Obrazovanje i funkcionalna nepismenost: “Đaci izađu iz srednje škole, a ne znaju kako funkcionišu država i društvo“

Na ovim fakultetima sva mesta su popunjena, ali je, s druge strane, dug spisak onih na kojima ima slobodnih mesta, pa će na njima srednjoškolci, koji nisu uspeli da se upišu u prvom upisnom roku, moći da konkurišu krajem meseca – prijave su 29. i 30. avgusta, a prijemni ispiti 2. i 3. septembra.

Na Beogradskom univerzitetu je ostalo slobodno 3.781 mesto - 2.085 na budžetu i 1.696 za samofinansirajuće studente.

Slobodnih mesta ima na Biološkom (61), Geografskom (166), Hemijskom (81), Filološkom (618), Matematičkom (214) Poljoprivrednom (502), Rudarsko-geološkom fakultetu (251), Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača (155), ali i na Pravnom (231), Medicinskom (107) i Pravoslavno-bogoslovskom (84)…

Ipak, i nakon ovog upisnog ciklusa ostaje otvoreno pitanje - ko će obrazovati decu u osnovnim i srednjim školama za deset godina jer za nastavničke fakultete već godinama nema apsolutno nikakvog interesovanja. Nastavni kadar biološki stari, a mnogi zbog loših ulova rada, prelaze u druge struke. Na sve ovo, čini se, država nema odgovor.

 Koliko smo (ne)pismeni

Upisi u srednje škole i na fakultete svake godine pokrenu i pitanja kakvo nam je obrazovanje i koliko smo zapravo obrazovana nacija.   

Oko 800 miliona odraslih širom sveta je nepismeno, bez osnovnih veština čitanja i pisanja, podaci su UNESCO. Poslednji popis u Srbiji pokazao je da je 357.406 građana starijih od 15 godina bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnom školom, dok je nepismeno nešto manje od 38.000 građana starijih od deset godina.

Činjenica je da je danas obrazovanje dostupnije nego u prošlom veku, ali u kojoj meri i kakvog je kvaliteta umnogome zavisi i od ulaganja država. Najobrazovaniji ljudi, svakako, dolaze iz zemalja koje ulažu značajna sredstva u obrazovne sisteme i istraživanja.

Često čujemo i kako u 21. veku - u svetu koji se menja velikom brzinom - i sistem obrazovanja mora da se menja i prilagođava novim generacijama, ali da to pak ne bi smelo da utiče na kvalitet.

Gde je, u tom pogledu, Srbija i šta (ni)je dobro u sistemu obrazovanja?

 Obrazovanje tretiramo kao trošak

Bivši ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić kaže da se u Srbiji obrazovanje još uvek tretira kao trošak, kao stavka u budžetu odakle treba da se podmiri 120.000 plata, a ne kao nešto u šta zaista treba uložiti ne samo novac, nego i vreme da se osmisli šta hoćemo.

"Mi prvo nemamo viziju šta hoćemo od obrazovanja“, rekao je Verbić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

On smatra da bi obrazovanje dobrim delom trebalo da bude prepoznavanje talenta, čekanje da se vidi za šta su učenici zainteresovani kako bi im se pomoglo da to razviju, ali, naravno, ne zapostavljajući sve drugo.

"Ali, mi imamo obrazovanje koje je dosta usmereno na nekakvu formu i na vežbanje. Kad bismo samo poredili kalkulantske sposobnosti, odnosno koliko dobro naši učenici računaju u poređenju sa većim delom Evrope, sigurno bismo bili bolji od Finske. Kad bismo ih pitali koliko ćelija ima u određenom tkivu i koje su veličine, i to bi znali bolje od finskih učenika“, navodi Verbić.

 Porazni podaci PISA testiranja

Međutim, podaci jednog od poslednjih PISA testiranja su više nego zabrinjavajući - učenici iz Srbije su u proseku slabiji od vršnjaka iz zemalja OECD (učestvovalo više od 80 zemalja iz sveta) u matematici, čitanju i nauci.

Kao veliki problem pojavljuje se funkcionalna nepismenost, odnosno to što stečeno znanje ne znaju da primene u praksi. Tako je čak 11 odsto učenika gimnazija funkcionalno nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici, a ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima dostiže i do 95 odsto. 

Bivši ministar ukazuje na još jednu boljku kod đaka u Srbiji.

"Kad bismo našu naučnu kulturu, matematičku pismenost i poznavanje gramatike uporedili sa političkom kulturom, odnosno sa građanskom kompetencijom, to bi bilo toliko bolje od građanske kompetencije, jer o njoj ama baš ništa ne nauče u školi. Izađu iz srednje škole, a da zapravo ne znaju kako funkcionišu država i društvo, da ne znaju ništa o drugim građanima različite kulture koji žive u istoj zemlji, nikada ih nisu upoznali i nikada o njima nisu razgovarali“, navodi Verbić.

 "Deci je oteto slobodno vreme"

Profesorka srpskog jezika i književnosti Danijela Kvas kaže da je opasna stvar to što je deci oteto slobodno vreme i da je to tema kojom bi društvo trebalo da se pozabavi. Kako ističe, deca veliki deo dana provode u školi, opterećeni su brojnim obavezama kako u školi, tako i posle škole na vannastavnim aktivnostima, na časove dolaze umorna i vreme tu provode sedeći kao i pre 50 godina. Ona se zalaže za to da se časovi skrate na 30 minuta, da se deci nastava održava i van učionica....

Takođe, Kvas kaže da deca zbog ocena „skladište nekakve instant informacije, pregršt nepotrebnih informacija“, a da pritom neke osnovne stvari ne znaju, pa se dešava i da završe osmi razred, ali ne znaju da čitaju.

"Deca ni za šta nisu kriva, jer su deca. Mi smo ti koji treba toj deci da obezbedimo bolju klimu u školi, da pre svega budu srećniji, zadovoljniji, da ne budu toliko, kako bi se oni izrazili, smoreni u toj školi. Nekada nas gledaju i s takvom mržnjom, ne zato što nas ne vole lično, nego naprosto što im je preko glave svega toga“, kazala je Kvas na Insajder televiziji.

Verbić smatra da mnogo više treba osluškivati šta govore učenici. Takođe, treba ih, kaže, više uključiti u donošenje odluka.

"Oni koji kreiraju državnu politiku ne slušaju direktno, oni slušaju neke refleksije toga. Kada (učenici) imaju nekakav zahtev koji treba da se čuje, onda to treba institucionalizovati nekako, da postoji mesto odakle se oglašavaju, da budu uključeni u javnu raspravu kad se menja zakon... Mi to formalno imamo, ali zaista samo formalno. Vrlo retko se vide predstavnici učenika, ali i ne samo učenika. Kad se donose zakoni samo nekoliko najzainteresovanijih strana se okupi u javnoj raspravi da učestvuje. To nije smisao javne rasprave. Svaki zakon, odnosno izmena zakona bi trebalo da bude vrlo transparentno predočena, šta je ideja, šta se hoće, da se uradi analiza za i protiv, da svi imaju mogućnost da kažu... Vrlo je važno da učenici nađu načina da izađu iz svojih trenutnih cipela i onoga što im je potrebno za sledeću nedelju“, dodaje bivši ministar.

 Nedostajaće čak 7.000 nastavnika

Veliki problem s kojim se danas suočava Srbija jeste i nedostatak nastavničkog kadra. Deo profesora napušta škole, deo odlazi u penzije, a stanje na tržištu je takvo da nema ko da ih zameni. Danas je najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike...

Alarmantan je i podatak da sve manje svršenih srednjoškolaca upisuje nastavničke fakultete. Taj trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete nije od juče – krenuo je pre desetak godina. Nedavno su i dekani beogradskih fakulteta koji školuju nastavnički kadar upozorili da će školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajati i do 7.000 nastavnika.

Zanimljivo je, inače, da novac nije jedini razlog zbog kojeg mladi ne žele da rade u prosveti, već ih demotiviše i to što je status profesije vrlo nizak i nije vrednovan na pravi način.

Profesorka Danijela Kvas je jedna od onih koji razmišljaju o napuštanju prosvete.

"Otkad radim, nikada nije bilo teže. Najmanje predajem srpski jezik i književnost u poslednje vreme, ja pišem neke izveštaje i izjave ko je kome uzeo slušalice, da li je to neko video ili nije, zbog toga zasedaju silni timovi, sastančimo i do kasno i posle našeg radnog vremena. Ne bih vam to mogla opisati. To čak nije situacija ni kao pre dve godine što je bila, to se tako nekako brzo promenilo… Moje razmišljanje o tome da ostanem u školi je sada upitno. Smenjuju se profesori tom brzinom da ne možete verovati, u toku jednog polugodišta deca promene po četiri profesora. Ljudi koji mogu da nađu bolji posao ili manje odgovaran, čak za isti novac, odlaze. Prvi put otkad radim razmišljam da odem iz škole“, kaže Kvas.

Izvor: Insajder