Mijatović o vantelesnoj oplodnji sa ćelijama preminulih donora: Ne može se samo restriktivno primenjivati pravna norma (VIDEO)
Ne može se bilo kojim propisom predvideti sve moguće situacije u medicini i društvu, a zakoni se ne mogu primenjivati samo restriktivno, rekla je gostujući u emisiji „Marker“ advokatica Marina Mijatović. Kako je navela, u slučajevima žena čiji su partneri preminuli, a država ne dozvoljava da koriste zajedničke zamrznute embrione, treba da primenimo i međunarodne standarde i da uzmemo u obzir i druge propise i činjenice.
Pre tri godine Tijani Prizrenac preminuo je suprug i od tada traje njena borba za embrione koje su zamrzli, a koje ne može da iskoristi jer Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kaže da je za to potrebna saglasnost i supruga.
Dok je bio u bolnici, Tijanin suprug potpisao je saglasnost da posle njegove eventualne smrti ona ima pravo da koristi embrione. U Ministarstvu zdravlja tvrde da saglasnost koju je u Tijaninom slučaju dao njen suprug uoči smrti nije važeća, jer je u suprotnosti sa Zakonom. Sa druge strane, Tijana 10 zamrznutih embriona ne može da prenese ni u neki zdravstveni centar van zemlje, jer Zakon ni to ne dozvoljava. I za to je potrebna saglasnost oba živa partnera.
„Zakon možemo posmatrati na dva načina, jedan je taj restriktivan, kada pominjemo rokove, pet godina je rok čuvanja embriona i može da se produži na pet godina. Ali tamo ima jedan stav, koji kaže ukoliko kod osobe čije su reproduktivne ćelije postoji mogućnost da u nekom narednom periodu bude sterilna i da ne može da ima potomke, ovi rokovi ne važe“, ističe advokatica.
Dodaje da veruje da se na ove pojedinačne slučajeve ovaj izuzetak može primeniti.
„Ovde bi trebalo da pričamo o primeni propisa. U praksi od slučaja do slučaja pravnici bi trebalo da budu kreativni, da tumače onako kako se razvija društvo, a ne da sužavamo pravo, posebno ne u ovim situacijama“, navodi Mijatović.
Kako ističe, postoji mogućnost da žena kao jedinka, ako nema partnera, da se ostvari kao majka sa reproduktivnim ćelijama nepoznatog donora, a žena koja ima partnera čije se ćelije nalaze u banci, ukoliko on premine, ne dozvoljavamo da se one iskoriste.
„Sad bi mogli da pitamo državne organe da li proveravate da li je donor reproduktivnih ćelija koje se uvoze iz inostranstva živ? Taj argument države da će dete žena gajiti sama, ne može da bude argument da se ne pruži mogućnost ovim ženama“, navodi ona.
Njen savet: „Da se čuvaju embrioni, da se ne uništavaju, a da se kroz sudske postupke ostvare svoja prava“.
Dodaje i da smo, što se tiče medicinskog prava, „veoma tanki“ i da je praksa siromašna i restriktivna, ali da su druge zemlje takva pitanje ipak regulisale.
Izvor: Insajder