<article>Srbija u ovom testu učestvuje od 2006. godine, a prethodno obavljeno testiranje bilo je 2018. godine. Prosečni rezultati iz 2022. koji su objavljeni danas su slični onim postignutim 2018. godine u sve tri oblasti. Prosek koji su učenici postigli predstavljen u tri oblasti predstavljen je u odnosu na  prosečne rezultate drugih država ispitanica i celokupni prosečni rezultat OECD članica. Prosečan rezultat OECD ispitanika je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke. Učenici u Srbiji su <a href="https://www.oecd.org/publication/pisa-2022-results/webbooks/dynamic/pisa-country-notes/961b99f9/pdf/serbia.pdf">postigli rezultate </a>ispod proseka, sa 440 poena iz matematike i čitanja, i 447 oblasti nauke.Rezultati testa prikazani su u nivoima, čije su bitnije odrednice drugi nivo, koji je postavljen kao minimalni nivo pismenosti, dok su peti ili viši nivo pokazatelji visokog stepena znanja i veština. Prema rezultatima testa čitanja 36 odsto učenika u Srbiji postiglo je rezultate ispod minimalnog nivoa pismenosti, ispod drugog nivoa, dok je svega dva odsto učenika pokazalo izuzetne veštine u ovoj oblasti. U odnosu na prosečan rezultat OECD članica, Srbija ima 10 odsto više funkcionalno nepismenih učenika. U oblasti matematike 43 odsto učenika u Srbiji ima znanja ispod određenog minimuma, a 35 odsto u oblasti prirodnih nauka ne zadovoljava kriterijum nivoa dva.U periodu između poslednjeg testiranja 2018. godine i danas objavljenih rezultata iz testiranja 2022. jaz između učenika sa najboljim rezultatom (10% sa najvišim ocenama) i najslabijih učenika (10% sa najnižim ocenama) se smanjio u matematici i čitanju, ali se nije promenio u oblasti prirodnih nauka. U matematici, oni sa visokim uspehom postali su slabiji, dok se učinak nije značajno promenio među onima sa slabim postignućima.Ipak Srbija se ne kotira nisko kada su u pitanju države odnosno teritorije regiona  - od ovdašnjih učenika bolje rezultate postigli su petnaestogodišnjaci u Sloveniji i Hrvatskoj, dok su slabije zabeležile Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.Na samom dnu lestvice je Kosovo  i to u sve tri discipline – na 76 mestu od 81 države u čitanju, 77. u nauci i 74 kada je u pitanju matematika.U okviru testa nalaze se i upitnici koji se odnose na socijalne aspekte školovanja, kao što su sklapanje prijateljstava i pripadnosti, ali i osećaj bezbednosti u đačkim klupama.Srbija se nalazi iznad proseka u broju učenika koji je izjavio da se ne oseća bezbedno na putu do škole sa devet odsto, što je jedan odsto više od prosečnih osam odsto.Pet odsto učenika je izjavilo da se ne osećaju bezbedno u svojim učionicama u školi, što je ispod prosečnih sedam odsto na nivou OECD ispitanica.Ipak, učenici u Srbiji, prema rezultatima, lakše sklapaju prijateljstva, sa 86 odsto, u odnosu na prosek OECD-a od 76 odsto, a rezultat iznad proseka ostvaren je i u osećaju pripadnosti školi.<h2>Vlada Srbije: Napredak u odnosu na 2018.</h2>Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici, saopštila je Vlada Srbije.Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za 8 i 1 poen, dok se u matematici beleži pad za 8 poena), dodaje se.Prilikom tumačenja, isite Vlada, rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. “U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018. godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja”, dodaje se u saošptenju.Devojčice, konstatuje Vlada, imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja. Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica, ističe Vlada.“Rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, su omogućili da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem i Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija I funkcionalne pismenosti kod učenika. Novi standardi su razvijeni i trenutno se razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu”, navodi se u saopštenju.