Radivojević (BCLJP) za Insajder: Četiri godine bez pravde za policijsko nasilje na protestima

"Svi postupci su paralelno vođeni u dva postupka. Jedan je pred tužilaštvom, dakle krivični postupak, a u onim predmetima u kojima je Zaštitnik građana utvrdio povredu prava građana, u smislu da je utvrdio da je postojalo policijsko zlostavljanje, mi smo pokrenuli parnične postupke za naknadu nematerijalne štete. To je ovo za pretrpljene strahove, fizički bol, za narušavanje časti i ugleda, i takvih predmeta, Beogradski centar za ljudska prava kao punomoćnik u tim postupcima ima četiri klijenta“, objašnjava Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava za Insajder.

Dodaje da postoji i više od ova četiri slučaja, za koje je Zaštitnik utvrdio povredu psihičkog i fizičkog integriteta, ali da nisu klijenti BCLJP-a.

"To je bila ona situacija kada četiri lica sede na klupi, a nailazi kordon pa ih tuče. To je bilo jedna situacija iz Takovske, dakle to nisu naši klijenti, ali znam da je u tim predmetima Zaštitnik građana takođe utvrdio povredu člana 25 Ustava, to je ova nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta“, dodaje Radivojević.

Podsetimo, Zaštinik građana utvrdio je u febrauru 2021. godine da je policija tokom protesta u julu u Beogradu i Novom Sadu nezakonito koristila sredstva prinude prema pojedinim građanima. U odgovorima koje je Zaštinik tada dostavio Insajderu navodi se da je nakon izvršene provere utvrdio i da Sektor unutrašnje kontrole MUP, osim u jednom slučaju, nije utvrdio individualnu odgovornost policajaca. 

Zaštitnik građana kontrolisao je pravilnosti i zakonitosti rada MUP-a na osam primera policijske brutalnosti, u periodu od 8. do 11. jula 2020. godine tokom protesta građana.

Radivojević dodaje da su pokrenuli postupke za naknadu nematerijalne štete, ali je kako kaže, do danas samo jedan okončan pravosnažno. 

"Iako u te predmete spada onaj slučaj kada lice koje leži na Terazijama biva pretučeno od desetine političkih službenika, tu je onda onaj slučaj dečaka iz Novog Sada koji je bio srušen sa bicikla za koji se kasnije ispostavlja da je dete osoba s invaliditetom, da je dete ometeno u razvoju. Tu ima još dva, tri slučaja koje mi zastupamo. Međutim, nijedan od njih do sada nije dobio epilog ni u prvom stepenu“, objašnjava Radivojević za Insajder. 

Slučajevi "zaglavljeni" u pisarnici

Beogradski centar za ljudska prava navodi u saopštenju da je "od posebnog značaja činjenica da su u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, zamenici tužioca u nekoliko predmeta, dali naredbe pisarnici da se ovi predmeti drže u evidenciji do pronalaska nepoznatih učinilaca, a najkasnije do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja“. 

Sanja Radivojević objašnjava da su imali uvid u te spise.

"Javni tužioci su zapravo doneli naredbu da se predmeti arhiviraju ili do nastupanja zastare ili do utvrđivanja identiteta ko su ti odgovorni politički službenici. Ali, oni za sve to vreme nisu preduzeli nijednu radnju da taj identitet utvrde“, kaže Radivojević.

Dodaje da je u tužilaštvu okončan samo jedan predmet koji se odnosi na dečaka iz Novog Sada koji je srušen sa bicikle, ali tako što je krivična prijava odbijena kao neosnovana.

"Dakle, ova naredba je doneta, to su potpisali ti tužioci koji su zaduženi predmetom i ti predmeti stoje tako u pisarnici, čeka se da se da nastupi zastarelost za tužilaštvo i kad se ti uslovi ispune, donese tužiocu koji će to da potpiše i da predmet tako završi“, tvrdi Radivojević.

Zastarelost u suprotnosti sa međunarodnopravnim obavezama Srbije

Beogradski centar za ljudska prava podseća da je "mogućnost zastarevanja krivičnog gonjenja osumnjičenih za dela mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja suprotna međunarodnopravnim obavezama Srbije“. 

Navode i da su nadzorna međunarodnia tela više puta kritikovala Srbiju zbog toga.

"Mi smo čak i pisali inicijativu za izmenu i dopunu postojećeg pravnog okvira u tom smislu, da se upravo i pooštri kazna za ovakvo delo i da se zastara kao takva onemogući i postoje brojna međunarodna tela koje su davala preporuke Srbiji koje su se odnosile i na ovaj deo“, kaže Radivojević.

Dodaje da Srbija nije nikada preduzela "nikakve konkretne mere“ za unapređenje stanja u ovoj oblasti.

"Trenutno su formirane radne grupe za izmenu krivičnog zakonika i zakonika u krivičnom postupku, to predstavlja i jedan od potrebnih uslova za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Mi za sada nemamo informaciju dokle su došle, da li imamo neke konačne proizvode njihovih aktivnosti. Znam da su oni radili sigurno unazad godinu dana. Tako da treba sačekati, pa videti, da li se eventualno sa ovim novim nacrtima predviđene i ove promene na koje upozoravaju međunarodna tela“, kaže Radivojević.

Žalba Ustavnom sudu i Evropskom sudu za ljudska prava

Ukoliko dođe do zastarevanja predmeta, kako objašnjava Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava, oštećeni građanin može da podnese žalbu Ustavnom sudu, a kasnije i Evropskom sudu za ljudska prava.

"Mogu da ukažu na to da smatraju da je država svesno i namerno propuštala da preduzme aktivnosti koja je bila dužna, kako bi, ako ništa, doprinela otkrivanju identiteta počinioca ovih krivičnih dela i sprovela  efikasnu istragu“, kaže Radivojević.

Međutim dodaje da je Ustavni sud, kako kaže, specifičan organ, te da neće na efikasan način zaštititi pravo građana.

"Pred tim organom postupci traju i po pet godina. To zato nije u tom smislu delotvorno, efektivno pravno sredstvo. Dakle, tužilac i sud koji su pre svega bili dužni, da najbrže reaguju i da zaštite ove ljude i da im na kraju dostave neku vrstu odštete ili zadovoljenja neke vrste, oni su to nažalost propsutili da urade“, zaključuje Radivojević.

Izvor: Insajder