Četvrti dan blokade srpskih institucija na severu Kosova: Udruženja građana sa KiM najavila blokadu administrativnih prelaza

Posle zatvaranja privremenih organa u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, jutros su radnici srpske nacionalnosti došli, kako kažu - na posao. Posle nekoliko sati stajanja ispred zgrada koje čuva kosovska policija, otišli su, a privremeni organi ostaju zatvoreni. Onemogućavanje Srbima, ali i pripadnicima drugih zajednica da na severu Kosova dobiju neophodna srpska dokumenta, za sada postaje još jedan nerešiv problem.

Još jedan jednostrani potez vlasti u Prištini, doneo je novi problem i osude međunarodne zajednice. Osim saopštenja koja su stigla iz više međunarodnih organizacija i ambasada zapadnoevropskih zemalja, stigle su osude i iz ambasade SAD.

“Američka ambasada je bila jasna u svom saopštenju povodom politizacije policijskih organa na Kosovu, što je možda uvod u konkretne mere prema osobama koje su direkno učestvovale u zloupotrebi policije. Što se EU tiče, kaznene mere prema Kosovu još su na snazi, a postoji mogućnost da će Kosovu biti uskraćena sredstva iz prve tranše predstojećeg Plana rasta. Ovo su drastične mere koje bi SAD i EU nevoljno donele zbog činjenica da bi se kasnije teško uklonile, ali svojim agresivnim i jednostranim postupcima Kurti ne ostavlja puno prostora za druge mogućnosti”, kaže za Insajder Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa EU za Poglavlje 35.

Na terenu je situacija nepromenjena - zgrade u kojima su bili privremeni organi opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, kao i PIO fond su zatvorene. Skinute su ploče sa nazivom institucija koje funkcionišu u okviru srpskog sistema i zamenjene papirima na kojima su ispisani nazivi kosovskih institucija. Policajci obezbeđuju zgrade, a radnici srpskih institucija su jutros došli na posao, međutim jedino im je preostalo da se vrate kući, jer im ulazak nije dozvoljen.

“Zauzimanjem prostorija privremenih organa i srpskih institucija na severu, kao i svojim ranijim akcijama, kosovski premijer Aljbin Kurti želi da obesmisli dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU. Istovremeno hoće da učini život kosovskih Srba nepodnošljivijim, podstakne odseljavanje i svede ih na meru u kojoj će biti samo zanemariv politički činilac. Ono što me kao građanina brine jeste ambivalentnost međunarodne zajednice i Beograda. Očigledno je da je su “mere” međunarodne zajednice i “oštra” retorika u saopštenjima nedovoljna da bi se zaustavila dalja eskalacija koja može da zapali ceo region”, kaže za Insajder Miloš Subotić, diplomirani pravnik iz Kosovske Mitrovice.

 Podsetimo, zgrade u kojima su se nalazile srpske institucije, zauzeli su u petak, teško naoružani kosovski policajci, posle radnog vremena. Za sada niko ne nudi rešenje novonastalog problema, u kome će se naći građani.

“Mi imamo neke paradoksalne situacije, jer kosovske institucije traže srpska dokumenta, koje su izdavali privremeni organi. Ukoliko želite da upišete novorođeno dete, da biste dobili kosovski izvod rođenih u kosovskim institucijama (opštini), treba da predate srpski izvod iz knjige rođenih, koje su građani uzimali upravo u ovim privremenim organima. Takođe, da biste ostvarili pravo na zdravstvenu ili socijalnu zaštitu, penziju – morate takođe da imate dokumenta iz privremenih organa. Dakle, to nisu nikakve opštine, to su administrativne tačke za obezbeđivanje dokumenata srpskoj, ali i drugim zajednicama kako bi mogli da funkcionišu na ovom prostoru”, kaže za Insajder Marko Milenković iz NVO “Nova socijalna inicijativa” iz Kosovske Mitrovice.

Ključno pitanje koje se sada postavlja je kako će građani doći do potrebne dokumentacije po sistemu Republike Srbije i da li će sada i za administrativne poslove morati da putuju u prve gradove centralne Srbije koji su najbliži administrativnom prelazu.

“Priština namerno prenebegava činjenicu da smo građani oba sistema i da ovim pre svega krše ljudska prava građana na severu, odnosno svojih građana. Građani su rezignirani, ali suštinski u strahu da reaguju. Međunarodna zajednica nije uradila dovoljno kako kosovske vlasti ne bi ponovile događaje od maja prošle godine, a Banjska je sve procese samo ubrzala. Beograd je mogao da pretpostavi šta sledi, ali deluje da niti može niti hoće da učini bilo šta osim da upire prstom u Prištinu. Sa druge strane, egzistencija Srba na Kosovu zavisi od Beograda pa je to  jedan od ključnih razloga zašto se ne suprotstavljaju Beogradu koji je 1999, a posebno od 2013. godine gušio otpor Srba na severu”, kaže za Insajder Ana Marija Ivković urednica portala “Alternativa” iz Kosovske Mitrovice. 

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa EU za Poglavlje 35, kaže da se jednostrane akcije Prištine neće okončati poslednjim upadom specijalnih policijskih snaga u javne ustanove i institucije koje se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije, a koje funkcionišu na severu Kosova.

“Realno je očekivati da će Vlada Albina Kurtija nastaviti sa ovim akcijama u narednim mesecima kada je ceo svet zaokupljen američkim predsedničkim izborima, ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom Istoku. Otuda je neophodna hitna akcija međunarodne zajednice, pre svega zemalja Kvite i Evropske unije”, naglasio je Dragiša Mijačić u razgovoru za Insajder.

Izvor: Insajder

Portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano je izjavio da nastavljanje jednostranih poteza vlasti u Prištini vodi većem zaoštravanju već krhkog stanja na Kosovu i ukazao na upozorenje Saveta ministara EU od prošle godine da će takvi postupci imati posledice.

Stano je time odgovorio na pitanje novinara o tome kakve će konkretne korake učiniti Evropska unija da se sučeli s novim udarom kosovske policije na srpske ustanove na severu.

On je rekao da je kancelarija EU u Prištini jasno predočila stav Evropske unije već u petak, a to je da je to "veoma štetan, još jedan neusaglašen jednostrani potez" koji ima snagu da pogorša zategnutost i vodi daljem zaoštravanju već krhkog stanja na terenu.

Portparol je ukazao da "Evropska unija stavlja do znanja svoj stav i nezadovoljstvo zbog niza neusaglašenih i jednostranih koraka vlasti u Prištini".

Stano je podsetio na "zaključke Saveta ministara EU iz prošle godine kad su članice Unije veoma jasno predočile da će posledice imati nesprovodjenje poteza za smanjivanjea zategnutosti".

Zamoljen da kaže da li se posle najavljene posete izaslanika EU Miroslava Lajčaka Prištini očekuje sastanak šefova delegacija u dijalogu Beograd-Priština, portparol je rekao da zasad to ne može da saopšti.

Ali je naveo da je "na stolu mnogo stvari koje moraju biti rešene".

Četvrti dan blokade srpskih institucija na severu Kosova, građani su se okupili ispred prostorija institucija u Kosovskoj Mitrovici.

Izvor: Beta

Predsednik Udruženja građana kosovsko-mitrovačkog okruga Raša Rojević saopštio je danas da će od petka 6. septembra biti organizovana blokada svih administrativnih prelaza na Kosovu.

Rojević je agenciji Beta kazao da će blokadu organizovati zavičajna udruženja građana s Kosova i Metohije.

"Blokada će početi u petak i trajaće sve dok se sa severa Kosova i Metohije ne povuku kosovske policijske snage i dok se uzurpirane institucije ne vrate Srbima. Zahtevamo i da Kfor, u skladu s mandatom Rezolucije 1244, preuzme kontrolu na severu Kosova", kazao je Rojević.

Prema njegovim rečima, blokade će trajati sve dok se svi zahtevi građana ne ispune.

"Ne očekujemo pomoć od države niti nam je potrebna. U blokadama neće učestvovati Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji da ih ne bi maltretirala kosovska policija, već samo građani sa teritorije centralne Srbije, Crne Gore i Republike Srpske", rekao je Rojević.

Dodao je da će za sve zainteresovane učesnike biti obezbeđen prevoz iz Beograda, Novog Sada, Smedereva, Kragujevca, Niša, Kruševca, Vranja, Raške, i da će tokom trajanja blokada administrativnih prelaza biti omogućen prolaz bolničkih vozila.

Kako je najavljeno, biće blokirani prelazi Brnjak, Jarinje, Merdare, Končulj i Kula.

Izvor:: Beta 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas u Stanarima da će Srbi sa Kosova i Metohije ostati da žive u južnoj srpskoj pokrajini uprkos želji premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija i mnogih drugih da nestanu sa tih prostora.

"Srbi sa Kosova i Metohije ostaće na Kosovu i Metohiji, uprkos želji i Albina Kurtija i Nenada Čanka i Sonje Biserko i mnogih drugih da Srbi s Kosovo i Metohije nestanu", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara da prokomentariše to što je vlada u Prištini objavila da su predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko i bivši lider LSV Nenad Čanak obavestili Kurtija, da Vučić navodno želi da preseli Srbe sa KiM u Sandžak.

On je dodao da je gledao razne cirkuse u životu, ali da nikada nije video cirkus kakav su spremni da naprave Aljbin Kurti, Sonja Biserko i Nenad Čanak.

"Na pamet mi ne bi palo da tako nešto smislim. Kratko, ali glupo",  rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

Koordinator Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić izjavio je u ponedeljak 2. septembra  da blokadom zgrada sprskih institucija na severu Kosova i Metohije od strane kosovske policije Priština pokušava da ograniči prostor za delovanje institucija i ustanova Republike Srbije. 

On je za Tanjug ocenio da je to bio očekivani potez Prištine s obzirom na to da premijer Kosova Aljbin Kurti svake godine u septembru napravi neki jednostrani akt i upad koji ograničava prostor delovanja srpske zajednice. 

"Negde se i ranije znalo da će doći do zatvaranja tih privremenih organa i to se sada i desilo. Na taj način pokušava da se ograniči prostor za delovanje institucija i ustanova Srbije, prvi potez u tome je bio da se ukine dinar kao platno sredstvo, da se izvrši dodatni pritisak, a sada su se stvorili uslovi da učini i ovakav jedan napad što znači još jedno zatvaranje tih institucija", izjavio je Mijačić. 

Na pitanje da li očekuje konkretnu reakciju međunarodne zajednice koju Beograd zahteva uz zaštitu Srba na KiM, Mijačić je rekao da je bolje da se očekuje jasna reakcija Beograda koji je u ovom slučaju, smatra on, prilično pasivan i očekuje da međunarodna zajednica rešava probleme. 

Od međunarodne zajednice se očekuje da se pređe sa sopštenja na neke konkretne akcije, poručio je on i dodao da iako je do sada bilo dosta saopštenja iz Beograda i od strane međunarodne zajednice, niti jedni niti drugi nisu aktivni u donošenju nekih jasnih mera. 

Kako je naveo, pitanje otvaranja mosta na Ibru za saobraćaj zavisi od toga da li će Kfor povući svoje snage sa tog prostora ili ne. 

Ukoliko ostane odluka Kfor-a kao što je sada da neće povući svoje snage sa mosta, Mijačić kaže da neće moći da dođe do otvaranja mosta osim ako ne dođe do nekog šireg sukoba između Kfor-a i kosovske policije što je, smatra on, u ovom trenutku nerealno očekivati. 

Komentarišući najavu specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da će uskoro posetiti Prištinu kako bi pripremio sledeći sastanak glavnih pregovarača u Briselu, Mijačić je ocenio da je kada god bude došlo do tog sastanka Lajčak neće doživeti dobrodošao prijem s obzirom na to da predsednica Kosova Vjosa Osmani nije želela da se sretne sa njim juče na marginama Globalnog bezbednosnog foruma u Pragu. 

Prema njegovim rečima, taj sastanak je pripremni sastanak za neke nove pregovore koji će se desiti tokom jeseni, od kojih se ne može mnogo očekivati u ovom trenutku naročito ne pre američkih izbora.

 "Ovo je trenutak kada ćemo gledati puno jednostranih akcija kosovske vlade, međunarodna zajednica će pokušati to da amortizuje kroz diplomatske aktivnosti Lajčaka, ali imajući u vidu sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu ne mislim da će te aktivnosti date neke konkretne rezultate", poručio je on.

Izvor: Tanjug