Stojiljković (FPN) za Marker: Protesti i štrajkovi kulminiraju u toku kampanje jer su tada najvidljiviji (VIDEO)
Kada ne uspete da dijalogom, u okviru institucija, postignete neki dogovor, onda protesti, štrajkovi i obustave rade kulminiraju u toku izborne kampanje jer su tada najvidljiviji i veće su šanse da budu ostvareni ciljevi, kaže za Marker profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. Dodaje i da to ne znači da je reč o političkim, izborno-instrumentalizovanim protestima, kakve su obično poruke koje vlast šalje. Profesor Stojiljković je za Marker govorio i o protestima pljoprivrednika, obustavi rada radnika Pošte, kao i sindikalnoj borbi u Srbiji.
Stojiljković objašnjava da je iz "pat pozicije" u slučaju poljoprivrednika moguće izaći samo kroz proces javnosti i navikavanja svake vlasti da mora ozbiljno da razgovara i uđe u okvir rasprave sa ljudima, kao i da pruži garancije za tu politiku.
"Meni se tu čine dve stvari dosta nove. Jedna je povećanja potreba vlasti da od tih grupa do stvaranja paralelnih svojih organizacija, sa nekima postigne kao dogovor, a da to ne radi sa onima koji su ozbiljno ušli u proteste i štrajkove. A druga je stvar da su se jednostavno ovoga puta protestanti 'opametili' i da ne samo veruju na reč, nego traže potpisan sporazum oročen sa rokovima u kojima će se zahtevi ispuniti", kaže sagovornik Markera.
Komentarišući situaciju u kojoj se nalaze radnici Pošte koji su obustavili rad, Stojiljković navodi da imaju pravo da budu u obustavi sve dok smatraju da ima elemenata da ono što traže i dobiju.
"Ova dodatna igra služi za to da se, recimo, sa nekom listom zahteva, gde se delimično usvaja protestni radnički zahtev, ispunjava i tako slabi ta energija protesta. Pamtim situaciju i u prethodnim štrajkovima u Pošti da su sindikati ulazili u proteste i zahteve, a da su se volšebno pojavljivale grupe radnika koje su išle recimo prvo da pregovaraju u ministarstvo policije, a da onda uđu u ovu strukturu pregovaranja. Znači, svako pokušava da koristi sva sredstva koje ima da opstane u sedlu vlasti. Naravno problem je tu što se i pojavljuje, pošteno rečeno, jedan manji broj grupa koje pokušavaju da dođu do nekog publiciteta sa zahtevima iza kojih stoji mali broj radnika ili poljoprivrednika, ali to je ono što obavezuje politiku", ocenjuje on.
Uloga sindikata u Srbiji je velikoj meri marginalizovana, dodaje Stojiljković.
"To je u onoj meri u kojoj faktički ne postoji efikasni socijalni dijalog dve ravnopravne strane, kroz mogućnost da jedna i druga svoje argumente upute i javnosti, tako da vi imate malo fingirani taj socijalni dijalog. Najbolji primer su razgovori o minimalnoj zaradi ili o svakoj ovoj vrsti strategije da se, recimo, iz vlasti najavi ili obeća kome to nije u kompetencijama kolika će ti iznos biti, a onda se kao formalno organizuju razgovori koje ništa ne promene. Ili će tako učiniti marginalnim sindikate, grupe radnika u protestu ili će im stvarati paralelne organizacije sa kojima je bliska", smatra Stojiljković.
Na kraju, zaključuje da je pravi trenutak da konačno počnemo ozbiljno da pravimo razliku šta je stranačka izborna kampanja, a šta borba.
"Ono što svi mi kao građani i građanke imamo pravo, to znači da utičemo svojim zahtevima i pokušajem da oni dobiju politički okvir i oblik u razgovorima sa predstavnicima vlade i vlasti, što je sasvim legitimna praksa. Ako to ne bi bilo tako, ako bismo se držali toga da sindikati, profesionalne udruženja, medijske udruženja, svi trebaju da budu izvan politike. Gde je onda politika kao ova osnovna delatnost u kojoj mi regulišemo konflikte i usmeravamo razvoj? To je onda politika oligarhija bez učuća građana i građanki njihovih asocijacija", zaključuje Stojiljković.
Inače, pravo na proteste i štrajk garantuju i Ustav i zakoni, ali predstavnici vlasti zahteve odbacuju kao politički motivisane. Iz njihovog ugla to može da izgleda kao politizacija, ali to ne sme umanjiti značaj zahteva. Radnici mogu da budu pripadnici bilo koje stranke, ali kada se pobune to rade jer im je to pravo omogućeno po Ustavu i zakonima.
Izvor: Insajder