Osvrt na septembar: Tenzije na Kosovu, protest prosvetnih sindikata, vojni rok, Nedelja ponosa (FOTO/VIDEO)

Tenzije na Kosovu sa kraja avgusta prenele su se i na septembar. Tada su specijalne jedinice Kosova upale u bolnički krug KBC u Kosovskoj Mitrovici, a zatim su zauzele zgradu u kojoj se nalazi PIO Fond, prostorije Kancelarije za KiM, Kosovsko-mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad. 

Prvog dana septembra na zgradi u Kosovskoj Mitrovici, koja je bila sedište srpskih institucija, postavljene su tri improvizovane table sa nazivima kosovskih institucija - Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, Ministarstva administracije lokalne samouprave i Ministarstva finansija, rada i transfera.  

Četvrti dan blokade, zaposleni u privremenom organu opštine Kosovska Mitrovica, PIO fondu za Kosovo i Metohiju, Kosovsko-mitrovačkom upravnom okrugu, Centru za socijalni rad i u prostorijama Kancelarije za KiM pokušali su da dođu do svojih radnih mesta, međutim ulazak im nije dozvoljen.

Ključno pitanje postalo je kako će građani doći do potrebne dokumentacije po sistemu Republike Srbije i da li će sada i za administrativne poslove morati da putuju u prve gradove centralne Srbije koji su najbliži administrativnom prelazu.

Dok osude stižu iz ambasade SAD-a, Evropa upozorava da "jednostrani potezi Prištine vode većem zaoštravanju već krhkog stanja“, a diplomirani pravnik Miloš Subotić iz Kosovske Mitrovice ipak smatra da su i Beograd i međunarodna zajednica "ambivalentni“.

"Očigledno je da je su “mere” međunarodne zajednice i “oštra” retorika u saopštenjima nedovoljna da bi se zaustavila dalja eskalacija koja može da zapali ceo region”, kaže za Insajder Miloš Subotić.

Kosovske institucije zvanično su se uselile u svoje nove prostorije 3. septembra.

Dan kasnije, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani rekao je da su uručeni pozivi za saslušanje osobama koje su osumnjičene za falsifikovanje dokumenata u zgradama Privremenih opštinskih organa. Međutim, dalje od toga nije pričao, jer je, kako je rekao, "istraga u toku“, a prisustvo policije u zgradama opravdao je time da su "u pitanju paralelne insitucije".

Jedan od ljudi kome je uručen poziv bio je i bivši gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević koji je saslušan je u policijskoj stanici u Kosovskoj Mitrovici, gde je došao dobrovoljno, naglasivši da se "ne krije od policije“.

Radojević se sa još četvoricom zvaničnika srpskih rukovodilaca ustanova koje su funkcionisale u sistemu Republike Srbije, tereti za falsifikovanje dokumenata.

Osmog dana blokade srpskih institucija, građani su odgovorili blokadom administrativnih prelaza. Predsednik Udruženja građana kosovsko-mitrovačkog okruga Radomir Raša Rojević saopštio je tada da su blokirana četiri administrativna prelaza - Merdare, Jarinje i Brnjak i prelaz Kula. 

Blokadu su organizovala, kako je rekao Rojević, zavičajna udruženja građana s Kosova i Metohije, navodeći da ne učestvuju Srbi koji žive na Kosovu. Sve je završeno bez incidenata.

Specijalne jedinice Kosovske policije 9. septembra odnele su dokumentaciju iz trezora Narodne banke Srbije (NBS) u Leposaviću, iako Trezor NBS nije u funkciji od maja kada su i zatvoreni svi objekti Poštanske štedionice.

Naredne noći akcije kosovske policije su se nastavile kada su uhapšene četiri osobe srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice, kojima se na teret stavlja navodni napad na službeno lice u vršenju dužnosti.

Članovi porodica, prijatelji i građani okupili su se 11. septembra na protestu ispred policijske stanice u severnom delu Kosovske Mitrovice zahtevajući da se uhapšeni mladići puste na slobodu. Otac jednog uhapšenih mladića Srđan Jović ispričao je da su njegovom sinu prilikom hapšenja pripadnici kosovske policije naneli povrede.

Zamenik kosovskog ombudsmana Srđan Sentić izjavio je da postoje ozbiljni elementi koji ukazuju na kršenje ljudskih prava, uključujući nehumano postupanje policijskih organa prema uhapšenim mladićima, kao i da postoje vidljive povrede kojih nema u lekarskom izveštaju. 

Osnovni sud u severnom delu Kosovske Mitrovice odredio je meru kućnog pritvora do 30 dana zbog navodnog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Kao odgovor na sva dešavanja na jugu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je niz zahteva Beograda, a Vlada Srbije je na posebnoj sednici donela zaključak kojim se nalažu aktivnosti i mere koje moraju da primene sva ministarstva u cilju zaštite Srba na Kosovu.

Nekoliko dana kasnije u Briselu su se umesto trojnog sastanka kako je prvobitno najavljeno, predstavnici Beograda i Prištine sastali su sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. Prethodno se sa njim susreo glavni kosovski pregovarač Besnik Bisljimi, koji je, kako je rekao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, odbio da se sretne s predstavnicima Beograda zbog insisitranja da se razgovara o temama kao što su Zajednica srpskih opština i pitanje primene dosad dogovorenih sporazuma.

Ipak građanima koji žive na Kosovu jedna stvar je olakšana – 18. septembra potpisana je Uredba o ukidanju viza za nosioce srpskih pasoša sa Kosova i Metohije.

Srbi sa KiM koji poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava, koja funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, bili su jedini kojima je i dalje bila potrebna viza za ulazak u zemlje EU nakon što su građanima Kosova ukinute vize od 1. januara ove godine. 

U eptembru je beležena i prva godišnjica od oružanog sukoba u Banjskoj, a Specijalno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića. 

Za Beograd, prema rečima glavnog javnog tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, ona nema nikakav značaj.

Tokom obeležavanja godišnjice Manastir Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana u Banjskoj bio je zatvoren za posete.

Protest prosvetnih sindikata 

U više od 1.700 osnovnih i srednjih škola, ovaj septembar pošlo je oko 750.000 đaka, međutim ni ova školska godina nije počela bez najavljenih protesta i obustava nastave. 

Tako su četiri reprezentativna sindikata obrazovanja, na dan kada je počela školska godina, najavila da će 16. septembra obustaviti rad i protestovati u svim gradovima. Povod je, kako su poručili, to što Vlada nije poštovala Protokol, pa prosečna plata nastavnika nije povećana, odnosno izjednačena sa republičkim prosekom.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović rekao je za Insajder da je Protokol bio obavezujući, ali da da su ih predstavnici vlasti "izigrali“.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević 11. septembra je nastavio razgovore sa predstavnicima sindikata i najavio da će od 1. januara plate nastavnog osoblja biti povećane 12 odsto, dok će plate nenastavnog osoblja biti veće za osam odsto, kao i ostalim zaposlenima u javnom sektoru, a dogovoren i nastavak pregovora, saopštio je njegov kabinet.

Povećanje plata nastavnog osoblja će, kako je naveo premijer, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru biti veće 50 odsto, što će, prema njegovim rečima, doprineti da početna plata u prosveti iznosi 94 odsto prosečne zarade u Srbiji.

Međutim, kao što su prethodno i najavili predstavnici sindikata, 16. septembra su najpre održani sastanci u školama, a potom su organizovani protesti širom Srbije.

U Beogradu su se prosvetni radnici okupili u parku Manjež, preko puta Ministarstva prosvete. Protestovalo se i u Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Valjevu, Kraljevu, Kragujevcu, Leskovcu, Somboru, Požarevcu...

I dok ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović tvrdi da je glavni cilj prosvetara da se teži ka izjednačavanju početne plate sa prosečnom platom – zajednički i cilj, Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima škola u kojem se traži evidentiranje nastavnika koji su obustavili rad.

Prosvetni sindikati su zbog toga uputili apel direktorima da ne podležu pritiscima porukom da su i oni "pre svega nastavnici“, a resorna ministarka je negirala bilo kakve tvrdnje o pravljenju spiskova.

Sindikati su, ponovo, doneli odluku da 2. oktobra stupe u jednodnevni štrajk, a tog dana, kako je navedeno u saopštenju, u školama neće biti nastave, a u predškolskim ustanovama neće biti prijema dece.

Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije zatražio je 28. septembra od Vlade povećanje zarada svim zaposlenima u predškolskim ustanovama, protestujući na Trgu Slavija zbog povlačenja vladinog predloga o povećanju plata za 12 odsto.

Premijer Vučević najavio je za prvi dan oktobra još jednu rundu razgovora sa sindikatima, navodeći da bi "voleo da može da im ponudi dva ili tri puta veće povećanje plata, ali da to nije pitanje dobre volje".

U međuvremenu, učenici su dobili još jedan udžbenik – Nacionalnu čitanku. Ali samo za one koji slušaju nastavu na srpskom jeziku.

Udžbenik pod nazivom "Riznica" predstavljen je 25. septembra i besplatno je podeljen đacima.

Protesti protiv kopanja litijuma

Eko straža je 1. septembra organizovala ispred Radio televizije Srbije protest pod nazivom "Sigurnost je u brojevima“ kako bi pružili podršku svim aktivistima koji su privođeni nakon ranijih protesta građana koji se protive iskopavanju litijuma u Srbiji.

Zahtevi protesta bili su izvinjenje i vraćanje telefona i laptopova aktivistima koji su bili privođeni, kao i disciplinski postupak protiv svih koji su narušili ljudska i građanska prava aktivista. Od RTS-a je zahtevano polučasovno direktno obraćanje u Dnevniku jer, kako tvrde organizatori protesta, RTS nije izveštavao o privođenju aktivista.

Na dan održavanja protesta pokrenut je dotad nepoznatog pokreta "Kopaćemo", čiji je osnivač anonimna grupa građana. Na njemu je objavljen "jedinstveni Registar ekoloških terorista u Srbiji“ čija je svrha, kako stoji na sajtu, da "evidentira pojedince koji primenjuju taktike ekološkog terorizma“ u cilju postizanja političko-ekoloških ciljeva na štetu drugih, navedeno je na sajtu tog pokreta. 

Reditelj Stevan Filipović i Bojan Simišić iz Eko straže koji su na sajtu "Kopaćemo“ označeni kao "ekološki teroristi“ podneli su krivičnu prijavu tužailaštvu protiv NN lica, međutim do kraja meseca Tužilaštvo je prijavu odbacilo.

"Iz samih navoda krivične prijave ne utvrđuju se elementi krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti, s obzirom na to da nigde nije navedeno da su podnosiocima upućene bilio kakve pretnje koje se odnose na njihov život i telo, a sam osećaj ugroženosti nije dovoljan za postojanje krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti“, navodi se u rešenju tužilaštva.

Nedoumice oko iskopavanja litijuma i projekta "Jadar“ građanima Podrinja odlučio je da objasni lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

"Sve u svemu, ljudi se plaše za vode, plaše se za deponiju, kakva će da bude zaštita čak i ako je otpad čvrst, plaše se za uticaj sumporne kiseline, plaše se za mnogo toga i nije tu u pitanju samo politička potreba da se nešto negira ili da idete protiv nekoga, već kod jednog značajnog dela ljudi postoji strah. Naravno da postoje i neopravdani strahovi, ali postoje i opravdani strahovi", rekao je Vučić na početku razgovora sa građanima Podrinja.

Predsednikova petodnevna poseta Podrinju završena je zaključkom da su ljudi videli, kako kaže, da je državi stalo do njihovog zdravlja.

U međuvremenu, predstavnici svih opozicionih poslaničkih grupa i samostalni poslanici 10. septembra, u Skupštini Srbije podneli su Predlog izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i energetici koje se odnose na zabranu primenjenih istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. Ovaj predlog potpisima je podržalo 86 poslanika. 

