<article><p>Katastrofa u Černobilju, nuklearnoj elektrani 100 kilometara od Kijeva, dogodila se u noći između 25. i 26. aprila 1986. tokom loše osmišljenog eksperimenta. Eksplodiralo je jedno jezgro reaktora, zbog čega se urušio krov zgrade, a radioaktivni oblak razvio se nad tadašnjim Sovjetskim Savezom i većim delom Evrope. Vest o Černobilju naišla je na oštre osude hladnoratovski podeljenog sveta.</p><p>"Kao što znate, u nevolji smo - dogodila se havarija na nuklearnoj elektrani u Černobilju. Havarija je povredila sovjetski narod i uzbudila međunarodnu zajednicu. Prvi put smo naišli na tako strašnu silu kakva je nuklearna energija kada se istrgne kontroli", izjavio je tada Mihail Gorbačov, generalni sekretar KP SSSR-a.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Db9Xk0PveSRU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Evakuacija lokalnog stanovništva počela je dan posle katastrofe – 30.000 ljudi je napustilo domove i počela je akcija zaustavljanja curenja radijacije koja je trajala više od 200 dana.</p><p>"Toliko je godina prošlo, a još se sećamo. Mnogi ne mogu da dođu ovde zbog svega što su preživeli. Moji prijatelji su iz Pripjata – preživali su evakuaciju, eksploziju, razdvajanje porodice - za njih je to previše", izjavila je tokom komemoracije Aljona Šejderova, radnica u nuklearnoj elektrani u Černobilju.</p><p>Radijacijom su zagađeni milioni hektara šuma i oranica, a stotine hiljada ljudi ostalo je da živi u ozračenim područjima, u Ukrajini i Belorusiji. Radijacija je kod ljudi i životinja dovela do urođenih mana i povećala stopu obolevanja od raka. Procenjuje se da je usled katastrofe u Černobilju u atmosferu ispuštena nekoliko puta veća količina radijacije nego pri nuklearnom bombardovanju Hirošime i Nagasakija, kada su Amerikanci ubili više od 150.000 ljudi.</p><p>Černobilj se smatra jednim od događaja koji je ubrzao pad Sovjetskog Saveza, a zajedno sa katastrofom u Fukušimi postao je glavni argument protiv čiste nuklearne energije. Da predstavlja opasnost i posle skoro četiri decenije pokazalo se na početku rata u Ukrajini, kada su se vodile borbe oko elektrane tokom kratke ruske okupacije.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Katastrofa u Černobilju, nuklearnoj elektrani 100 kilometara od Kijeva, dogodila se u noći između 25. i 26. aprila 1986. tokom loše osmišljenog eksperimenta. Eksplodiralo je jedno jezgro reaktora, zbog čega se urušio krov zgrade, a radioaktivni oblak razvio se nad tadašnjim Sovjetskim Savezom i većim delom Evrope. Vest o Černobilju naišla je na oštre osude hladnoratovski podeljenog sveta.</p>
<p>"Kao što znate, u nevolji smo - dogodila se havarija na nuklearnoj elektrani u Černobilju. Havarija je povredila sovjetski narod i uzbudila međunarodnu zajednicu. Prvi put smo naišli na tako strašnu silu kakva je nuklearna energija kada se istrgne kontroli", izjavio je tada Mihail Gorbačov, generalni sekretar KP SSSR-a.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Db9Xk0PveSRU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Evakuacija lokalnog stanovništva počela je dan posle katastrofe – 30.000 ljudi je napustilo domove i počela je akcija zaustavljanja curenja radijacije koja je trajala više od 200 dana.</p>
<p>"Toliko je godina prošlo, a još se sećamo. Mnogi ne mogu da dođu ovde zbog svega što su preživeli. Moji prijatelji su iz Pripjata – preživali su evakuaciju, eksploziju, razdvajanje porodice - za njih je to previše", izjavila je tokom komemoracije Aljona Šejderova, radnica u nuklearnoj elektrani u Černobilju.</p>
<p>Radijacijom su zagađeni milioni hektara šuma i oranica, a stotine hiljada ljudi ostalo je da živi u ozračenim područjima, u Ukrajini i Belorusiji. Radijacija je kod ljudi i životinja dovela do urođenih mana i povećala stopu obolevanja od raka. Procenjuje se da je usled katastrofe u Černobilju u atmosferu ispuštena nekoliko puta veća količina radijacije nego pri nuklearnom bombardovanju Hirošime i Nagasakija, kada su Amerikanci ubili više od 150.000 ljudi.</p>
<p>Černobilj se smatra jednim od događaja koji je ubrzao pad Sovjetskog Saveza, a zajedno sa katastrofom u Fukušimi postao je glavni argument protiv čiste nuklearne energije. Da predstavlja opasnost i posle skoro četiri decenije pokazalo se na početku rata u Ukrajini, kada su se vodile borbe oko elektrane tokom kratke ruske okupacije.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Godišnjica katastrofe u Černobilju (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation