Odlazak Henrija Kisindžera, kontroverznog pragmatičara američke diplomatije (FOTO)

Kisindžer je bio poznat po značajnom doprinosu u politici spoljnih poslova, posebno tokom vladavine predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda. 

Dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka kaže za Insajder da je Henri Kisindžer jedan od najvećih državnika i mislilaca u poslednjih sedam decenija, te da je, imajući u vidu moć koju je generisao na funkcijama koje je obavljao, kao i mističnost kojom je odisao njegov rad, privlačio puno pažnje i kritika.

Rođen u porodici jevrejskog porekla u Furtu Nemačkoj 27. maja 1923. godine, iz koje je emigrirao u SAD 1938. bežeći od nadolazećeg nacizma, Kisindžer je imao zapaženu ulogu u unapređenju odnosa SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom tokom hladnog rata.

Postao je naturalizovani državljanin SAD 1943. godine, služio je u američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, stekao doktorat na Univerzitetu Harvard, gde je kasnije i predavao. Ipak, privlačnost javne službe ga je dovela u vladin sektor.

Počeo je kao savetnik Ministarstva spoljnih poslova i Pentagona za nacionalnu bezbednost, da bi posle toga postao savetnik za nacionalnu bezbednost, a potom i državni sekretar pod predsednikom Niksonom.

Nikson je isticao značaj imenovanja Kisindžera za državnog sekretara 1973. godine, ističući da je to prvi put u istoriji da je neki naturalizovani Amerikanac zauzeo tu poziciju.

Veliki američki diplomata i strateg bio je sinonim za spoljnu politiku SAD 1970-ih, a njegova politika detanta smatrana je ključnim momentom u istoriji odnosa između super sila.

Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir za pomoć u organizovanju okončanja vojnog učešća SAD u Vijetnamskom ratu i zaslužan je za tajnu diplomatiju koja je pomogla predsedniku Ričardu Niksonu da “otvori” komunističku Kinu prema Sjedinjenim Državama i Zapadu, što je kulminiralo Niksonovom posetom toj zemlji 1972. godine. Poznat  je i po "šatl diplomatiji" na Bliskom istoku tokom 1973. godine nakon Yom Kipurskog rata.

On je, ipak, bio kontroverzna figura u američkoj politici, zaslužan za nekoliko ključnih događaja, među kojima su napadi na Kambodžu tokom Vijetnamskog rata, koji su doveli do uspona režima Crvenih Kmera, kao i podrška vojnom udaru protiv demokratski izabrane vlade u Čileu.

“Ipak, pomenuti događaji ne mogu da zasene doprinos koji je Kisindžer dao stabilnosti svetskog poretka. Zapravo, čini se da je 70-ih gradio temelje poretka koji je do danas živ. Najpre, kroz politiku detanta, zajedno sa predsednikom Niksonom, značajno je doprineo relaksaciji odnosa između SAD i SSSR i, u konačnici, utabao put ka mirnom okončanju Hladnog rata. Drugo, vratio je Narodnu Republiku Kinu u svetski poredak uvevši je na zasluženo mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN. Na kraju, zahvaljujući ograničenju trke u nuklearnom naoružanju, doprineo je da svet bude nešto bezbednije mesto”, naglašava za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Kisindžer je, u svom pristupu diplomatiji, naglašavao važnost razumevanja percepcija obe strane radi efikasnog pregovaranja, ističući da to zahteva obostranu odluku da se razlike pomire.Međutim, Kisindžerova politika i njegov odnos prema ljudskim pravima u drugim zemljama bili su predmet velikih kritika. 

Mnogi kritičari su se protivili tajnovitosti Niksonove i Kisindžerove spoljne politike, a aktivisti za ljudska prava osuđivali su Kisindžerov navodni nedostatak pažnje prema ljudskim pravima u drugim zemljama.

Njegovo nasleđe dodatno je zakomplikovala uloga koju je odigrao tokom Vijetnamskog rata. Iako je dobio Nobelovu nagradu za mir 1973. godine zajedno sa Le Duk Toom iz Severnog Vijetnama za Pariski mirovni sporazum, To je odbio nagradu zbog odsustva stvarnog mira u Vijetnamu, što je izazvalo  brojne kontroverze.

Tokom Vijetnamskog rata, SAD su bombardovale Laos i Kambodžu, što je poslužilo pokretu Crvenih Kmera za regrutovanje  pristalica pre nego što su došli na vlast i izvršili jedan od najvećih genocida u 20. veku.

“Verovatno najveća kritika Henrija Kisindžera dolazi od strane progresivne struje u Sjedinjenim Državama, koja ne može da zaboravi nediskriminatorno-tepih bombardovanje Kambodže, Laosa i Vijetnama i u njemu vidu glavnog krivca za stradanje nedužnih civila. Kisindžer, svakako, ne može da bude pošteđen odgovornosti, jer je istina da je inicijalno zauzeo radikalniji stav i držao se makijavelističke maksime da "cilj opravdava sredstvo", ali svakako u tome nije bio sam i jedini odgovoran. Treba podsetiti da je takva vrsta bombardovanja počela još 1965, četiri godine pre njegovog dolaska na mesto Savetnika za nacionalnu bezbednost”, kaže za Insajder dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka. 

Kisindžer je, komentarišući celu situaciju, 2005. rekao za CNN da je tragedija Vijetnama bila u unutrašnjim sukobima u SAD koji su na kraju sprečili postizanje ishoda koji bi odgovarao svim žrtvama.

Iako je njegova uloga u američkoj spoljnoj politici oslabila s padom Niksona zbog afere Votergejt, Kisindžer je i dalje ostao veoma uticajan, a njegova razmišljanja o diplomatiji su i bila dalje bila važna na svetskom i nivou SAD.

Posle Niksonove ostavke, Kisindžer je nastavio da bude državni sekretar pod predsednikom Džeraldom Fordom, ali njegov angažman ponovo su pratile brojne kontroverze. 

Konzervativci unutar Republikanske partije prigovarali su njegovom „detant“ pristupu prema Sovjetskom Savezu, a komunistički Severni Vijetnam je ušao u Južni Vijetnam 1975. godine, uprkos ranijim mirovnim sporazumima.

Nakon završetka političke karijere i napuštanja Stejt Departmenta 1977. godine, Kisindžer je ostao aktivan kao konsultatnt, savetnik i autor, deleći svoje duboko poznavanje međunarodnih odnosa i geostrateških pitanja. 

Njegova knjiga "Diplomatija" ostaje jedno od najznačajnijih dela koje se bavi diplomatijom i spoljnom politikom.

Kisindžerova smrt je svakako veliki gubitak u svetu diplomatije i politike, a njegov doprinos međunarodnim odnosima, nasleđe, delovanje i ideje značajno su oblikovali svetsku političku scenu kakvu poznajemo danas.

Izvor: Insajder