<article>Zbog zagađenog vazduha, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prevremeno godišnje umre 175 ljudi na sto hiljada stanovnika u Srbiji.Merači Agencije za zaštitu životne sredine i ove godine pokazuju da je <a href="https://insajder.net/teme/svake-zime-isti-problem-zagadenog-vazduha-kako-je-moguce-da-ne-moze-bar-da-se-stavi-pod-kontrolu-video">vazduh zagađen širom zemlje</a>, a glavni grad Srbije često se pozicionira <a href="https://insajder.net/prenosimo/beograd-sedmi-u-svetu-na-listi-gradova-sa-najzagadenijim-vazduhom">među prvih deset najzagađenijih</a> prestonica u Evropi.  <h2>Zagađenje vazduha</h2>Kod dece zagađenje vazduha može izazvati astmu i zastoj u rastu pluća. Takođe može uticati na mentalno zdravlje, krvni pritisak i kognitivne sposobnosti. A u odraslom dobu, veći je rizik od raka, moždanog udara i hroničnih bolesti. Zagađen vazduh takođe utiče na plodnost, fetuse i decu.Rudarska industrija je u Srbiji glavni krivac za loš kvalitet vazduha. Sagorevanje fosilnih goriva za dobijanje energije u elektranama je ozbiljan problem. Na teritoriji Beograda postoje dve termoelektrane (TENT A i TENT B) koje koriste fosilna goriva (uglavnom niskokalorični lignit). Tokom procesa sagorevanja fosilnih goriva oslobađaju se velike količine sumpor-dioksida (SO2) koji u atmosferi reaguje sa molekulima vode stvarajući kisele kiše. Da se ipak preduzimaju koraci ka ispunjavanju ekoloških standarda govori to što je od kraja aprila u funkciji postrojenje za <a href="https://www.mre.gov.rs/vest/sr/4542/u-funkciji-postrojenje-za-odsumporavanje-dimnih-gasova-u-tent-a-znacajno-kvalitetniji-vazduh-za-gradjane-obrenovca-beograda-i-okoline.php">odsumporavanje dimnih gasova u TENT A</a>.Veliki zagađivači su kotlarnice na mazut. Na trećem mestu zagađivača je saobraćaj. Izduvni gasovi iz vozila oslobađaju velike količine ugljen-monoksida (CO) i azot-dioksida (NO2).Prema podacima <a href="https://nea.rs/index.php/2024/01/01/saopstenje-nacionalne-ekoloske-asocijacije-o-kvalitetu-vazduha-u-republici-srbiji-u-2023-godini/">Nacionalne ekološke asocijacije</a>, gotovo sve merne stanice u Beogradu beleže da je vazduh u Beogradu bio zagađen veći broj dana u toku jedne godine, od dozvoljenih 35 dana. U Leštanima je prekoračena granična srednja dnevna koncetracija PM10 od 50ug/metara kubnih, čak 98 dana. U Mladenovcu 87, Borči 85, Lazarevcu 66, na Autokomandi 58, Bulevaru despota Stefana 51 i Ulici omladinskih brigada 45 dana. <h2>Otpadne vode</h2>Fabrika za preradu otpadnih voda i dalje nema iako su od 2015. godine, vlasti više puta obećavale izgradnju. U proteklih devet godina, cena je rasla, planovi su menjani, ali vode koje se izlivaju, ostale su prljave, narušavaju kompletnu životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi.Dužinom čitavog toka (2.850 kilometara), voda u Dunavu je najprljavija, upravo u Beogradu, zbog nedostatka kolektora za prečišćavanje otpadnih, kanalizacionih voda. Prema podacima bivše ministarke Zorane Mihajlović, godišnje se u Savu i Dunav izlije 190 miliona kubika otpadnih voda, što se može uporediti sa 60 hiljada olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni.Svi glavni gradovi u gornjem slivu imaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd je jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema uređen kanalizacioni sistem. Gradske vlasti su januara 2020. godine potpisale sporazum o saradnji sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema sa kineskom kompanijom "China Machinery Engineering Corporation". Problem predstavlja to što taj ugovor nije javno dostupan te građani ne znaju po kojim će standardima biti sprovedeni radovi i da li će biti u skladu sa propisima EU. Jedna trećina domaćinstava u Beogradu nije povezana na kanalizaciju te bi priključivanje te trećine morala da prethodi izgradnji centralnog kolektora.Projekat izgradnje kanalizacionog kolektora Interceptor i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu još uvek nije otvoren. Do sada je u različitim vremenskim intervalima izgrađeno oko osam kilometara kolektorskih deonica Interceptora (6,7 kilometara urađeno 2012. godine). Nedostaje još deset kilometara. <h2>Divlje deponije</h2>U Srbiji ima 2.590 prijavljenih deponija, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija. U Beogradu, prema prijavi građana, ima ih 171. Međutim, za divlje deponije ne može se kriviti sama vlast, jer su nesavesni građani ti koji bacaju otpad pored puteva, na zelenim površinama. Čak i kada se očisti đubre, ubrzo, na istom mestu, na istom mestu niknu nove divlje deponije. Do sada, skoro sve gradske vlasti su se bavile posledicama, a ne prevencijom problema. Od 2014. godine, iz gradske kase je odvojeno blizu 200 miliona dinara za čišćenje divljih deponija.Izvor: Insajder</article>

Zbog zagađenog vazduha, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prevremeno godišnje umre 175 ljudi na sto hiljada stanovnika u Srbiji.
Merači Agencije za zaštitu životne sredine i ove godine pokazuju da je <a href="https://insajder.net/teme/svake-zime-isti-problem-zagadenog-vazduha-kako-je-moguce-da-ne-moze-bar-da-se-stavi-pod-kontrolu-video">vazduh zagađen širom zemlje</a>, a glavni grad Srbije često se pozicionira <a href="https://insajder.net/prenosimo/beograd-sedmi-u-svetu-na-listi-gradova-sa-najzagadenijim-vazduhom">među prvih deset najzagađenijih</a> prestonica u Evropi. &nbsp;
<h2>Zagađenje vazduha</h2>
Kod dece zagađenje vazduha može izazvati astmu i zastoj u rastu pluća. Takođe može uticati na mentalno zdravlje, krvni pritisak i kognitivne sposobnosti. A u odraslom dobu, veći je rizik od raka, moždanog udara i hroničnih bolesti. Zagađen vazduh takođe utiče na plodnost, fetuse i decu.
Rudarska industrija je u Srbiji glavni krivac za loš kvalitet vazduha. Sagorevanje fosilnih goriva za dobijanje energije u elektranama je ozbiljan problem. Na teritoriji Beograda postoje dve termoelektrane (TENT A i TENT B) koje koriste fosilna goriva (uglavnom niskokalorični lignit). Tokom procesa sagorevanja fosilnih goriva oslobađaju se velike količine sumpor-dioksida (SO2) koji u atmosferi reaguje sa molekulima vode stvarajući kisele kiše.&nbsp;
Da se ipak preduzimaju koraci ka ispunjavanju ekoloških standarda govori to što je od kraja aprila u funkciji postrojenje za <a href="https://www.mre.gov.rs/vest/sr/4542/u-funkciji-postrojenje-za-odsumporavanje-dimnih-gasova-u-tent-a-znacajno-kvalitetniji-vazduh-za-gradjane-obrenovca-beograda-i-okoline.php">odsumporavanje dimnih gasova u TENT A</a>.
Veliki zagađivači su kotlarnice na mazut. Na trećem mestu zagađivača je saobraćaj. Izduvni gasovi iz vozila oslobađaju velike količine ugljen-monoksida (CO) i azot-dioksida (NO2).
Prema podacima <a href="https://nea.rs/index.php/2024/01/01/saopstenje-nacionalne-ekoloske-asocijacije-o-kvalitetu-vazduha-u-republici-srbiji-u-2023-godini/">Nacionalne ekološke asocijacije</a>, gotovo sve merne stanice u Beogradu beleže da je vazduh u Beogradu bio zagađen veći broj dana u toku jedne godine, od dozvoljenih 35 dana.&nbsp;
U Leštanima je prekoračena granična srednja dnevna koncetracija PM10 od 50ug/metara kubnih, čak 98 dana. U Mladenovcu 87, Borči 85, Lazarevcu 66, na Autokomandi 58, Bulevaru despota Stefana 51 i Ulici omladinskih brigada 45 dana.&nbsp;
<h2>Otpadne vode</h2>
Fabrika za preradu otpadnih voda i dalje nema iako su od 2015. godine, vlasti više puta obećavale izgradnju. U proteklih devet godina, cena je rasla, planovi su menjani, ali vode koje se izlivaju, ostale su prljave, narušavaju kompletnu životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi.
Dužinom čitavog toka (2.850 kilometara), voda u Dunavu je najprljavija, upravo u Beogradu, zbog nedostatka kolektora za prečišćavanje otpadnih, kanalizacionih voda. Prema podacima bivše ministarke Zorane Mihajlović, godišnje se u Savu i Dunav izlije 190 miliona kubika otpadnih voda, što se može uporediti sa 60 hiljada olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni.
Svi glavni gradovi u gornjem slivu imaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd je jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji nema uređen kanalizacioni sistem.&nbsp;
Gradske vlasti su januara 2020. godine potpisale sporazum o saradnji sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema sa kineskom kompanijom "China Machinery Engineering Corporation". Problem predstavlja to što taj ugovor nije javno dostupan te građani ne znaju po kojim će standardima biti sprovedeni radovi i da li će biti u skladu sa propisima EU.&nbsp;
Jedna trećina domaćinstava u Beogradu nije povezana na kanalizaciju te bi priključivanje te trećine morala da prethodi izgradnji centralnog kolektora.
Projekat izgradnje kanalizacionog kolektora Interceptor i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu još uvek nije otvoren. Do sada je u različitim vremenskim intervalima izgrađeno oko osam kilometara kolektorskih deonica Interceptora (6,7 kilometara urađeno 2012. godine). Nedostaje još deset kilometara.&nbsp;
<h2>Divlje deponije</h2>
U Srbiji ima 2.590 prijavljenih deponija, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija. U Beogradu, prema prijavi građana, ima ih 171.&nbsp;
Međutim, za divlje deponije ne može se kriviti sama vlast, jer su nesavesni građani ti koji bacaju otpad pored puteva, na zelenim površinama. Čak i kada se očisti đubre, ubrzo, na istom mestu, na istom mestu niknu nove divlje deponije.&nbsp;
Do sada, skoro sve gradske vlasti su se bavile posledicama, a ne prevencijom problema. Od 2014. godine, iz gradske kase je odvojeno blizu 200 miliona dinara za čišćenje divljih deponija.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zagađenje

Beogradski izbori 2024

Više od vesti

Ključni problemi Beograda (2): Zagađenje - vazduh, zemljište, vode, deponije...

Ključni problemi Beograda (2): Zagađenje - vazduh, zemljište, vode, deponije...

Tagovi: