<article>Trudnoća je, neretko, rezultat iscrpljujućeg puta koji može da traje godinama.Suprug Tijane Prizrenac bolovao je od raka testisa, zbog čega prirodnim putem nisu mogli da imaju decu. Tokom procesa vantelesne oplodnje, uoči embriotransfera, Tijanin suprug je hitno primljen u bolnicu. „Javila sam klinici zašto mi ne možemo da dođemo na embriotransfer i na moju sreću i uz veliku zahvalnost njima jer su oni mene odmah uputili da je zakon neverovatan i da ću ja verovatno ostati bez toga i da se nekako na vreme obezbedim nekim papirom gde on meni ostavlja (embrione), dozvoljava da ja nasleđujem, bilo šta što je moguće da upotrebim (embrione) dana - sutra u nekom sudskom procesu“, objašnjava Tijana Prizrenac.Dok je bio u bolnici, njen suprug potpisao je saglasnost da posle njegove eventualne smrti ona ima pravo da koristi embrione. Kako objašnjava, to se zvanično zove pismeno zaveštanje sa dva svedoka. „Nismo bili u mogućnosti da odemo do notara jer je on već bio smešten u bolnicu i nije smeo da izlazi, jer je već imao leukemiju i primao terapiju, tako da sam ja uz moje prijatelje, kumove i tadašnjeg advokata, sastavila pismo na zaveštanje koje su njih trojica sastavili i to je nešto sto može danas, sutra i meni da pomogne. Tu se izražava njegova jasna volja da ja koristim sve to ako njega ne bude bilo jer to nije sve njegovo nego je i moje“ objašnjava ona.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlnQmDKRLqwA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Kako dodaje ona je pokušala da embrione navede u ostavinskoj raspravi. „I tu je zakon bio neodređen, notar mi je savetovao da bolje ja da rešim status embriona pa ćemo dalje rešiti status ostavinske rasprave“, objašnjava Tijana Prizrenac.Posle suprugove smrti, sa molbom da se izmeni ili dopuni zakon, ona se pre tri godine obratila Ministarstvu zdravlja, ali odgovor nije dobila. Naredna adresa bila je Uprava za biomedicinu gde je, kaže, naišla na veliko nerazumevanje. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji promenjen je pre četiri godine.U odgovoru Insajder televiziji, Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja, pored ostalog, navodi da su država i njeni zakoni u službi dece, i da postupanje u najboljem interesu deteta podrazumeva i pravo na stabilnu porodicu i stabilno okruženje tokom odrastanja.Pored Tijane Prizrenac, još 10 žena posle smrti svojih partnera pokušavaju da uz pomoć zamrznutih embriona postanu majke. Zbog straha od osude javnosti, ne žele pred kameru, ali su istrajne u svojoj borbi. Za to je najpre neophodna promena Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.Izvor: Insajder </article>

Trudnoća je, neretko, rezultat iscrpljujućeg puta koji može da traje godinama.
Suprug Tijane Prizrenac bolovao je od raka testisa, zbog čega prirodnim putem nisu mogli da imaju decu. Tokom procesa vantelesne oplodnje, uoči embriotransfera, Tijanin suprug je hitno primljen u bolnicu.
&nbsp;„Javila sam klinici zašto mi ne možemo da dođemo na embriotransfer i na moju sreću i uz veliku zahvalnost njima jer su oni mene odmah uputili da je zakon neverovatan i da ću ja verovatno ostati bez toga i da se nekako na vreme obezbedim nekim papirom gde on meni ostavlja (embrione), dozvoljava da ja nasleđujem, bilo šta što je moguće da upotrebim (embrione) dana - sutra u nekom sudskom procesu“, objašnjava Tijana Prizrenac.
Dok je bio u bolnici, njen suprug potpisao je saglasnost da posle njegove eventualne smrti ona ima pravo da koristi embrione.
&nbsp;Kako objašnjava, to se zvanično zove pismeno zaveštanje sa dva svedoka.
&nbsp;„Nismo bili u mogućnosti da odemo do notara jer je on već bio smešten u bolnicu i nije smeo da izlazi, jer je već imao leukemiju i primao terapiju, tako da sam ja uz moje prijatelje, kumove i tadašnjeg advokata, sastavila pismo na zaveštanje koje su njih trojica sastavili i to je nešto sto može danas, sutra i meni da pomogne. Tu se izražava njegova jasna volja da ja koristim sve to ako njega ne bude bilo jer to nije sve njegovo nego je i moje“ objašnjava ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlnQmDKRLqwA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Kako dodaje ona je pokušala da embrione navede u ostavinskoj raspravi.&nbsp;
„I tu je zakon bio neodređen, notar mi je savetovao da bolje ja da rešim status embriona pa ćemo dalje rešiti status ostavinske rasprave“, objašnjava Tijana Prizrenac.
Posle suprugove smrti, sa molbom da se izmeni ili dopuni zakon, ona se pre tri godine obratila Ministarstvu zdravlja, ali odgovor nije dobila. Naredna adresa bila je Uprava za biomedicinu gde je, kaže, naišla na veliko nerazumevanje. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji promenjen je pre četiri godine.
U odgovoru Insajder televiziji, Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja, pored ostalog, navodi da su država i njeni zakoni u službi dece, i da postupanje u najboljem interesu deteta podrazumeva i pravo na stabilnu porodicu i stabilno okruženje tokom odrastanja.
Pored Tijane Prizrenac, još 10 žena posle smrti svojih partnera pokušavaju da uz pomoć zamrznutih embriona postanu majke. Zbog straha od osude javnosti, ne žele pred kameru, ali su istrajne u svojoj borbi. Za to je najpre neophodna promena Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.
Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Procedura biomedicinski potpomognute oplodnje u slučaju smrti partnera još uvek bez zakonskog rešenja (VIDEO)