<article>Država hoće da čuje nezadovoljne radnike, ali samo one koji nisu politički motivisani. A ko je politički motivisan - to su ovih dana ocenjivali <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-tvrdi-poljoprivrednici-nece-da-razgovaraju-dostavljeni-novi-zahtevi">ministarka poljoprivrede</a>, ministar spoljnih poslova, premijerka, pa i predsednik države."Kada <a href="https://insajder.net/teme/poljoprivrednici-radikalizuju-protest-blokiran-put-kovin-bavaniste-pancevo">štrajkuju poljoprivrednici</a> oni traže vaš novac, umesto da taj novac završi u dobrom putu kod vaše kuće ili da vaše dete ima bolju bolnicu, završiće u njihovim džepovima”, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. "Očigledno je da je ovde reč o političkim, evo i gospodin Radulović je bio ministar i zna da raznih štrajkova ima, a naročito su štrajkovi aktuelni kada dođe do izbora. Ako imate sada već pojedince koji neće da se dogovore, onda vidite da tu nije cilj da se izbore neka prava nego je cilj da se što više unese haos i da ne dođe ni do kakvog dogovora, barem do tog 17. Decembra", reči su Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova u tehničkoj Vladi.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgZ3faTURus8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Pravo na proteste i štrajk garantovano je Zakonom o javnom okupljanju, Zakonom o štrajku, kao i Ustavom. Nijedan od tih propisa ne brani radnicima i poljoprivrednicima da iskažu nezadovoljstvo u toku predizborne kampanje. Nije čak važno ni da li pripadaju nekoj političkoj opciji ili su nečiji simpatizeri. Važno je samo to da li je opravdano ono što traže poljoprivrednici ili poštari, ili jedna grupa među njima.Na to u razgovoru za Marker ukazuje Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za radno pravo."Kada se neki legitimni, najčešće su to socijalni, ekonomski zahtevi radnika, proglase za politički, mislim da tu zapravo Vlada pokušava da pribegne najjednostavnijem rešenju. Nećemo ući u suštinu šta te ljude muči, nećemo promeniti svoje politike, propise, nećemo menjati taj neki čvrst stav da imamo- da smo mi zaštitnici kapitala i da ne štitimo, sa druge strane, radnike. Dakle, ne ulazimo u suštinu problema, nego jednostavno dajemo jedan drugi ugao, drugi pogled na to, čak i kada je besmislen, što u većini slučajeva jeste, drugi pogled na to, koji će obojiti te ljude kao nešto što je nepoželjno, kao nešto što je oportunistički, kao nešto što predstavlja neke političke protivnike”, kaže Reljanović. Zakon o štrajku nije menjan još iz vremena Savezne Republike Jugoslavije, tačnije stupio je na snagu 1996. i ovo je već treća država u kojoj se primenjuje. Najspornije je to što sam Zakon nije u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon ne predviđa spontanu obustavu rada dela nezadovoljnih radnika. Štrajk mora da se najavi, ali se to ne koristi za miran dogovor već za nasilno sprečavanje štrajka, kaže Mario Reljanović."Ukoliko sindikat ne želi da štrajkuje iz bilo kog razloga, radnici moraju da budu u većini, dakle 50% radnika plus jedan, da bi štrajk bio zakonit. Zbog toga, mnogi masovni protesti i obustave rada, koje smo imali prethodnih godina, nisu u skladu sa ovim Zakonom. I u tom smislu se može reći da formalno pravo na radnici krše Zakon o štrajku, ali je pitanje da li oni zapravo rade nešto što je nedozvoljeno, jer im Ustav garantuje efektivno pravo na štrajk, koje oni po zakonu sada praktično i nemaju. Dakle, ne postoji spontana obustava rada, ne postoji taj protestni štrajk. Vrlo teško se štrajk organizuje. Dakle, štrajk bi trebao biti dostupan svima. U svakom trenutku. Ovo je, kako kažem, pragovi taj neki cenzus koji moraju da pređu radnici da bi sami organizovali štrajk je potpuno neprihvatljiv”, neki su od problema na koje ukazuje Reljanović.Brojni su načini da se, prema postojećim zakonima, ograniči Ustavom garantovano pravo na štrajk. Ali, kako se ispostavilo, čak ni zakoni nisu najveći problem. Jednostavno odbacivanje zahteva je mnogo jednostavnije. Tako je došlo do toga da paori koji blokiraju puteve poručuju da nema razgovora dok Vlada ne ispuni sve što je dogovoreno u maju, a resorna ministarka tvrdi da je sve ispunjeno. U slučaju Pošte Srbije, Vlada kaže da je prošle nedelje postignut dogovor, dok radnici koji su u obustavi rada poručuju da se pregovaralo sa pogrešnima - jer Sindikati nisu započeli obustavu rada. U oba slučaja, najmanje se govori o tome koliko su zahtevi realni. "Ja bih rekao da se ograničava, ali nešto drugo je tu. Čini mi se još važnije. Ovu obustavu rada, ne mogu da je nazovem štrajkom, pošto nisu poštovane te procedure, dakle, ovu obustavu rada su radnici pokrenuli. Zašto sindikat potpisuje sa vladom Republike Srbije neki sporazum u kojem ne učestvuju oni koji zapravo su pokrenuli celu priču sa željom da iskažu svoje nezadovoljstvo. Dakle, veoma je velika šansa. Ne odričem ja sindikatu pravo da pregovara o pravima radnika i po zakonu. Je to njegovo pravo, ali nije isključivo", kaže on.U celoj toj situaciji vlast ima neki interes, neki plan da kaže da ne, to su samo neki zlonamerni ljudi koji koriste predizbornu kampanju na jedan nepošten način, a ne vidi se zapravo, odnosno cilj je da se prikrije, da se zapravo kriju realni socijalno-ekonomski razlozi iza tih zahteva i da postoje realni problemi tih radnika koji oni nisu uspeli da reše na drugačiji način."Kada se neki legitimni, najčešće su to socijalni, ekonomski zahtevi radnika, proglase za politički, mislim da tu zapravo vlada pokušava da pribegne najjednostavnijem rešenju. Nećemo ući u suštinu šta te ljude muči. Nećemo promeniti svoje politike, propise. Nećemo menjati taj neki čvrst stav da imamo, da smo mi zaštitnici kapitala i da ne štitimo sa druge strane radnike. Dakle, ne ulazimo u suštinu problema, nego jednostavno dajemo jedan drugi ugao, drugi pogled na to, čak i kada je besmislen što u većini slučajeva jeste, drugi pogled na to koji će obojiti te ljude kao nešto što je nepoželjno, kao nešto što je oportunistički, kao nešto što predstavlja neke političke protivnike, a zna se da politikom treba da se bave samo oni koji su na vlasti. To je poruka koju oni šalju i pokušavaju na taj način da jednostavno ukažu na neku drugu dimenziju, čak i kad ta dimenzija ne postoji", dodaje Reljanović."Postoji jedan šablon, jedna šema, bez obzira da li se dešava u javnom sektoru ili u privatnom, kako se država ponaša i kakvu taktiku sprovodi. I to je uglavnom taktika okretanja glave od tih stvarnih problema", zaključuje sagovornik Markera. Izvor: Insajder</article>

Država hoće da čuje nezadovoljne radnike, ali samo one koji nisu politički motivisani. A ko je politički motivisan - to su ovih dana ocenjivali <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-tvrdi-poljoprivrednici-nece-da-razgovaraju-dostavljeni-novi-zahtevi">ministarka poljoprivrede</a>, ministar spoljnih poslova, premijerka, pa i predsednik države.
"Kada <a href="https://insajder.net/teme/poljoprivrednici-radikalizuju-protest-blokiran-put-kovin-bavaniste-pancevo">štrajkuju poljoprivrednici</a> oni traže vaš novac, umesto da taj novac završi u dobrom putu kod vaše kuće ili da vaše dete ima bolju bolnicu, završiće u njihovim džepovima”, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.&nbsp;
"Očigledno je da je ovde reč o političkim, evo i gospodin Radulović je bio ministar i zna da raznih štrajkova ima, a naročito su štrajkovi aktuelni kada dođe do izbora. Ako imate sada već pojedince koji neće da se dogovore, onda vidite da tu nije cilj da se izbore neka prava nego je cilj da se što više unese haos i da ne dođe ni do kakvog dogovora, barem do tog 17. Decembra", reči su Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova u tehničkoj Vladi.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgZ3faTURus8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Pravo na proteste i štrajk garantovano je Zakonom o javnom okupljanju, Zakonom o štrajku, kao i Ustavom. Nijedan od tih propisa ne brani radnicima i poljoprivrednicima da iskažu nezadovoljstvo u toku predizborne kampanje. Nije čak važno ni da li pripadaju nekoj političkoj opciji ili su nečiji simpatizeri. Važno je samo to da li je opravdano ono što traže poljoprivrednici ili poštari, ili jedna grupa među njima.
Na to u razgovoru za Marker ukazuje Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za radno pravo.
"Kada se neki legitimni, najčešće su to socijalni, ekonomski zahtevi radnika, proglase za politički, mislim da tu zapravo Vlada pokušava da pribegne najjednostavnijem rešenju. Nećemo ući u suštinu šta te ljude muči, nećemo promeniti svoje politike, propise, nećemo menjati taj neki čvrst stav da imamo- da smo mi zaštitnici kapitala i da ne štitimo, sa druge strane, radnike. Dakle, ne ulazimo u suštinu problema, nego jednostavno dajemo jedan drugi ugao, drugi pogled na to, čak i kada je besmislen, što u većini slučajeva jeste, drugi pogled na to, koji će obojiti te ljude kao nešto što je nepoželjno, kao nešto što je oportunistički, kao nešto što predstavlja neke političke protivnike”, kaže Reljanović.&nbsp;
Zakon o štrajku nije menjan još iz vremena Savezne Republike Jugoslavije, tačnije stupio je na snagu 1996. i ovo je već treća država u kojoj se primenjuje.&nbsp;
Najspornije je to što sam Zakon nije u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon ne predviđa spontanu obustavu rada dela nezadovoljnih radnika. Štrajk mora da se najavi, ali se to ne koristi za miran dogovor već za nasilno sprečavanje štrajka, kaže Mario Reljanović.
"Ukoliko sindikat ne želi da štrajkuje iz bilo kog razloga, radnici moraju da budu u većini, dakle 50% radnika plus jedan, da bi štrajk bio zakonit. Zbog toga, mnogi masovni protesti i obustave rada, koje smo imali prethodnih godina, nisu u skladu sa ovim Zakonom. I u tom smislu se može reći da formalno pravo na radnici krše Zakon o štrajku, ali je pitanje da li oni zapravo rade nešto što je nedozvoljeno, jer im Ustav garantuje efektivno pravo na štrajk, koje oni po zakonu sada praktično i nemaju. Dakle, ne postoji spontana obustava rada, ne postoji taj protestni štrajk. Vrlo teško se štrajk organizuje. Dakle, štrajk bi trebao biti dostupan svima. U svakom trenutku. Ovo je, kako kažem, pragovi taj neki cenzus koji moraju da pređu radnici da bi sami organizovali štrajk je potpuno neprihvatljiv”, neki su od problema na koje ukazuje Reljanović.
Brojni su načini da se, prema postojećim zakonima, ograniči Ustavom garantovano pravo na štrajk. Ali, kako se ispostavilo, čak ni zakoni nisu najveći problem. Jednostavno odbacivanje zahteva je mnogo jednostavnije. Tako je došlo do toga da paori koji blokiraju puteve poručuju da nema razgovora dok Vlada ne ispuni sve što je dogovoreno u maju, a resorna ministarka tvrdi da je sve ispunjeno. U slučaju Pošte Srbije, Vlada kaže da je prošle nedelje postignut dogovor, dok radnici koji su u obustavi rada poručuju da se pregovaralo sa pogrešnima - jer Sindikati nisu započeli obustavu rada. U oba slučaja, najmanje se govori o tome koliko su zahtevi realni.&nbsp;
"Ja bih rekao da se ograničava, ali nešto drugo je tu. Čini mi se još važnije. Ovu obustavu rada, ne mogu da je nazovem štrajkom, pošto nisu poštovane te procedure, dakle, ovu obustavu rada su radnici pokrenuli. Zašto sindikat potpisuje sa vladom Republike Srbije neki sporazum u kojem ne učestvuju oni koji zapravo su pokrenuli celu priču sa željom da iskažu svoje nezadovoljstvo. Dakle, veoma je velika šansa. Ne odričem ja sindikatu pravo da pregovara o pravima radnika i po zakonu. Je to njegovo pravo, ali nije isključivo", kaže on.
U celoj toj situaciji vlast ima neki interes, neki plan da kaže da ne, to su samo neki zlonamerni ljudi koji koriste predizbornu kampanju na jedan nepošten način, a ne vidi se zapravo, odnosno cilj je da se prikrije, da se zapravo kriju realni socijalno-ekonomski razlozi iza tih zahteva i da postoje realni problemi tih radnika koji oni nisu uspeli da reše na drugačiji način.
"Kada se neki legitimni, najčešće su to socijalni, ekonomski zahtevi radnika, proglase za politički, mislim da tu zapravo vlada pokušava da pribegne najjednostavnijem rešenju. Nećemo ući u suštinu šta te ljude muči. Nećemo promeniti svoje politike, propise. Nećemo menjati taj neki čvrst stav da imamo, da smo mi zaštitnici kapitala i da ne štitimo sa druge strane radnike. Dakle, ne ulazimo u suštinu problema, nego jednostavno dajemo jedan drugi ugao, drugi pogled na to, čak i kada je besmislen što u većini slučajeva jeste, drugi pogled na to koji će obojiti te ljude kao nešto što je nepoželjno, kao nešto što je oportunistički, kao nešto što predstavlja neke političke protivnike, a zna se da politikom treba da se bave samo oni koji su na vlasti. To je poruka koju oni šalju i pokušavaju na taj način da jednostavno ukažu na neku drugu dimenziju, čak i kad ta dimenzija ne postoji", dodaje Reljanović.
"Postoji jedan šablon, jedna šema, bez obzira da li se dešava u javnom sektoru ili u privatnom, kako se država ponaša i kakvu taktiku sprovodi. I to je uglavnom taktika okretanja glave od tih stvarnih problema", zaključuje sagovornik Markera.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Nezadovoljni poljoprivrednici ispred Vlade Vojvodine Foto: Beta/Dragan Gojić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Štrajk

Više od vesti

Politički motivisani ili ne, zahtevi radnika mogu biti opravdani i neopravdani (VIDEO)

Politički motivisani ili ne, zahtevi radnika mogu biti opravdani i neopravdani (VIDEO)

Tagovi: