Plate i penzije prate inflaciju, ali to ne utiče značajno na kupovnu moć građana (VIDEO)
Ako ste pre tačno godinu dana u kupovini trošili 10 hiljada dinara, danas ćete na tu istu kupovinu potrošiti 460 dinara više. To pokazuje valorizacija prema indeksu potrošačkih cena. Srbija obuzdava inflaciju, ali cene i dalje skaču.Srbija obuzdava inflaciju, ali cene i dalje skaču. Ne rastu, međutim, samo cene, već ih prate plate i penzije. Živimo li onda bolje, ili ta slika boljeg standarda spada u domen matematičkog privida?
Za period posle praznika najavljeno je poskupljenje akciznih proizvoda, goriva, alkoholnih pića, duvana i kafe. Razlog je usklađivanje akciza sa stopom prošlogodišnje inflacije, koja je iznosila 7,6%. Cene skaču, ali skaču i plate i penzije. Zarade su u odnosu na prošlu godinu realno porasle oko 9%, a penzije su povećavane više puta; za godinu dana oko 20 odsto. Ako plate i penzije prate inflaciju, ili je čak prestižu, koliko onda taj skok zarada predstavlja i realan porast životnog standarda?
"Kad pogledate ono što direktno utiče na životni standard, a to je hrana, stanarina, odeća, obuća itd, koje čine 90% budžeta, od koga i zavisi standard stanovništva, onda ćete videti da je ta situacija malo drugačija. Nije porastao standard zato što u cenu ulaze kompetno svi proizvodi, a jako bitna stvar za standard je da se prati ta tzv. potrošačka korpa, i to uža i šira potrošačka korpa koja ima nekih, ne znam, oko 150, do 180 proizvoda. Kad uparite te dve činjenice, onda shvatite da standard i nije porastao“, kaže za Insajder ekonomista Dragovan Milićević.
Sa druge strane, struja namenjena privredi jeftinija je za petinu posle praznika. Taj pad cene struje trebalo bi da dovede i do pojeftinjenja većine proizvoda jer je struja koja se troši tokom prozivodnje jeftinija. Ipak, ekonomisti su pesimistični.
"Niko neće obarati cene, ako to ne mora i ako ga tržište i konkurencija na to ne natera. Poznato stanje u Srbiji je da kod nas baš puno konkurencija ne stanuje i da mi imamo monopolizovanu, odnosno oligopolizovanu privredu. Ja pre verujem da će pad cene struje uticati pre na preraspodelu u korist profita i neke bolje tržišne situacije što se tiče potrošača“, ocenjuje Milićević.
Struja pojeftinjuje, cene akcizne robe strogo prate inflaciju, a plate i penzije rastu – i sve to shodno nameri pisca ovogodišnjeg budžeta, da on bude i socijalni i razvojni. Na stvaranje klime za porast životnog standarda međutim utiču i drugi faktori.
"Kad imate 10% povećanje zarada, nije isto onome sa 50, ili onome sa 150 hiljada, to je prva stvar. Vi u ovom trenutku imate nagomilane probleme, što se tiče situacije sa tzv. nejednakošću. Treba prvo da imate socijalnu politiku, koja će da smanji razlike između socijalnih grupa“, kaže ekonomista Dragovan Milićević.
Životni standard građana Srbije morao bi znatno da poraste, kako bi razlika u kvalitetu života bila uočljivija. Naša kupovna moć inače je godinama manja od kupovne moći suseda. Tome doprinosi činjenica da su hrana i roba široke potrošnje kod nas godinama mnogo skuplji nego u zemljama regiona. Glavni razlozi za to su visoke trgovačke marže, kartelsko udruživanje uvoznika i jak uvoznički lobi koji veštački kreira cene namirnica i proizvoda bez kojih ne možemo da živimo.
Izvor: Insajder