<h2>OECD: Matematika i veštine čitanja globalno u ogromnom padu kod tinejdžera</h2>Matematika i veštine čitanja tinejdžera su u padu bez presedana u desetinama zemalja, a zatvaranje škola tokom pandemije KOVID-19 samo je delimično uticalo na to, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) u najnovijem istraživanju globalnih standarda učenja.U saopštenju se navodi da su zabeleženi neki od najvećih padova u performansama od 2000. godine kada je OECD otpočeo uobičajeno trogodišnje testiranje 15-godišnjaka u čitanju, matematici i naučnim veštinama. Skoro 700.000 mladih polagalo je dvočasovni test prošle godine u 38 uglavnom razvijenih zemalja članica OECD-a i 44 zemlje koje nisu članice u okviru najnovije studije koju su kreatori politike pažljivo pratili kao najveće međunarodno poređenje učinka obrazovanja, prenosi Rojters. U poređenju sa poslednjim testiranjem 2018. godine, učinak čitanja je pao u proseku za 10 poena u zemljama OECD-a, a za 15 poena u matematici, što je gubitak koji je ekvivalentan tri četvrtine godišnje vrednosti učenja. Dok je više od polovine od 81 ispitane zemlje zabeležilo pad, Nemačka, Island, Holandija, Norveška i Poljska zabeležile su posebno oštar pad u rezultatima iz matematike, saopštio je OECD.U proseku, jedan od četiri petnaestogodišnjaka se pokazao kao loš u matematici, čitanju i nauci, što znači da nisu mogli da koriste osnovne algoritme ili da tumače jednostavne tekstove, pokazalo je istraživanje. "Kovid je verovatno odigrao neku ulogu, ali ne bih ga precenjivao. Postoje osnovni strukturni faktori i mnogo je veća verovatnoća da će oni biti trajne karakteristike naših obrazovnih sistema koje kreatori politike zaista treba da shvate ozbiljno", rekao je direktor obrazovanja OECD-a Andreas Šlajher na konferenciji za novinare. Zemlje koje su pružile dodatnu podršku nastavnicima tokom zatvaranja škola u vezi sa virusom kovida imale su bolje rezultate i rezultati su generalno bili bolji na mestima gde je lak pristup specijalnoj pomoći bio visok. Loši rezultati su obično bili povezani sa višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i gde su škole prijavile nedostatak nastavnika. OECD je naveo da pad nije neizbežan, ukazujući na Singapur, gde su učenici postigli najviše rezultate iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, sa rezultatima koji sugerišu da su u proseku tri do pet godina ispred svojih vršnjaka iz zemalja OECD-a. Posle Singapura, Makao, Tajvan, Hong Kong, Japan i Južna Koreja takođe su bili bolji u matematici i nauci, u čemu su dobre rezultate postigle i Estonija i Kanada. Što se tiče čitanja, Irska, Japan, Južna Koreja i Tajvan su najbolje ocenjeni, a ti rezultati u Irskoj i Japanu su bili još zapaženiji jer njihova potrošnja po učeniku nije bila veća od proseka OECD-a.U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. PISA test procenjuje znanje i veštine koji ostvaruju petnaestogodšnjaci u oblasti matematike, čitanja i prirodnih nauka. Istraživanje ispituje sposobnost učenika da reše "složene probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju". Rezultati testova, kako OECD nalaže, pokazuju koliko kvalitetno obrazovni sistem, sprema učenike za rešavanje problem i izvan okvira školskog programa.PISA istraživanje realizuje OECD u trogodišnjim ciklusima.Izvor: PISA </article>

Srbija u ovom testu učestvuje od 2006. godine, a prethodno obavljeno testiranje bilo je 2018. godine. Prosečni rezultati iz 2022. koji su objavljeni danas su slični onim postignutim 2018. godine u sve tri oblasti.&nbsp;
Prosek koji su učenici postigli predstavljen u tri oblasti predstavljen je u odnosu na &nbsp;prosečne rezultate drugih država ispitanica i celokupni prosečni rezultat OECD članica. Prosečan rezultat OECD ispitanika je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke.&nbsp;
Učenici u Srbiji su <a href="https://www.oecd.org/publication/pisa-2022-results/webbooks/dynamic/pisa-country-notes/961b99f9/pdf/serbia.pdf">postigli rezultate </a>ispod proseka, sa 440 poena iz matematike i čitanja, i 447 oblasti nauke.
Rezultati testa prikazani su u nivoima, čije su bitnije odrednice drugi nivo, koji je postavljen kao minimalni nivo pismenosti, dok su peti ili viši nivo pokazatelji visokog stepena znanja i veština.&nbsp;
Prema rezultatima testa čitanja 36 odsto učenika u Srbiji postiglo je rezultate ispod minimalnog nivoa pismenosti, ispod drugog nivoa, dok je svega dva odsto učenika pokazalo izuzetne veštine u ovoj oblasti.&nbsp;
U odnosu na prosečan rezultat OECD članica, Srbija ima 10 odsto više funkcionalno nepismenih učenika.&nbsp;
U oblasti matematike 43 odsto učenika u Srbiji ima znanja ispod određenog minimuma, a 35 odsto u oblasti prirodnih nauka ne zadovoljava kriterijum nivoa dva.
U periodu između poslednjeg testiranja 2018. godine i danas objavljenih rezultata iz testiranja 2022. jaz između učenika sa najboljim rezultatom (10% sa najvišim ocenama) i najslabijih učenika (10% sa najnižim ocenama) se smanjio u matematici i čitanju, ali se nije promenio u oblasti prirodnih nauka. U matematici, oni sa visokim uspehom postali su slabiji, dok se učinak nije značajno promenio među onima sa slabim postignućima.
Ipak Srbija se ne kotira nisko kada su u pitanju države odnosno teritorije regiona &nbsp;- od ovdašnjih učenika bolje rezultate postigli su petnaestogodišnjaci u Sloveniji i Hrvatskoj, dok su slabije zabeležile Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.
Na samom dnu lestvice je Kosovo &nbsp;i to u sve tri discipline – na 76 mestu od 81 države u čitanju, 77. u nauci i 74 kada je u pitanju matematika.
U okviru testa nalaze se i upitnici koji se odnose na socijalne aspekte školovanja, kao što su sklapanje prijateljstava i pripadnosti, ali i osećaj bezbednosti u đačkim klupama.
Srbija se nalazi iznad proseka u broju učenika koji je izjavio da se ne oseća bezbedno na putu do škole sa devet odsto, što je jedan odsto više od prosečnih osam odsto.
Pet odsto učenika je izjavilo da se ne osećaju bezbedno u svojim učionicama u školi, što je ispod prosečnih sedam odsto na nivou OECD ispitanica.
Ipak, učenici u Srbiji, prema rezultatima, lakše sklapaju prijateljstva, sa 86 odsto, u odnosu na prosek OECD-a od 76 odsto, a rezultat iznad proseka ostvaren je i u osećaju pripadnosti školi.
<h2>Vlada Srbije: Napredak u odnosu na 2018.</h2>
Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici, saopštila je Vlada Srbije.
Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za 8 i 1 poen, dok se u matematici beleži pad za 8 poena), dodaje se.
Prilikom tumačenja, isite Vlada, rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici.&nbsp;
“U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018. godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja”, dodaje se u saošptenju.
Devojčice, konstatuje Vlada, imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja. Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica, ističe Vlada.
“Rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, su omogućili da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem i Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija I funkcionalne pismenosti kod učenika. Novi standardi su razvijeni i trenutno se razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu”, navodi se u saopštenju.
<h2>OECD: Matematika i veštine čitanja globalno u ogromnom padu kod tinejdžera</h2>
Matematika i veštine čitanja tinejdžera su u padu bez presedana u desetinama zemalja, a zatvaranje škola tokom pandemije KOVID-19 samo je delimično uticalo na to, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) u najnovijem istraživanju globalnih standarda učenja.
U saopštenju se navodi da su zabeleženi neki od najvećih padova u performansama od 2000. godine kada je OECD otpočeo uobičajeno trogodišnje testiranje 15-godišnjaka u čitanju, matematici i naučnim veštinama.&nbsp;
Skoro 700.000 mladih polagalo je dvočasovni test prošle godine u 38 uglavnom razvijenih zemalja članica OECD-a i 44 zemlje koje nisu članice u okviru najnovije studije koju su kreatori politike pažljivo pratili kao najveće međunarodno poređenje učinka obrazovanja, prenosi Rojters.&nbsp;
U poređenju sa poslednjim testiranjem 2018. godine, učinak čitanja je pao u proseku za 10 poena u zemljama OECD-a, a za 15 poena u matematici, što je gubitak koji je ekvivalentan tri četvrtine godišnje vrednosti učenja.&nbsp;
Dok je više od polovine od 81 ispitane zemlje zabeležilo pad, Nemačka, Island, Holandija, Norveška i Poljska zabeležile su posebno oštar pad u rezultatima iz matematike, saopštio je OECD.
U proseku, jedan od četiri petnaestogodišnjaka se pokazao kao loš u matematici, čitanju i nauci, što znači da nisu mogli da koriste osnovne algoritme ili da tumače jednostavne tekstove, pokazalo je istraživanje.&nbsp;
"Kovid je verovatno odigrao neku ulogu, ali ne bih ga precenjivao. Postoje osnovni strukturni faktori i mnogo je veća verovatnoća da će oni biti trajne karakteristike naših obrazovnih sistema koje kreatori politike zaista treba da shvate ozbiljno", rekao je direktor obrazovanja OECD-a Andreas Šlajher na konferenciji za novinare. 	
Zemlje koje su pružile dodatnu podršku nastavnicima tokom zatvaranja škola u vezi sa virusom kovida imale su bolje rezultate i rezultati su generalno bili bolji na mestima gde je lak pristup specijalnoj pomoći bio visok.&nbsp;
Loši rezultati su obično bili povezani sa višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i gde su škole prijavile nedostatak nastavnika.&nbsp;
OECD je naveo da pad nije neizbežan, ukazujući na Singapur, gde su učenici postigli najviše rezultate iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, sa rezultatima koji sugerišu da su u proseku tri do pet godina ispred svojih vršnjaka iz zemalja OECD-a. 	
Posle Singapura, Makao, Tajvan, Hong Kong, Japan i Južna Koreja takođe su bili bolji u matematici i nauci, u čemu su dobre rezultate postigle i Estonija i Kanada. 	Što se tiče čitanja, Irska, Japan, Južna Koreja i Tajvan su najbolje ocenjeni, a ti rezultati u Irskoj i Japanu su bili još zapaženiji jer njihova potrošnja po učeniku nije bila veća od proseka OECD-a.
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024.&nbsp;
PISA test procenjuje znanje i veštine koji ostvaruju petnaestogodšnjaci u oblasti matematike, čitanja i prirodnih nauka. Istraživanje ispituje sposobnost učenika da reše "složene probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju". Rezultati testova, kako OECD nalaže, pokazuju koliko kvalitetno obrazovni sistem, sprema učenike za rešavanje problem i izvan okvira školskog programa.
PISA istraživanje realizuje OECD u trogodišnjim ciklusima.
 
Izvor: PISA&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Škola

Više od vesti

Objavljeni rezultati PISA testiranja 2022: Kakvo je znanje učenika iz Srbije kada su u pitanju čitanje, matematika i nauka

Objavljeni rezultati PISA testiranja 2022: Kakvo je znanje učenika iz Srbije kada su u pitanju čitanje, matematika i nauka

Tagovi: