<article><p>Hrana, računi, cene iznajmljivanja i kupovine nekretnina - sve je to poskupelo od prošlih izbora pre 20 meseci. Tako smo, na primer, u aprilu prošle godine kilogram svinjskog buta mogli da kupimo za 500 dinara, dok je tokom novembra ove godine najniža cena bila viša za 280 dinara, odnosno 780 dinara. Litar jogurta je pre godinu i po bio do 137 dinara, a prošlog meseca najniža cena bila je 150 dinara.</p><p>"Od aprila prošle godine, može se reći da je počelo <a href="https://insajder.net/teme/novi-talas-poskupljenja-pred-gradanima-srbije-video">poskupljenje</a>. Počelo je kao malo se primećivalo, a posle se primećivalo sve jače i jače, tako da je došlo do najjačeg sada."</p><p>"Hrana je ubedljivo najveći problem sad. Mesečno odvajam za hranu više 20-30 posto sigurno“, kažu stanovnici Beograda.</p><p>Za prosečnu potrošačku korpu, četvoročlana porodica mora da izdvoji oko 140 evra više nego aprila prošle godine, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz avgusta ove godine. I za minimalnu potrošačku korpu je potrebno izdvojiti gotovo 60 evra više.</p><p>"Najveći deo onoga što redovno kupujemo, to su hrana, namirnice, voće, povrće, i ako uključimo i odeću, troškove energije, rentiranje stanova, rast cena od aprila prošle godine je čak veći nego rast prosečnih zarada. Tako da, realno nam je gore", objasnio je dr Svetozar Tanasković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FvjaRwgHfgFg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Gore je, objašnjava sagovornik Markera, delom zbog međunarodnih kretanja, ali i dobrim delom zbog monetarne politike Srbije, u koju spada i jednokratno deljenje para iz budžeta.</p><p>"Nekako nemamo taj dugoročni način razmišljanja da se stvari razvijaju polako i postepeno i onda smo uvek spremni da nešto žrtvujemo za kratkoročnu korist. I onda to koliko god deljenje novca možda ima pozitivan kratkoročni efekat, mi naše studente uvek učimo da ne postoji besplatan ručak. Ako resurse koji su ograničeni utrošite u ovom trenutku za nešto, ne možete ih iskoristiti za neku drugu stvar u budućnosti. Taj novac koji je dat npr. možete iskoristiti da izgradite neku školu, neko obdanište, pitanje je šta je veća potreba za društvo u trenutku – da li da svaki srednjoškolac dobije 10.000 dinara ili npr. da se izradi neka škola, obdanište , da se isfinansira neki projekat“, izjavio je Svetozar Tanasković.</p><p>Porasle su i cene iznajmljivanja i kupovine stanova. Iako je Narodna banka Srbije u septembru ograničila nominalnu kamatnu stopu za već odobrene stambene kredite, to ograničenje se ne odnosi na nove kredite, za koje su uslovi znatno nepovoljniji nego u aprilu prošle godine. Da je to tako, potvrđuje i podatak da ove godine manje građana uzima stambene kredite.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Hrana, računi, cene iznajmljivanja i kupovine nekretnina - sve je to poskupelo od prošlih izbora pre 20 meseci. Tako smo, na primer, u aprilu prošle godine kilogram svinjskog buta mogli da kupimo za 500 dinara, dok je tokom novembra ove godine najniža cena bila viša za 280 dinara, odnosno 780 dinara. Litar jogurta je pre godinu i po bio do 137 dinara, a prošlog meseca najniža cena bila je 150 dinara.</p>
<p>"Od aprila prošle godine, može se reći da je počelo <a href="https://insajder.net/teme/novi-talas-poskupljenja-pred-gradanima-srbije-video">poskupljenje</a>. Počelo je kao malo se primećivalo, a posle se primećivalo sve jače i jače, tako da je došlo do najjačeg sada."</p>
<p>"Hrana je ubedljivo najveći problem sad. Mesečno odvajam za hranu više 20-30 posto sigurno“, kažu stanovnici Beograda.</p>
<p>Za prosečnu potrošačku korpu, četvoročlana porodica mora da izdvoji oko 140 evra više nego aprila prošle godine, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz avgusta ove godine. I za minimalnu potrošačku korpu je potrebno izdvojiti gotovo 60 evra više.</p>
<p>"Najveći deo onoga što redovno kupujemo, to su hrana, namirnice, voće, povrće, i ako uključimo i odeću, troškove energije, rentiranje stanova, rast cena od aprila prošle godine je čak veći nego rast prosečnih zarada. Tako da, realno nam je gore", objasnio je dr Svetozar Tanasković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FvjaRwgHfgFg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Gore je, objašnjava sagovornik Markera, delom zbog međunarodnih kretanja, ali i dobrim delom zbog monetarne politike Srbije, u koju spada i jednokratno deljenje para iz budžeta.</p>
<p>"Nekako nemamo taj dugoročni način razmišljanja da se stvari razvijaju polako i postepeno i onda smo uvek spremni da nešto žrtvujemo za kratkoročnu korist. I onda to koliko god deljenje novca možda ima pozitivan kratkoročni efekat, mi naše studente uvek učimo da ne postoji besplatan ručak. Ako resurse koji su ograničeni utrošite u ovom trenutku za nešto, ne možete ih iskoristiti za neku drugu stvar u budućnosti. Taj novac koji je dat npr. možete iskoristiti da izgradite neku školu, neko obdanište, pitanje je šta je veća potreba za društvo u trenutku – da li da svaki srednjoškolac dobije 10.000 dinara ili npr. da se izradi neka škola, obdanište , da se isfinansira neki projekat“, izjavio je Svetozar Tanasković.</p>
<p>Porasle su i cene iznajmljivanja i kupovine stanova. Iako je Narodna banka Srbije u septembru ograničila nominalnu kamatnu stopu za već odobrene stambene kredite, to ograničenje se ne odnosi na nove kredite, za koje su uslovi znatno nepovoljniji nego u aprilu prošle godine. Da je to tako, potvrđuje i podatak da ove godine manje građana uzima stambene kredite.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Ilustracija. Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Izbori 2023

ekonomija

Više od vesti

Kako se živi od prošlih izbora: Prate li primanja poskupljenja? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Kako se živi od prošlih izbora: Prate li primanja poskupljenja? (VIDEO)

Tagovi: