"Yunirisk" iz Barajeva traži novu dozvolu za preradu otpada (VIDEO)
U Srbiji je sve moguće, pa i to da postrojenje za preradu opasnog otpada bude udaljeno svega nekoliko stotina metara od prvih kuća. I sve to u Barajevu - jedinoj ekološkoj opštini u Beogradu.
Moguće je i da postrojenju za preradu opasnog otpada ne bude izdata dozvola jer u podnetom zahtevu ne ispunjava tražene uslove, a da mu zatim nadležno ministarstvo omogući da podnese novi zahtev.
Moguće je i da posle gubitka dozvole, u tom postrojenju ostane 3600 tona uglavnom opasnog otpada jer ga je nemoguće uskladištiti na drugom mestu.
Kako se 3600 tona opasnog otpada uopšte zateklo u krugu pogona Yunirisk, u ekološkoj Opštini Barajevo, objašnjava vlasnik postrojenja za preradu opasnog otpada "Yunirisk" Boro Duraković.
"Taj otpad je od nekoliko desetina naših klijenata, koji su generatori tog otpada, ili od firmi koje su skladištari pa su to nama prosledili. Mi od firme Elixir od tih 3600 tona imamo minimum 1000 tona koje smo primili tu“. kaže on.
Eliksir je svojevremeno dobio od ministarstva zaduženje da na bezbedan način reši problem dela istorijskog otpada u Srbiji. Na pitanje Insajdera da li je deo tog otpada uskladišten u Yunirisku, Duraković odgovara da nema uvid u to šta je od pomenutog otpada u Eliksiru uklonjeno, a šta dislocirano.
"Da li je deo otpada koji je kod nas završio i deo tog istorijskog otpada, ili je od čistih generatora, ili je miks svega toga, ne bih znao, da bih mogao da vam kažem“, odgovara Duraković za Insajder.
Od Agencije za zaštitu životne sredine Insajder nije dobio odgovor na pitanje kakve su karakteristike opasnog otpada odloženog u Yunirisku. Opasan otpad, ukoliko se nebezbedno odloži, ili preradi, može da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dodatni problem sa istorijskim otpadom je - što je zaboravljen u fabrikama zatvorenim pre više decenija, neprecizno popisivan i nepropisno skladišten, pa je često nemoguće ustanoviti njegovu eventualnu štetnost.
"Samom činjenicom da se to čuva više desetina godina suprotno od zakonske procedure, su prekršeni svi mogući zakoni. Kako je neko odlučio da sahrani taj istorijski otpad ovde i šta će Yuniriks s tim da radi? Bolje da ne znamo šta će s tim da bude“, strahuje aktivista Udruženja građana "Eko Barajevo“, Marko Popović.
Vlasnik Yuniriska tvrdi da je, po zatvaranju fabrike, pokušao da otpad odloži na drugo mesto, ali da niko nije imao kapaciteta da taj otpad primi. Kaže i da će, ukoliko dobije novu privremenu dozvolu, moći bezbedno da ga prerađuje.
"Mi gram ne uzmemo ako nismo 100% sigurni da znamo šta ćemo sa tim. Ili ga možemo pripremiti i poslati u „Lafarž“ na spaljivanje, ili ovom našom tehnologijom koju vidite u pozadini, preraditi, pretvoriti u taj praškasti materijal Neutral, koji opet dalje završava u cementari kao sirovina u proizvodnji cementa“, tvrdi u izjavi za Insajder vlasnik Yuniriska.
Yunirisk je od Ministarstva za zaštitu životne sredine pre godinu tražio desetogodišnju dozvolu za preradu opasnog otpada, ali je odbijen. Ministarstvo je u tom trenutku zahtevalo saglasnost Sektora za vanredne situacije na plan zaštite od udesa i rešenje tretmana otpadnih voda.
U ministarstvu sad kažu da su se stekli uslovi da Yunirisk podnese novi zahtev, i to za još jednu privremenu dozvolu na 20 meseci. Posle toga će moći ponovo da traže i dozvolu na 10 godina.
"Ono što je važno i gde takođe molim celokupnu javnost, ali pre svega stručnu javnost, da je to obaveštenje putem sajta okačeno, da mogu svi da se uključe, da daju svoje primedbe, da smo mi poslali obaveštenje Gradu Beogradu, dakle, nema još uvek probnog rada dok se svi uslovi ne ispune“, objasnila je u izjavi za Insajder ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović.
"Mi i sada smatramo da je naša dokumentacija koju smo predali, naročito posle svih dopuna i izmena po zahtevima iz ministarstva, bila uredna“, tvrdi vlasnik Yuniriska.
"Ono što je nama, da ne kažem čudno, po meni tragično, jeste što je to isto ministarstvo pre godinu dana na 30 strana navelo kako ovo postrojenje je, protivno svih zakona uopšte, što je uopšte dobilo tu prvu privremenu dozvolu. Samo to ministarstvo četvrti sprat je reklo da oni ne mogu da dobiju dozvolu, sada ministarstvo sa petog sprata odlučuje o nekoj novoj dozvoli“, skeptičan je ekološki aktivista Marko Popović.
Da bi dobio dozvolu, Yunirisk mora da dokaže da ispunjava sve uslove, pre svega da može da prerađuje opasan otpad na efikasan i bezbedan način. Ukoliko bude odbijen, 3600 tona opasnog otpada ostaće uskladišteno na obodu jedine ekološke opštine u Beogradu, dok za taj problem neko ne pronađe rešenje.
Izvor: Insajder