Vidojković za Insajder: Preseljenje donelo olakšanje, tek sada shvatamo kakav nam je život bio

“Za početak, možemo da izlazimo napolje. Niko me ne prepoznaje. Ovo je civilizovana sredina, fizički, mentalno i duhovno daleko od primitivizma i zla u kojima se Srbija davi. Tek ovde u potpunosti shvatamo kakav nam je život bio poslednjih godina“, ističe on.

Ipak, dodaje Vidojković, oni koji im pomažu savetuju da i dalje budu na oprezu. 

„Svaki sumnjiv telefonski poziv, automobil, osobu, zvuk, bilo šta, prijavljujem i to se prosleđuje dalje. Kada povremeno idem u Srbiju, da snimim poneku epizodu DLZ u studiju, neprekidno javljam određenim osobama da li je sve u redu”, navodi naš sagovornik.

Vidojković u razgovoru podseća da od jeseni 2012. kritikuje vladajući režim, zbog čega se, kako kaže, vrlo brzo našao na "crnoj listi".

“Bio sam prisiljen da prodam stan da bih imao od čega da živim” 

„Odjednom, nisam više imao gde da pišem kolumne, da promovišem romane, da dajem intervjue… Dakle, još tada mi je bilo jasno da novi režim ne trpi kritiku, za razliku od prethodnog, te da kritičare kažnjava smesta i brutalno. Da nije bilo stana, koji sam 2015. bio prisiljen da prodam, kako bih imao od čega da živim, odavno bih otišao odavde”, kaže Vidojković.

Kaže da je bio spreman i na mnogo gore. “Naročito jer sam se "snašao” , pa sam novinarsku karijeru nastavio snimanjem satirične emisije "390 stepeni" za ATV iz Banja Luke. U emisiju sam dovodio javne ličnosti koje tada više nigde nismo mogli da čujemo i vidimo”, kaže Vidojković, pa podseća da je emisija u septembru 2016. ukinuta posle 40 epizoda, nakon čega je sa Nenadom Kulačinom 2017. pokrenuo emisiju "Dobar loš zao" na TV Šabac.

„Nenad Kulačin i ja znali smo sa kim imamo posla i da će, kako vreme bude prolazilo, represija i odmazde režima biti sve gore. Tako je i bilo. Došao sam do aktuelne situacije donekle pripremljen, ali to ne znači da sam bio spreman da se prepustim saksiji koja bi mi sigurno u jednom trenutku pala na glavu i, još gore, da svoju suprugu, koja niti je javna ličnost, niti se bavi politikom, ostavim da pati u Srbiji, koja joj radi o glavi”, kaže Vidojković.

„Biber sprej smo u Srbiji nosili i moja majka i supruga i ja“

Sve to uticalo je na njegovo svakodnevno funkcionisanje. “Život pre evakuacije je bio najpre sveden na pojačan oprez. Otkako je to postalo legalno, biber sprej smo nosili i moja majka i supruga i ja. Kako su režimske kampanje, praćene ogromnim brojem pretnji, eksalirale po izlasku romana ’Đubre’ i prelasku DLZ na Nova.rs u oktobru 2020, tako se naš život sveo na četiri zida“, priseća se on.

Objašnjava da je od organizacija koje se bave bezbednošću novinara dobio upozorenje da, dok god traju kampanje, bude kod kuće.

„Što važi i za moju suprugu, jer, citiram, 'ne možemo da znamo da se neće nešto desiti njoj, umesto tebi, oni su na sve spremni‘. Strani eksperti zaključili su da je takav život jednak pokušaju ubistva i predložili su našu hitnu relokaciju”, ističe Vidojković.

O bezbednosnim procenama nadležnih u vezi sa povratkom u Srbiju Vidojković ne može da govori, a naglašava da u procene iz Srbije ne bi verovao ni da postoje.

“Moja procena je sledeća: kada bi sutra prestale sve medijske i internet kampanje protiv mene, kada bi (Aleksandar) Šapić povukao svoje tri tužbe, kada bi mi bilo omogućeno da bez pritisaka pišem kolumne, promovišem knjige i snimam emisiju, tek posle šest meseci bih došao u situaciju da cenim da li je, posle 11 godina iživljavanja nada mnom, došao trenutak da mogu da se osećam bezbedno u Srbiji - i to samo pod uslovom da je vlast promenjena“, zaključio je Vidojković.

Podsetimo, novinarska udruženja traže istragu svih pretnji koje su upućene Marku Vidojkoviću i njegovom kolegi Nenadu Kulačinu. Reakciju nadležnih zatražili su i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član radnih grupa za zaštitu i bezbednost novinara, kao i međunarodni PEN centar.

Izvor: Insajder