Treći maj - godina bez odgovora
Danas je treći maj. Pre tačno godinu dana, trinestogodišnjak je počinio neshatljiv, bezumni zločin. Streljao je vršnjake, učenike, i to u školi i u učionci Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Ubio je devetoro divne dece i omiljenog čuvara škole, ranio nastavnicu istorije i još pet drugara. Pucao je iz očevih pištolja. Za sam zločin, za ubistva i ranjavanja niko neče odgovarati, jer je počinilac imao manje od četrnaest godina i zakon smatra da nije krivično odgovoran. Odgovaraće otac, majka i dvojica nadležnih u streljani u kojima je učio pucanje, ali za dela među kojima je za najteže propisana maskimalna kazna do 12 godina zatvora.
"A ko je kriv? Neko bi morao biti odgovoran?", kaže Ninela Radičević čija je ćerka Ana Božović, peti razred, tog dana bila dežurna, na glavnom ulazu u školu i našla se na putu ubici.
Isto pitanje postavljaju pre svih roditelji ubijene dece, ali već godinu dana niko ne preuzima odgovornost, ni škola, ni vlast koja je po pravilu najodgovornija za društvo u kome je nasilje odomaćeno, pa ni samo društvo. Zakoni, takvi kavi jesu, ograničeni na slova na papiru, ne donose pravdu.
Da je trebalo je sve da stane, podsećaju nas roditelji ubijene dece, a nije stalo...
"Nismo bili dovoljno spremni da prihvatimo, da nam se to desilo, što nam se desilo. Nismo praktično uradili ništa što bi podsećalo na te žrtve koje su se desile tog trećeg maja", kaže Dragana Anđelković, majka Mare Anđelković, koju je maloletni ubica ubio u učionici na času istorije.
Očekivali su da će se nešto promeniti, da će i društvo stati, a država reagovati kako se ovakva tragedija više nikada ne bi ponovila. Ali kako su prolazili meseci, nade je bilo sve manje.
"Ništa se nije promenilo, nastavilo se sa školom ubrzo nakon tragedije, sve je donelo još dodatana ranjavanja tokom ovog perioda", kaže Radica Vlahović Jovičić, sestra Dragana Vlahovića, omiljenog čuvara škole Vladislav Ribnikar.
Godinu dana je prošlo, sećamo se Andrije Čikića, Ane Božović, Adriane Dukić, Bojane Asović, Eme Kobiljski, Mare Anđelković, Katarine Martinović, Sofije Negić, Angeline Aćimović i čuvara škole Dragana Vlahovića.
Buđenje
Programom "Buđenje" 3. maja 2024. obežiće se prva godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Ispred ulaza u školu, na mestu zločina postavljena je prostorno-likovna instalacija, koja će kao simbol zajedničkog sećanja, ostati u javnom prostoru do početka radova na uspostavljanju Memorijalnog centra.
Mediji, novinari su pozvani da se sa tog mesta ne uključuju u programe, to je prostor tišine. Građani će moći tokom celog dana da polažu cveće i pale sveće u znak sećanja i da se upisuju u knjigu sećanja.
Obeležavanje počinje u 8.40 ujutro, u Ulici kralja Milana 10 okupiće se porodice ubijenih, rođaci, prijatelji i građani koji imaju potrebu da iskažu solidarnost i empatiju. U 8.41 sati, u vreme kada je pre godinu dana počeo zločin u osnovnoj školi, mediji će minutom ćutanja prekinuti program. Baš kao što će program prekinuti i 4. maja u 22.32 u znak sećanja na masovno ubistvo mladih u selima Dubona i Malo Orašje.
Građani će tokom dana u Tašmajdanskom parku moći da razgovaraju sa predstavnicima Multidiciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava prošlog maja 2023. Građani su pozvani i da u 20 sati na velikom ekranu na Tašmajdanu prate i završni muzičko-scenski program koji je zbog najavljene kiše premešten u Studentski kulturni centar. Direktni prenos realizuje RTS, a možete ga pratiti i na Insajder TV.
Godina nakon zločina
Nešto pre devet sati 3. maja 2023. već su počele da stižu vesti da se puca na Vračaru u centru Beograda. Pominjala se škola "Vladislav Ribnikar". Ubrzo se saznalo da neko puca u školi, a nakon pola sata i da ima povređenih.
Vreme je prolazilo u neizvesnosti, bez zvaničnih informacija. Policija je saopštila da je pucao učenik sedmog razreda i da je uhapšen.
Mediji su prenosili nezvanična saznanja. Roditeljima se niko nije obraćao, obilazili su bolnice i vraćali se do škole.
Oko 12 sati počele su da stiži poruke da oni koji nisu našli svoju decu dođu do policijske stanice na Vračaru.
Tek nešto posle 13 sati bilo je prvo zvanično obraćanje u Vladi Srbije, na kojoj su bili ministri prosvete, zdravlja i policije i načelnik Beogradske policije.
Ministar prosvete Branko Ružić među uzrocima tragedije naveo je zapadne vrednosti.
Ministar Ružić odgovarajući tada na pitanje Insajdera da li će i koje mere država da preduzme kada je u pitanju sprečavanje promocije nasilja i putem medija, i za skupštinkom govornicom i na stadionima, kao i u celom društvu, rekao je da je "ovo poslednji alarm".
"Kada govorimo i o verbalnom i fizičkom nasilju i o digitalnom nasilju, i o svemu onome što su nam nove tehnologije donele veoma dobro, ali takođe na drugoj strani ima i mnogo loših stvari", rekao je Ružić.
Rekao je, ministar, da je sistem bezbednosti koji postoji u vezi sa školama, funkcionisao. Da sistem nije zakazao nekoliko puta će ponoviti i drugi predstvanici vlasti, među kojima je i tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Na konferenciji načelnik beogradske policije Veselin Milić pokazao papire koji su pronađeni u sobi ubice. Među njima i spisak sa imenima dece, koje je navodno hteo da ubije. Ovaj spisak načelnik beogradske policije pokazao je u direktnom prenosu konferencije.
Deca čija su imena pronađena bila na spisku nakon toga su doživeli niz pretnji preko društvenih mreža i to sa raznih krajeva sveta. Odgovornost za objavljivanje spiska nikada nije utvrđena iako su je roditelji tražili gotovo odmah nakon ubistva.
Tek je početkom marta u ovo tužilaštvo stigao izveštaj Sektora unutrašnje kontrole o postupanju i izvršenim proverama u vezi sa krivičnom prijavom protiv načelnika beogradske policije.
Istragu sprovodi i Poverenik za informacije od javnog značaja. Insajder je imao uvid u zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru koji je Poverenik sačinio još 29. juna 2023. godine.
U njemu se navodi da Milić nije prekršio zakon, a da su identitet dece u stvari mediji učinili dostupnim javnosti, ali prema navodima poverenika izveštaj nije konačan.
Uveče 3. maja javnosti se obratio i predsednik Srbije. On je izneo i niz informacija o ubici, njegovoj porodici, materijalnom statusu i detalje iz iskaza koji je ubica dao.
Građani su se 3. maja uveče u tišini okupilii u blizini škole, niko ih nije pozvao niti organizovao.
Dan žalosti nije proglašen odmah, već tek od petka do nedelje iako je zločin počinjen u sredu.
Četiri dana nakon masovnog ubistva ministar prosvete Branko Ružić je kao moralni čin podneo ostavku.
Nedelju dana nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar”, učenici te škole vratili su se u klupe. Kako je saopšteno, umesto uobičajene nastave, deci će biti pružena podrška i otvoren razgovor. Nastava je počela 20 dana nakon zločina.
Vlada Srbije usvojila je hitne mere koje će biti preduzete, među njima i uvođenje dvogodišnjeg moratorijuma za izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja, revizija svih izdatih dozvola za držanje oružja u roku od tri meseca.
Vlada je usvojila i kontrolu načina držanja oružja - da li se oružje čuva odvojeno od municije i da li je onemogućen pristup oružju maloletnicima - u roku od šest meseci, kao i kontrolu rada svih streljana u Srbiji u roku od tri meseca.
Trebalo je da bude razmotren i predlog da se starosna granica za krivičnu odgovornost spusti sa 14 na 12 godina.
Godinu dana kasnije gotovo nijedna mera nije do kraja zaživela.
Istraga o zločinu je trajala mesecima, protiv oca ubice koji je od prvog dana u pritvoru. Zvaničnih informacija nije bilo, a pojedini mediji su, isto tako, nekoliko meseci pisali samo o ubici.
Roditelji ubijene dece zato se prvi put javno i zajedno obraćaju javnosti 22. avgusta. Tražili su od medija da prestanu sa senzacionalističkim pričama o maloletnom ubici jer time hrane i gaje kult nasilja i zla.
"Kako se ovakva tragedija nikada više ne bi ponovila, deca i njihov čuvar – žrtve – su ti koje treba da pamti svaki građanin, a ne ubica koji je njihove živote ugasio. Snažno verujemo da su građani Srbije na strani dobra, a protiv zla, da ih zanimaju priče iz života ubijene dece, njihove dobre duše, vrednosti i talenti koje su razvijali; njihovog čuvara Dragana, koji je činio da se svako dete oseća posebno, njemu omiljeno i važno“, pisalo je u pismu koje su javnosti roditelji poslali 22. avgusta.
O stradalima, deci, njihovim prekinutim detnjstvima punim planova, počelo je da se priča tek tada i opet na inicijativu roditelja.
Memorijalni centar
Može li objekat u kome je počinjen ovako strašan zločin ikada više da bude škola? Država nije donosila odluku, a podele među roditeljima su bile sve vidljivije.
"Nama nije potreban memorijalni centar. Mi pamtimo našu decu i uvek ćemo pamtiti. Ali mislimo da je simbolično potrebno da postoji tako jedno mesto da se ovako jedna velika tragedija zapamti kako se nikad više ne bi desilo", kaže Ivan Božović, otac Ane Božović koja je ubijena u školi.
Kao poslednju odluku, odlazeća vlada Ane Brnabić, 8. marta 2024. usvojila je Odluku o obrazovanju Radne grupe za Memorijalni centar u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Kako je objašnjeno za Insajder u Vladi Srbiji, deo škole u kojoj se zločin dogodio neće se koristiti za nastavu do konačne odluke o rešenju za Memorijani centar.
Ovom odlukom Vlada Srbije precizirala je da se do donošenja urbanističkog, arhitektonskog i građevinskog rešenja za Memorijalni centar i uređenja nove ambijentalne celine, u celosti izuzima iz upotrebe za obavljanje prosvetne delatnosti parcela na kojoj je Ogledna osnovna škola "Vladislav Ribnikar" u Ulici kralja Milutina broj 10 u Beogradu.
Istovremeno, Ministarstvo prosvete će obezbediti odgovarajuće uslove za nesmetano obavljanje prosvetne delatnosti u toj školi na drugi način.
Postupci - optuženi roditelji ubice, tužen i ubica i škola
Krivična israga trajala je mesecima, a jasno je da će tu biti utvrđivani da li je i ko kriv za krivična dela.
S druge strane o odgovornosti se gotovo i nije govorilo. Zato početkom avgusta prošle godine roditelji dece ubijene u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" podnose tužbe protiv porodice dečaka – ubice i škole.
Pokrenuto je tako pet parničnih postupaka za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica i na ime pretrpljenog straha. U tim postupcima tužen je i maloletni ubica i škola.
U sudnici Višeg suda roditelji ubijene javno su govorili, suočavajući celo društvo sa užasom koji su doživeli.
Parnične postupke pokrenule su i porodice dvoje ranjene dece i nastavnica koju je teško ranjena.
Početkom oktobra konačno je podignita i optužnica. Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović saopštio da je tužilaštvo sudu podnelo optužnicu protiv Vladimira K, oca dečaka koji je ubio deset ljudi i ranio još šestoro, protiv majke, ali i protiv predsednika streljačkog kluba i instruktora pucanja u streljani u koju je sa ocem odlazio maloletni ubica.
Ovo suđenje je počelo, ali je odlukom predsednika veća zatvoreno za javnost.
Izvor: Insajder