Svake zime, isti problem zagađenog vazduha: Kako je moguće da ne može bar da se stavi pod kontrolu? (VIDEO)

Građani širom Srbije i ove zime udišu veoma zagađen vazduh. Mnogi gradovi, poput Valjeva, Čačka, Užica, Novog Pazara i Beograda - redovno su u vrhu lista najzagađenijih u Evropi i svetu. Da je vazduh zagađen na više lokacija u većini tih gradova, ali i Kraljevu i Pirotu, pokazuju i današnji podaci državnog monitoringa kvaliteta vazduha. 

"To je vrlo neuobičajeno zato što je sad sredina dana i ne bi trebalo to da se događa. To samo znači da smo ušli u onu zonu temperaturne inverzije, odnosno da su meteorološki, klimatološki uslovi takvi da ono što emitujemo u vazduh zapravo nigde ne odlazi. Ostaje pri tlu i mi to dišemo ceo bogovetni dan, što bi rekli. To se ponavlja svake zime. Zašto se ponavlja? Pa zato što ne činimo dovoljno da promenimo stanje na samom izvoru“, izjavio je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Svake zime, isti uzroci zagađenja – industrija, saobraćaj, grejna sezona. A koliko je loš kvalitet vazduha opasan, svedoči i podatak Evropske agencije za životnu sredinu da je u Srbiji više od 17.000 ljudi prevremeno umrlo od zagađenog vazduha u 2021. godini. Uticaj vazduha na zdravlje ilustrovan je i podatkom da je 17 odsto svih malignih oboljenja pluća u Srbiji izazvano upravo zagađenim vazduhom.

"Suspendovane čestice prečnika 2,5 mikrometra su počele da se mere praktično sistematski u svetu, a i kod nas, u poslednjih 10 do 15 godina. I uspostavljena je nedvosmislena veza između koncentracija ovih čestica u vazduhu i različitih hroničnih bolesti, odnosno povećanja smrtnosti kod hroničnih bolesnika. Da ne zaboravim, ali treba pomenuti i veliko povećanje broja slučajeva astme kod dece, koja je takođe povezana sa ovim koncentracijama ovih sitnih suspendovanih čestica. Dakle, mi jesmo imali ovakvu verovatno veoma sličnu situaciju u prošlosti, ali mi nismo imali naučno-dokazanu vezu između koncentracije ovih čestica, koje, kao što sam rekao, merimo 10 do 15 godina, i zdravstvenih problema kod ljudi“, pojasnio je Lekić.

Da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i da je svako, a posebno Republika, odgovoran za zaštitu životne sredine propisuje i najviši pravni akt – Ustav. Država je zbog toga pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine, koji propisuje sve mere koje treba preduzeti. Jedan deo mera se primenjuje, poput državnih subvencija za zamenu kotlarnica u zgradama i malih ložišta. Međutim, sagovornik Markera kaže da bi bilo dobro da se saopšti i koliko je time postignuto.

"Prošla godina je pokazala određeno smanjenje koncentracija u proseku suspendovanih čestica PM2,5. Ali mi sada nismo sigurni da li je to zbog efekta klimatskih promena, odnosno povećanja srednje godišnje temperature, koja je time skratila grejnu sezonu, ili je to posledica nekih mera. Za neke gradove znamo, u Kragujevcu je zamenjeno gorivo u toplani, dakle okej, bravo za Kragujevac, neka mera je donela rezultate. Ali za druga mesta mi nemamo objašnjenje, sem da je to zapravo od skraćenja grejne sezone. Dakle, komunikacija, dijalog, rasprava, prikaz postignutih rezultata, kvantifikacija postignutog, to je jedini način, to je zapravo jedini način u svemu, ne samo u kvalitetu vazduha“, rekao je Lekić.

I dok država pojedinim merama pokazuje volju da reši problem zagađenog vazduha, civilni sektor ocenjuje da vlast šalje suprotnu poruku; naime, prošlogodišnji budžet za životnu sredinu je, rebalansom, bio  umanjen za četiri milijarde dinara.

 Izvor: Insajder