Leto 2023. najtoplije od kako postoje merenja: Klimatske promene i vremenski ekstremi koji postaju naša stvarnost
Libija, Kina, Brazil, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Slovenija, samo su neke od država koje su se tokom avgusta i septembra suočile sa razornim poplavama. Mnoge od njih, pored uništene infrastrukture, ostavile su za sobom i žrtve - samo je u poplavama koje su pogodile libijski grad Dernu, nastradalo više hiljada ljudi. Paralelno sa tim, tokom ovog leta Grčku i Havaje zadesili su nekontrolisanim šumski požari. Ipak, kako kažu iz Klime 101, sajta o klimatskim promenama, ovo nije samo nasumičan niz ekstremnih događaja već jasan indikator da trpimo posledice klimatskih promena. Podatak koji ide u prilog tome jeste da je, kako navode, leto 2023. godine registrovano kao najtoplije od kada postoje merenja.
"Srednja globalna temperatura tokom leta 2023. iznosila je 16,77 stepeni Celzijusa, što je za 0,66 stepeni više od dugogodišnjeg proseka (1991-2020)", dodaju iz Klime 101 pozivajući se na Službu za klimatske promene Kopernikus.
Takođe, navode i da je jul 2023. bio je najtopliji mesec ikada izmeren.
Podsećamo da su tokom leta širom zemlje merene nezapamćeno visoke temperature. Tako je u gradu Sanbao u Sinđanu na severozapadu Kine u julu zabeležena rekordno visoka temperatura u toj zemlji od 52,2 stepena Celzijusa.
Toplotni talas zahvatio je i delove južne Evrope i severozapadne Afrike. U Italiji su temperature išle i do 40 stepeni Celzijusa, pa je Svetska meteorološka organizacija upozoravala na povećan rizik od smrtnih ishoda.
Izrazito visoka temperatura Sredozemnog mora, koja je stvorila oluje slične tropskim ciklonima, tj. uraganima izazvala je, između ostalog, i katastrofalne oluje na Mediteranu.
"Mada ovo nije prvi put da se na Mediteranu razvija oluja nalik uraganu, u poslednjih par decenija zabeleženo je nekoliko ekstremno razornih, a u meteorologiji se polako odomaćuje neformalni termin ’medikejn’ odnosno ’mediteranski uragan' (Mediterranean Hurricane)", dodaju.
Kako dalje navode, klimatske promene imaju i značajan i neposredan uticaj na brojnost i intenzitet šumskih požara, pre svega zato što dovode do češćih i intenzivnijih sušnih perioda.
Ovakvi vremenski ekstremi, navode iz Klime 101, postaju naša stvarnost i nešto sa čime ćemo se sve češće suočavati.
Leto u Srbiji: Tropske temperature, poplave i superćelijske oluje
Ni Srbiju ovog leta nisu zaobišli vremenski ekstremi.
Najpre su sredinom juna usledile poplave.
"U Beogradu je tokom juna ove godine ukupna količina padavina bila nešto ispod proseka, ali je gotovo 40% prosečne mesečne kiše palo u jednom danu (15. juna), što upravo predviđaju klimatski modeli za region: umesto ravnomernije klime, sve je više sušnih perioda, koje prekidaju periodi ekstremnih padavina", dodaju iz Klime 101.
Crveni meteo-alarm bio je u julu na snazi i u pojedinim delovima Srbije temperature su se kretale od 34 do 38, a u nekim mestima u do 40 stepeni.
Istovremeno, jul u Srbiji je obeležilo jako nevreme i superćelijske oluje koje su dolazile iz pravca Slovenije i Hrvatske, a najviše su pogodile Vojvodinu i Beograd. Tri osobe su izgubile život, a naneta je i velika materijalna šteta.
"Superćelijske oluje je teško predvideti, ali jedan njihov važan element u neposrednoj je vezi sa klimatskim promenama: one kao 'gorivo' koriste vodenu paru, a vodene pare je u proseku oko 7 posto više za svaki jedan stepen temperature vazduha“, kažu iz Klime 101.
Klimatske promene, izazavane izazvane antropogenim emisijama gasova staklene bašte, stoje pred čovečanstvom kao jedan od gorućih izazova, upozoravaju klimatski aktivisti.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je u sredu da ističe vreme za borbu protiv klimatskih izazova.
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija pokazao je da su trenutna obećanja u vezi sa emisijama gasova nedovoljna za održavanje globalne prosečne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Kako se navodi u izveštaju, potrebno je više od 20 gigatona daljeg smanjenja emisije ugljen-dioksida ove decenije i dostizanje nulte emisije do 2050. godine.
Izvor: Insajder