Skraćivanje mandata pred izbore: Od uobičajene odluke do nedemokratskog presedana (VIDEO)

Mandat vlade, republičkih poslanika i lokalnih odbornika, po zakonu, traje četiri godine. Tako je, na papiru, ali je u Srbiji postala praksa da se mandat gradonačelnicima i Vladi skraćuje po partijskoj komandi. Tako je od 2012. godine samo jedna vlada imala pun četvorogodišnji mandat. 

Upravo je predsednik države odmah posle izbora i 2020. i 2022, oročio mandat Vladi na dve godine. Međutim, bivša premijerka, sada predsednica Parlamenta Ana Brnabić, to zanemaruje, samo navodeći da je njena ostavka bila dobrovoljna.

"Imamo kriznu situaciju u zemlji kao što je recimo pandemija, nakon toga kada vas opet mnogi optužuju čisto politički iako čitav svet govori suprotno, da niste dobro reagovali tokom pandemije ili iskoriste masakre 3. i 4. maja, pa kažu - vi ste izgubili kredibilitet. Da li vi onda kao ozbiljan i odgovoran političar kažete - pa znate šta možda bi bilo dobro da se potvrdi kredibilitet ili da se proveri kredibilitet. I vi kažete - da, mislim da bi i evo moja ostavka idemo na izbore. To su dve fundamentalno različite stvari“, ističe Brnabić. 

Međutim, šta kad gradonačelnici 65 gradova i opština, na očigledan zahtev centrale stranke, podnesu ostavke i tako i sebi i odbornicima skrate mandat - i omoguće da se vanredni lokalni izbori u tim mestima održe zajedno sa beogradskim izborima? Upravo se to dogodilo uoči decembarskih izbora. 

Predsednica Narodne skupštine međutim tvrdi da to nije isto, jer su njihove ostavke bile dobrovoljne, kao i da tada nisu bile potrebne izmene zakona koje opozicija sada traži kako bi svi lokalni izbori bili u istom danu. 

A izmene Zakona su potrebne jer je 18. mart bio poslednji zakonski rok da gradonačelnici i odbornici u 88 opština i gradova u kojima se održavaju redovni izbori, podnesu ostavke. 

Time je propuštena mogućnost da se beogradski izbori održe zajedno sa ostalim lokalnim izborima.  

Predsednik Narodnog pokreta Srbije i jedan od lidera Koalicije "Srbija protiv nasilja“ ističe da za to još ima vremena.  

"Mislim da postoji još malo vremena za to, 18. april je rok do kada može da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, da se samo produži rok za 120 na 150 dana za raspisivanje lokalnih izbora i da je potpuno moguće da svi izbori budu 2. juna“, smatra Aleksić.

O tome je, ističe potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović, moglo da se govori i ranije, da je vlast bila spremna na dijalog.   

"Sve može da se dogovori, možete da imate lex specialis, ali nije samo pitanje da li ti izbori mogu da se održe 2. juna, to nije nešto što je nepromenljivo, to je stvar dogovora, ispoštovan je zakonski okvir da beogradski izbori budu raspisani 2. juna i formalno možemo da je razumemo, suštinski ne, oni su imali mogućnost i mnogo pre da učestvuju u bilo kakvom dijalogu i nisu hteli da održe dijalog ranije“, rekao je Gavrilović u emisiji Marker razgovor. 

U opoziciji tvrde da bi održavanjem izbora u istom danu bio sprečen izborni inženjering odnosno prijavljivanje fantomskih birača. 

Politikolog Cvijetin Milivojević ističe da bi rešenje moglo da bude i da se zakon izmeni tako da građanin u jednom gradu glasa samo jednom u toku četvorogodišnjeg izbornog ciklusa, odnosno da čak iako se preseli u drugi grad, nema pravo glasa u tom mestu do sledećeg izbornog ciklusa. 

"Da bi se onemogućilo to premeštanje, to se vrlo lako rešava. Na nivou postojećeg zakona. Kako? Ili na nivou dopuna zakona. Ovako. Imate ljude koji su glasali, ako se u istom danu raspišu u lokalni izbori, u svim gradovima i opštinama, u istom danu, onda će teško se odlučiti neka Vladajuća stranka da tek tako premešta glasače iz Smedereva u Beograd, ako se plaši da može izgubiti u Smederevu. Dakle, taj luksuz neće. Ali možete se i dodatno obezbediti tako što uradite kao što radi normalan svet. Ako se u jednom ciklusu lokalnih izbora, koji traje 4 godine, ako ste glasali u Beogradu, pa ne možete unutar tog ciklusa glasati i u Nišu. To je nemoguća stvar. Zašto biste vi bili povlašćeni u odnosu na mene i sve građane koji glasaju samo na jednom mestu?“, smatra Milivojević. 

I dok iz vlasti poručuju da je menjanje Zakona o lokalnim izborima opasan presedan, suprotan demokratskoj praksi, opozicija odgovara da to pokazuje da vlast nije ni imala nameru da poboljša izborne uslove. Tako se, posle još jednog neuspelog dijaloga, ne nazire kraj političke krize. 

Tome dodatno doprinosi činjenica da nijedna institucija nije otklonila sumnje o neregularnostima na decembarskim izborima.

Izvor: Insajder