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić ocenio je za Insajder televiziju da vlast "beži od skupštinske debate o litijumu“ zato što nema nijedan argument koji bi po ovom pitanju bio na njenoj strani.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić zakazala je sednicu o litijumu za 30. septembar sa početkom u 14 časova. Međutim pola sata pred početak, obratila se medijima i rekla da će se ovaj predlog naći na dnevnom redu redovnog zasedanja Skupštine jer nema dovoljno vremena da se održi vanredna sednica parlamenta.

Ona je optužila opoziciju za opstrukciju rada parlamenta i odugovlačenje rasprave o budžetu, a njihov zakonski predlog o kom su tražili posebnu sednicu nazvala - sramotnim. 

Predstavnici opozicije poručili su da "pošto nema sednice Skupštine, biće protesta“, a pokret "Ne damo Jadar" i srodne organizacije sa nekoliko stotina građana okupili su se ispred Skupštine Srbije isto veče. 

Vojni rok ponovo obavezan 

Ponovo aktuelna tema je i povratak obaveznog služenja vojnog roka. Najnovija rasprava pokrenuta je početkom januara nakon inicijative Generalštaba Vojske Srbije i predloga predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da se ponovo uvede obaveze služenja vojnog roka. I dok je nakon prethodnih najava zaključeno je da manjkaju sredstva za realizaciju plana, predsednik Srbije sada tvrdi da će obavezno služenje vojske doneti novi život gradovima s kasarnama.

Vučić je 14. septembra potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.

Predsednik Vlade Miloš Vučević rekao je da je Vlada Srbije spremna „ako se postigne politički i društveni dogovor“, da, kako kaže, vrlo brzo donese takav predlog zakona i uputi ga Narodnoj skupštini na usvajanje.

On je potvrdio da će vojni rok trajati 75 dana, "što ne remeti život, školovanje, studiranje, posao, mame i tate će biti suštinski zahvalni jer će vojska njihove sinove još bolje pripremiti za život, da dalje stasaju kao muškarci".

"To je izazovno da vojska pripremi obuku u tom kratkom roku jer je nekad bila puno duža. Pripremamo kasarne, uniforme, da to bude njima interesanto", naveo je Vučević.

On je naveo da će mladići koji su završili elektrotehniku, mašinstvo, biti angažovani da služe vojni rok u, na primer, u Vojno tehničkom institutu, remontnim zavodima da se njihovo znanje odmah upotrebi.

Kako je rekao očekuje se da služenje obaveznog vojnog roka počne u septembru 2025. godine, odnosno da "prva klasa vojnika bude na jesen te godine“.

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić smatra da je ovakva odluka politički kompromis – između nesposobnosti vojnog rukovodstva da nametne Vojsku kao poželjnog poslodavca i motiviše mlade za dobrovoljni vojni rok. 

A problema ima mnogo – od toga koliko će regruta biti, kojim redom će se pozivati, do toga gde će biti smešteni, jer Srbija, uprkos najavama zvaničnika, nije povećala broj kasarni od 2019. godine.

Održana Nedelja ponosa

I ove godine održana je Nedelja ponosa. Manifestacija je otvorena u Prajd Info centru, obraćanjem predstavnika Beograd prajda koji su najavili da će biti organizovano ukupno 39 događaja.

Za kumu ovogodišnjeg Prajda izabrana je pevačica Zejna Murkić.

Iako je u toku Nedelje ponosa napadnut aktivista Udruženja Beograd prajd, predsednik Organizacionog odbora "Nedelje ponosa" Goran Miletić rekao je da su sve bezbednosne procene pozitivne i da se ne očekuju problemi tokom šetnje.

Među osam zahteva ovogodišnjeg Prajda jesu da se usvoji Zakon o istopolnim zajednicama i brza i adekvatna reakcija državnih organa ali i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici. 

Takođe se traži i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Nedelja ponosa prošla je bez incidenata, a kako je rekao Goran Miletić bilo je više učesnika nego prošle godine.

Sledeća šetnja zakazana je za 6. septembar 2025. godine, dok će Nedelja ponosa početi 1. septembra, a u međuvremenu Prajd info centar prestao je sa radom zbog "nedostatka finansijske i institucionalne podrške".

Eksplozije pejdžera u Libanu

Širom Libana i u delovima Sirije 17. septembra eksplodirali su mnogobrojni pejdžeri koje su koristili pripadnici Hezbolaha ubivši 12 ljudi, dok je broj povređenih između 2.750 i 2.800, uključujući ambasadora Irana u Libanu. Hezbolah je za eksplozije okrivio Izrael i poručilo da će ta zemlja dobiti ''pravednu kaznu''.

Pejdžere su najverovatnije nabavili pripadnici Hezbolaha nakon što je jedan od lidera grupe u februaru naredio da članovi grupe prestanu da koriste mobilne telefone, uz upozorenje da telefone prati izraelska obaveštajna služba.

Talas eksplozija trajao je oko sat vremena nakon prvih detonacija, koje su se dogodile oko 15.45 časova po lokalnom vremenu.

Tajvanska kompanija Gold Apolo saopštila je da je ovlastila kompaniju sa sedištem u Budimpešti za proizvodnju pejdžera.

"Pejdžeri AR-924 koje koriste militanti (Hezbolaha) proizveli su 'BAC Consulting KFT', sa sedištem u Budimpešti. Prema ugovoru o saradnji, ovlastili smo BAC da koristi naš zaštitni znak za prodaju proizvoda u određenim regionima, ali dizajn i izrada proizvoda su isključivo njihova odgovornost", navodi se u saopštenju Gold Apola, prenosi AP.

Dan nakon eksplozije pejdžera, eksplodirali su i toki-vokiji boraca Hezbolaha, ali i solarni paneli na kućama. Za eksplozije optužuju Izrael, koji je najavio početak "nove faze rata". 

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah ove napade nazvao je "terorističkim aktom", objavom rata narodu Libana i suverenitetu zemlje.

"Pretrpeli smo težak udarac. Ovo je rat, ovo je sukob. Znamo da neprijatelj, ne samo Izrael, već i SAD i NATO, ima tehnološku superiornost. Ne može nas slomiti ovaj udarac, ma koliko veliki ili jak bio. Uveravam vas da nas ovaj težak, neviđeni udarac nije bacio na kolena - i neće. Ovo su lekcije koje treba naučiti, Hezbolah će postati snažniji", dodao je on u obraćanju naciji.

Ubrzo je izraelska vojska počela sa vazdušnim napadima na libansku prestonicu Bejrut. U izraelskom napadu su pogođene lokacije u blizini ključnih objekata koje koristi Hezbolah, a meta je bio komandant operacija Hezbolaha Ibrahim Akil.

Glavni komandant Hezbolaha Ibrahim Kubasi, zadužen za raketnu jedinicu te ekstremističke organizacije, poginuo je 24. septembra u izraelskom vazdušnom udaru na stambenu zgradu u Bejrutu. 

Ubijen je i vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah u vazdušnom napadu na Bjerut 27. septembra, saopštila je Izraelska vojska (IDF). Osim njega ubijen i komandant Južnog fronta Hezbolaha, Ali Karaki, kao i drugi komandanti te grupe.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Hamnei, proglasio je petodnevnu žalost zbog ubistva vođe Hezbolaha i pozvao je muslimane da svim sredstvima pruže podršku Libanu i libanskoj grupi Hezbolah u sukobima sa Izraelom.

Više od 700 osoba je ubijeno u Libanu od 23. septembra kada je Izrael pojačao udare širom zemlje i primorao desetine hiljada da pobegnu iz svojih domova na jugu Libana i dolini Beka na istoku i iz bejrutskog predgrađa Dahije.

Izrael je pokrenuo ograničenu kopnenu operaciju u Libanu.

Izvor: Insajder