Nepoverenje građana u sudstvo posledica neznanja, netransparentnosti sudske vlasti i pogrešnog odnosa medija prema toj temi (VIDEO)
Neznanje građana, netransparentnost sudske vlasti, nezainteresovanost medija da aktivno prate rad sudstva, kao i uticaj drugih grana vlasti na sudsku – sve su to razlozi za ogroman jaz između sudija i građana u čijem interesu te sudije rade. Posledice su nepoverenje građana u njihov rad, ali i nepoznavanje ličnih prava, koje nam u sudskim postupcima garantuje zakon. A, kad ne poznajemo zakon, postajemo žrtve sopstvenog neznanja.
Nosioci sudijskih funkcija decenijama su bili zatvoreni prema građanima, dok su se mediji radom sudova gotovo bez izuzetka bavili samo pod uticajem zakonodavne, ili izvršne vlasti. I tako je bilo do smene Miloševićevog režima.
Od tada do danas, svedoci smo da mediji često prate sudske postupke koji su popularni u javnosti, ili se preklapaju sa interesima određenih grupa. Javni interes često tako ostaje u zapećku.
Nezadovoljne svojim statusom, sudije najradije ćute, dok su građani zbunjeni i neupućeni u način funckionisanja sudstva.
"Nama je problem ovde sudska javnost, a odgovorost leži na sudijama, na građanima, ali i na medijima, pre svega na javnom servisu, pa zašto ne reći i na regulatornom telu koje bi moglo svojim uputstvima za koja ima zakonsku osnovu, morao bi da kaže da u programima mora da ima toliko i toliko sadržaja koji se tiču vladavine prava i sudstva“, kaže Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
A, bez otvorenog odnosa između sudstva i građana - nema ko ni da nam kaže koja prava imamo kad smatramo da smo oštećeni, ili ugroženi radom i odlukama sudija.
"Postoji i deo odgovornosti na sudstvu, i na sudijama i na predsednicima sudova, koji po zakonu i po sudskom poslovniku ovlašćeni i odgovorni da predstavljaju sud i da obaveštavaju javnost o onome što bi trebalo da znaju, ali deo odgovornosti je i na Visokom savetu sudstva“, objašnjava Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.
Mehanizmi kontrole postoje, ali građani ne znaju za njih. Svako ko smatra da je oštećen sudskim postupkom, ili postupanjem sudije može da podnese prigovor Visokom savetu sudstva. Disciplinski tužilac tog saveta, ako je prigovor građana osnovan, predlaže da se protiv sudije pokrene disciplinski postupak. U tom postupku, zadatak Disciplinske komisije je da ustanovi da li je sudija prekršio zakon. Pod uslovom da jeste, Komisija može da razreši sudiju, izrekne mu javnu opomenu, novčano ga kazni, ili da mu zabrani napredovanje na određeno vreme.
U slučaju žalbi, odluke Disciplinske komisije može da preinači Visoki savet sudstva. Prema poslednjim dostupnim podacima, Disciplinska komisija je 2022. godine izrekla devet javnih opomena, dve odluke o umanjenju plate i tri mere zabrane napredovanja. Razrešen je jedan sudija i to zbog odugovlačenja postupka.
Izvor: Insajder