Pet meseci od masovnog ubistva u "Ribnikaru“: Bez najavljene rekonstrukcije, roditelji traže više prostora za decu (VIDEO)
Pet meseci je prošlo od masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je 13-godišnjak ubio devetoro učenika i čuvara škole. Prošlo je i mesec dana od nove školske godine, a predviđanja i pretpostavke zamenila je realnost – najavljena rekonstrukcija škole još nije počela, a deca nemaju dovoljno mesta u ograđenom delu škole.
Nepunih mesec dana posle masovnog ubistva, odnosno 1. juna, Vlada Srbije obećala je da će Osnovna škola "Vladislav Ribnikar“ biti rekonstruisana, da će biti izgrađen Memorijalni centar i da će škola i u novoj školskoj godini nastaviti da radi.
Tokom leta, kako je rekla predsednica Vlade, urađena je manja rekonstrukcija. Ona veća još nije počela, a svi učenici nastavu pohađaju u manjem delu škole. Iako su roditelji na to pristali, sada su obeshrabreni. Ističu da se početak najavljene, veće rekonstrucije ne nazire, i od resornog ministarstva i Vlade traže da se, pored ostalog, omogući korišćenje još jednog dela zgrade.
"Apelujemo da se školi do početka rekonstrukcije omogući korišćenje prvog i drugog dela sprata dela zgrade koji je sada zatvoren za upotrebu, bez korišćenja ulaza iz Kralja Milutina i prizemlja tog dela škole gde se desilo masovno ubistvo i velika tragedija koja nas je zadesila. U tom delu škole se nalaze kabineti za fiziku, biologiju, hemiju, likovno, geografiju i drugi, a u cilju obezbeđivanja kvaliteta nastavnog procesa i omogućavanja boljih uslova za učenike i nastavnike škole“, navodi se u dopisu Saveta roditelja.
Na odgovor Vlade i dalje čekaju. U Ministarstvu za javna ulaganja kažu da rekonstrukcija čeka da se nađe idejno rešenje za Memorijalni centar; potrebno je da se porodice ubijenih usaglase kako će on izgledati.
U međuvremenu, roditelji ubijenih đaka počeli su da izlaze u javnost, kako bi i tako sačuvali uspomenu na svoju decu. Pismom su se oglasili roditelji Eme Kobiljski, koja bi danas napunila 14 godina.
"Tog 3. maja 2023. godine, uzeta si od nas zajedno sa svojim drugarima i omiljenim čika Draganom, potpuno neobjašnjivo i neshvatljivo. (…) Mi se, Emi naša, trudimo svakog dana da budemo jaki i snažni, tako što ćemo nastaviti da razlikujemo dobro od lošeg, te tako sačuvati zdrav razum i tako što ćemo ostaviti otvoreno srce i prihvatiti ljubav i podršku dobrih ljudi koji nam je daruju tebi u čast“, navodi se u pismu porodice Eme Kobiljski.
Trećeg maja ubijena je i učenica petog razreda Ana Božović koja je tog dana bila dežurna. Njeni roditelji u intervjuu za hrvatski javni servis kažu da su u prvim nedeljama bili sami – bez podrške i psihološke pomoći institucija.
"Nakon tri nedelje mi smo se prvi put sreli s roditeljima ostalim i mi smo se organizovali, shvatili smo da moramo da angažujemo nekoga da vidimo šta se dešava. Mi smo tad prvi put upoznali te roditelje, oni su svi iz tog razreda sedmog, naše Bojana i Ana su bile dežurni učenici, mi nismo znali tog dečaka, niti smo znali ikog od te dece. Sećam se kada smo se okupili prvi put ja sam, prvo što sam pitao to je bilo ’ljudi je l’ vas neko zvao’, svi su rekli ne. I to je baš onako strašno kad znate da posle tako nečega, tri nedelje prođe, a da vas niko od nekih tih institucija ne kontaktira i ne ponudi neku vrstu pomoći, tu ništa ne funkcioniše“, rekao je Ivan Božović, otac Ane Božović.
Umesto institucija, kažu, stigao je odgovor građana, u vidu masovnih protesta na koje su i sami išli. Tuga nije jedino sa čime se svakodnevno bore.
"Nekako, mislim, gomila tu nekakvih inicijativa dolazi od nas, roditelja, pa i vezano za sam nastavak škole, a ne bi trebalo nekako, znate…“, kaže Ninela Radičević, majka Ane Božović.
"Mi bi trebali sada da tugujemo i da se nosimo sa svojom boli da gledamo kako ćemo dalje, a nama pola vremena odlazi na praćenje sudskog postupka, na propuste, da gledamo da nešto ne bude propušteno, da postoje sve informacije, onda se borimo s medijima da izveštavaju kako bi trebalo prosto po nekom tom kodeksu, znate, da se ne otvori Pandorina kutija“, smatra Ivan Božović.
Prva godina je ključna je da se preživeli izbore sa posledicama traume – poruka je norveških stručnjaka koji su svoja iskustva, početkom juna, preneli kolegama u Beogradu. Norveški stručnjaci pomagali su građanima nakon što je, 2011. godine, Andres Brejvik ubio 77 ljudi.
Izvor: Insajder