<article>Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i koji najviše pati od <a href="https://insajder.net/prenosimo/od-zagadenja-vazduha-godisnje-u-evropi-umre-1-200-osoba-mladih-od-18-godina">posledica aerozagađenja</a>. "Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji. Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agenasa iz životne sredine. Takođe, deca imaju i veći broj respiracija u minutu pa i samim tim unose veću količinu zagađenog vazduha. Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno", objašnjava dr Slavica Plavšić.Kada govorimo o deci, poražavajući podatak jeste da se zagađenje vazduha navodi i kao "krivac" za genske mutacije."Ono što zvuči najstrašnije, a naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama je podatak da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pojavu autizma itd. Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena), a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagađena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života", navodi Plavšić.U osetljivu grupu spadaju i trudnice. Prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća pa nadalje - samo su neke od posledica."Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja, rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti. Aerozagađenje dovodi i do poremećaja reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena izazivajući sterilitet", dodaje sagovornica Insajdera.Osobe koje imaju respiratorne probleme, kao i hronični bolesnici i stariji, prvi se javljaju lekaru kada se poveća nivo aerozagađenja."Osobe starije od 60 godina, posebno one sa komorbiditetima kao što su respiratorna, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne bolesti, imunodeficijentni pacijenti itd, su u posebno visokom riziku od posledica aerozagađenja. Njihov imunitet je jako kompromitovan i zato je potrebno da budu posebno oprezni i pažljivi“, dodaje Plavšić.Podseća da su u danima velike zagađenosti na udaru ne samo respiratorni organi, već čitav organizam."Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. Tako da su najčešći uzroci smrti od aerozagađenja infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult ili šlog. Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus, a oko 20 odsto smrtnih ishoda kod ovih pacijenata je posledica upravo aerozagađenosti“.<h2>Kako se zaštititi?</h2>Od zagađenja vazduha se ne može pobeći, napominje sagovornica. Ipak, postoje određene preporuke kako bi se njegov štetan uticaj makar umanjio."Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti, treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja, a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen. I za njih važe iste preporuke izbegavanja jako zagađenih i prometnih ulica, a preporuka za šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak“, kaže Plavšić.Isto važi i za ostale osetljive grupe. Prva pomoć mogu biti i maske, ali ne hiruške, već one sa jačim filterima. U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima.Izvor: Insajder</article>

Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i koji najviše pati od <a href="https://insajder.net/prenosimo/od-zagadenja-vazduha-godisnje-u-evropi-umre-1-200-osoba-mladih-od-18-godina">posledica aerozagađenja</a>.&nbsp;
"Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji. Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agenasa iz životne sredine. Takođe, deca imaju i veći broj respiracija u minutu pa i samim tim unose veću količinu zagađenog vazduha. Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno", objašnjava dr Slavica Plavšić.
Kada govorimo o deci, poražavajući podatak jeste da se zagađenje vazduha navodi i kao "krivac" za genske mutacije.
"Ono što zvuči najstrašnije, a naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama je podatak da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pojavu autizma itd. Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena), a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagađena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života", navodi Plavšić.
U osetljivu grupu spadaju i trudnice. Prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća pa nadalje - samo su neke od posledica.
"Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja, rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti. Aerozagađenje dovodi i do poremećaja reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena izazivajući sterilitet", dodaje sagovornica Insajdera.
Osobe koje imaju respiratorne probleme, kao i hronični bolesnici i stariji, prvi se javljaju lekaru kada se poveća nivo aerozagađenja.
"Osobe starije od 60 godina, posebno one sa komorbiditetima kao što su respiratorna, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne bolesti, imunodeficijentni pacijenti itd, su u posebno visokom riziku od posledica aerozagađenja. Njihov imunitet je jako kompromitovan i zato je potrebno da budu posebno oprezni i pažljivi“, dodaje Plavšić.
Podseća da su u danima velike zagađenosti na udaru ne samo respiratorni organi, već čitav organizam.
"Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. Tako da su najčešći uzroci smrti od aerozagađenja infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult ili šlog. Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus, a oko 20 odsto smrtnih ishoda kod ovih pacijenata je posledica upravo aerozagađenosti“.
<h2>Kako se zaštititi?</h2>
Od zagađenja vazduha se ne može pobeći, napominje sagovornica. Ipak, postoje određene preporuke kako bi se njegov štetan uticaj makar umanjio.
"Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti, treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja, a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen. I za njih važe iste preporuke izbegavanja jako zagađenih i prometnih ulica, a preporuka za šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak“, kaže Plavšić.
Isto važi i za ostale osetljive grupe. Prva pomoć mogu biti i maske, ali ne hiruške, već one sa jačim filterima. U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

Beograd, zagađenje vazduha. Ilustracija, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Pulmološkinja za Insajder: Na koga zagađenje vazduha najviše utiče i saveti kako se zaštititi