Pre 38 godina dogodila se najveća nuklearna katastrofa - Černobilj (VIDEO)
Pre 38 godina dogodila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva – eksplodirao je nuklearni reaktor u Černobilju. U vreme borbe protiv klimatskih promena, naučnici smatraju da je energija iz nuklearnih izvora jedan od najvažnijih saveznika čovečanstva. Međutim, katastrofa u Černobilju pokazala je da nemar i loš dizajn nuklearnih postrojenja mogu da dovedu do katastrofe zbog koje ispaštaju generacije. Koliko je ljudi umrlo u Černobilju i godinama kasnije, zbog radijacije, nije poznato; procene se kreću od 9.000, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, do 90.000, kako tvrdi ekološka organizacija Grinpis.
Katastrofa u Černobilju, nuklearnoj elektrani udaljenoj 100 kilometara od Kijeva, dogodila se u noći između 25. i 26. aprila 1986. usled loše osmišljenog eksperimenta. Eksplodiralo je jedno jezgro reaktora, zbog čega se urušio krov zgrade, a radioaktivni oblak razvio se nad tadašnjim Sovjetskim Savezom i većim delom Evrope.
"Kao što znate, u nevolji smo - dogodila se havarija na nuklearnoj elektrani u Černobilju. Havarija je povredila sovjetski narod i uzbudila međunarodnu zajednicu. Prvi put smo naišli na tako strašnu silu kakva je nuklearna energija kada se istrgne kontroli", kazao je tada Mihail Gorbačov, generalni sekretar KP SSSR-a.
Evakuacija lokalnog stanovništva počela je dan posle katastrofe – 30.000 ljudi je napustilo domove i počela je akcija zaustavljanja curenja radijacije koja je trajala više od 200 dana. Radijacijom su zagađeni milioni hektara šuma i oranica, a stotine hiljada ljudi ostalo je da živi u ozračenim područjima, u Ukrajini i Belorusiji. Radijacija je kod ljudi i životinja bila uzrok urođenih mana kod novorođenčadi i povećala je stopu obolevanja od raka. Černobilj se smatra jednim od događaja koji je ubrzao pad Sovjetskog Saveza, a zajedno sa katastrofom u Fukušimi postao je glavni argument protiv inače čiste nuklearne energije.
"Čitavi antinuklearni pokreti su javili u Evropi, Nemačka više nema nijednu nuklearnu elektranu a što je potpuno sa suprotno sa idejema niskougljenične industrije. Oni se vraćaju termoelektranama, što je besmisleno. Itekako je sve to ostavilo traga. Međutim dramatično se promenila situacija u svetu, a poslednjih godina i u Evropi zato što mnoge zemlje u Evropskoj uniji moraju da donesu neke strategije za razvoj energetike upravo i oni su uključili nove nuklearne elektrane u svoje planove", izjavila je za Marker Dragana Nikolić sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča".
Procenjuje se da je usled katastrofe u Černobilju u atmosferu ispuštena nekoliko puta veća količina radijacije nego pri nuklearnom bombardovanju Hirošime i Nagasakija, kada je stradalo više od 150.000 ljudi. Da predstavlja opasnost i posle skoro četiri decenije pokazalo se na početku rata u Ukrajini, kada su se vodile borbe oko elektrane tokom kratke ruske okupacije Černobilja.
Izvor: Insajder