanje gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza putnika u Beogradu, čime su definisani viši kriterijumi za obavljanje usluge prevoza", objašnjavaju iz "Aleksandar Vučić - Beograd sutra".

Planiraju se i sprovode, kako kažu, nabavke novih vozila, uključujući i vozila na električni pogon, kao i ulaganja u infrastrukturu namenjenu javnom prevozu.

Planirane infrastrukturne aktivnosti:

1. Završetak Unutrašnjeg magistralnog prstena.

2. Završetak Spoljnog magistralnog prstena sa mostom preko Ade Huje.

3. Stari Savski most i tunelska veza između Savske i Dunavske padine.

4. Metro.

5. Izgradnja javnih garaža.

6. Izgradnja parkirališta u cilju realizacije sistema "Park and Ride" na obodnim terminusima.

7. Produžetak ulice Gospodara Vučića - Aradska - Čingrijina - D. Tucovića.

8. Pešački most Ada Ciganlija - novobeogradski blokovi.

9. Rekonstrukcija Zrenjaninskog puta do Spoljnog magistralnog prstena.

10. Rekonstrukcija postojećih raskrsnica u kružne.

Što se tiče parkinga, navode gde su uspostavili parking zone, ali i da je u planu proširenje parking mesta: Skerlićeva: 356 parking mesta (počeli radovi), Vlajkovićeva: 284 parking mesta (počeli radovi) i Bristol: 450 parking mesta (u planu).

O ključnom problemu broj 2. zagađenju i ekologiji generalno, tvrde da je na planu unapređenja kvaliteta vazduha u prethodnom periodu urađeno mnogo toga u čitavoj zemlji.

"Ekologija je oblast u kojoj se najbolje ogleda neophodnost sinhronizovanog delovanja republičkih i lokalnih vlasti kako bi svi građani Srbije, ne samo Beograđani, imali čistiji vazduh i zdraviju životnu sredinu. Od 2015. godine do danas, u Beogradu su realizovani različiti projekti u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine, čija ukupna investiciona vrednost iznosi više od 531 miliona evra. Realizovani projekti se odnose na izgradnju sanitarne deponije Vinča, izgradnju postrojenja za odsumporavanje, uklanjanje divljih deponija, gašenje kotlarnica, nabavku autobusa na gas i pošumljavanje", objašnjavaju iz koalicije oko SNS.

Foto: Srđan Ilić

Prema njihovim navodima, i za unapređenje kvaliteta vazduha, a i simbolički, izuzetno im je važno što su, posle tri decenije grejanja na mazut, kotlarnicu u Narodnom pozorištu ugasili, a ovu ustanovu kulture prebacili na daljinski sistem grejanja. 

[related-content]

"Narodno pozorište, jedan od simbola Beograda i Srbije, kao objekat na 16.000 m2, svake godine je za grejanje koristilo 150 tona mazuta. Ovaj problem smo rešili, i nastavićemo da rešavamo problem individualnih ložišta koja su, pored saobraćaja, najveći zagađivači vazduha", obećanje je aktuelne vlasti.

Pojašnjavaju da je izgradnja Centra za upravljanje otpadom u Vinči i postrojenja za odsumporavanje u TENT-A  jedni od najbitnijih ekoloških projekata za grad Beograd. 

"Samo u izgradnju postrojenja za odsumporavanje u TENT-A uloženo je 215 miliona evra, a projekat je završen u aprilu 2024. godine. Emisije sumpor dioksida smanjene su za čak 30 puta, što je u skladu sa dozvoljenim graničnim vrednostima. Ovo predstavlja jedan od najznačajnijih ekoloških projekata, koji će u mnogome doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Obrenovcu i Beogradu", odgovor je sagovornika Insajdera. 

Kažu i da je u toku  izvođenje radova na izgradnji postrojenja za odsumporavanje TENT B1-2, a rok za završetak radova je septembar 2025. godine.

"Grad Beograd, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uveliko radi na pripremi ostalih projekata i aktivnosti značajnih za zaštitu i unapređenje kvaliteta životne sredine. To uključuje izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nastavak gašenja kotlarnica koje rade na ugalj, mazut i lož ulje, izgradnju Linijskog parka i druge projekte. Centar za upravljanje otpadom Vinča je projekat čija investiciona vrednost iznosi oko 273 miliona evra i obuhvata izgradnju: Centra za upravljanje otpadom (zatvaranje stare i izgradnja nove sanitarne deponije, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, izgradnja postrojenja za preradu građevinskog otpada). Izgradnja je završena u fazama tokom 2021/2022. godine", deo je odgovora koalicije okupljene oko SNS.

Dodaju i da je zahvaljujući projektu sanacije i rekultivacije deponije Vinča, Beograd danas, posle mnogo decenija, nema više problema sa gradskom deponijom, a po prvi put u svojoj istoriji, 10% toplotne energije i 5% električne dobija iz otpada. 

Navode i da je  u periodu od 2015. do 2023. Grad obezbedio 1,4 miliona evra za uklanjanje 348 divljih deponija na teritoriji 17 gradskih opština. 

Kažu da je pre dve godine nabavljeno i 100 novih autobusa na gas, tako da će najstarija vozila biti povučena iz saobraćaja čime će prosečna starost voznog parka biti sedam i po godina, što je u granicama evropskih standarda. 

Trolejbusi Foto: Srđan Ilić

Tokom ove godine planira se kupovina još 150 novih autobusa na gas.

Što se infrastrukture tiče nedostatak infrastrukturnih objekata već se rešava, kako kažu,  izgradnjom novih i rekonstrukcijom već postojećih objekata. 

"Novim muzejskim projektima Beograd će dobiti još 50.000 m2 muzejskog prostora. Zgrada Stare železničke stanice iz 1884. godine biće Istorijski muzej Srbije, već smo dobili građevinsku dozvolu, u narednih par meseci ćemo izabrati izvođača radova i krenuti u rekonstrukciju ovog muzeja", ističu u "Beograd sutra".

Narodno pozorište, foto: Srđan Ilić

Podvlače i da zgrada Stare pošte na Savskom trgu dobija potpuno novi izgled, koji je imala i pre rata, i u njoj će biti novi Dečji muzej i dve potpuno nove pozorišne scene.

A u Savskoj ulici, gde je zgrada Milana Vape iz 1924. godine, biće novi muzej Nikole Tesle, a preko reke, odmah pored Muzeja savremene umetnosti, biće potpuno novi Prirodnjački muzej. 

"Počela je i rekonstrukcija Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici. To će biti najveći muzej u Beogradu, na oko 17.000 m2. Rekonstruisaćemo i Muzej vazduhoplovstva pored aerodroma Nikola Tesla. Grade se sportsko-rekreativni centar Radnički i Odbojkaški trenažni centar na Novom Beogradu. Nedavno je počela i izgradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu, a u okviru EXPO centra biće izgrađen i najveći centar za vodene sportove u ovom delu Evrope. Dodatni tereni i sportski sadržaji biće dostupni i građanima u Kumodražu, u okviru BIO4 kompleksa", ističu sagovornici Insajdera.

Poručuju da će sve navedeno pružiti građanima Beograda mnogo novih prilika.

"A u svom punom potencijalu kulminiraće 2027. godine kada Beograd bude domaćin specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. Nikako ne treba zaboraviti i izgradnju pruge koja će konačno povezati aerodrom Nikola Tesla sa ostatkom grada. Pored toga, bitno je napomenuti da se pripremaju velike promene u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), kao i da je u pripremi zakon o legalizaciji, koji će u potpunosti rešiti problem nelegalizovanih objekata u Beogradu", pojašnjavaju.

Po pitanju korupcije, tvrde da se front okupljen oko liste "Aleksandar Vučić – Beograd sutra“  na različite načine, od 2012. godine bori protiv korupcije u Republici Srbiji.

"Izmenili smo Ustav, kako bismo obezbedili reforme u sistemu pravosuđa, tj. kako bi tužilaštvo bilo samostalno, a sudstvo nezavisno, uveli smo elektronsku upravu kako bismo obezbedili punu transparentnost svih procesa i time iskorenili korpuciju, osnovali smo četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu. Ovo su samo neki od primera na koji način se borimo protiv korupcije", jasni su sagovornici našeg sajta.

Ističu da je pre uvođenja elektronske uprave, proces izdavanja građevinske dozvole  bio poznat kao jedan od najpodložnijih korupciji. A od kada su uvedene elektronske građevinske dozvole, kako kažu, transparentnost je učinila da se ovo promeni. 

"I kada govorimo o lokalnoj vlasti, najveći doprinos u borbi protiv korupcije Beograd može dati kroz najviši mogući stepen transparentnosti, a najbolji alat za transparentnost je elektronska uprava koja eliminiše svako subjektivno donošenje odluka. Kroz elektronsku upravu svi procesi postaju ne samo brži i efikasniji, nego imaju 100% transparentnost", odgovaraju iz liste pod rednim brojem 1.

Dodaju i da je zakonski i regulatorni okvir takođe jasan, i da se zalažu za usvajanje, a mnogo važnije, sprovođenje zakona koji jasno definišu korupciju i predviđaju stroge kazne za prekršioce. 

"Mi ćemo nastaviti da radimo na svemu navedenom i stojimo iza toga da primena ovih mera može značajno doprineti smanjenju korupcije i unapređenju poverenja građana u državne institucije", podvlače.

Obećavaju i da će raditi na popravljanju kvaliteta života Beograđana.

"Naš cilj je da do 2027. godine u Beogradu prosečna neto plata bude 1.800 evra, što će biti na današnjem proseku Evropske unije. Kako bismo obezbedili nastavak rasta životnog standarda u prestonici, jedan od preduslova je saradnja između svih nivoa vlasti – od opštine, preko grada pa sve do Vlade", stava su u "Aleksandar Vučić - Beograd sutra".

Podsećamo da je Insajder prethodnih dana objavljivao tekstove o ključnim problemima Beograda. Pitanja kako bi i na koji način rešili "muke" Beograđana postavili smo učesnicima u izbornoj trci.

Izvor: Insajder