"Znam da nećemo biti deo Evropske unije, niko od nas, pre Ukrajine. Kada ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo ući zajedno sa Ukrajinom, to je drugi problem. Vi imate vaše mišljenje, ali moja inteligencija meni govori da sam ja u pravu. I naravno, to je nešto što se trenutno događa. Verovatno ćemo <a href="https://insajder.net/prenosimo/bilcik-buduc-nost-zapadnog-balkana-je-u-eu">čekati još nekih šest godina</a>, što je takođe u redu. U vašim zemljama je možda Evropska unija toliko popularna, u mojoj zemlji nije toliko popularna kao što ni mi nismo toliko popularni, iako smo mi najveći deo ovog regiona. Nećemo mi nikada pričati loše stvari o važnosti ove inicijative", rekao je Vučić.&nbsp;
On je dodao da se nada da će imati "dobar sastanak sa najboljim zaključcima i sledećeg puta kada se budemo sastali u Sarajevu". &nbsp;
<h2>“Promenjen pristup EU po pitanju Plana rasta dobra prilika za region”</h2>
Vučić je u Kotoru, na <a href="https://insajder.net/prenosimo/predstavnici-zapadnobalkanske-sestorke-eu-i-sad-u-kotoru-o-planu-rasta-za-region">samitu lidera Zapadnog Balkana i EU </a>pod sloganom "Jedan region, zajednička vizija", rekao da je promenjen pristup EU po pitanju Plana rasta za Zapadnog Balkana dobra prilika i na dobrobit svima u regionu.&nbsp;
"Veoma smo entuzijastični u vezi sa ovim planom još od prvog trenutka. Nemam naviku da se bilo kome posebno obraćam, posebno nikome u prisustvu, ali moram da kažem da ovaj način promenjenog pristupa zapravo je dobra prilika za nas na Balkanu i hvala vam svima što ovo radite", rekao je Vučić na panelu "Aktuelna situacija i planovi za budućnost - novi plan rasta".&nbsp;
On je napomenuo da je razumljivo što mnogi građani, kao i novinari ne razumeju o čemu se ovde razgovara, ali da je veoma važno, jer će se na samitu diskutovati o životima običnih ljudi i rešavanju njihovih problema, kao i o razvoju naših ekonomija.&nbsp;
"I zbog toga je ovo veoma važno i verujem da smo do sada imali dobre razgovore i složili smo se o većini stvari. Trebalo bi da smo se složili o jedne ili dve velike stvari koje su vezane za Srbiju. Sada nam nije lako ako pogledamo kompletnu situaciju naše zemlje, problemi sa vizama. Sada rešavamo probleme, imamo trenutno nekoliko problema oko kojih moramo da se složimo, ali to ćemo rešiti i nadam se da imamo na umu i da će svi ovde prihvatiti neke naše male zahteve, koji su slični i bliski vašim zahtevima, koji su nama predloženi", rekao je Vučić.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vučić: Verovatno ćemo čekati još šest godina za ulazak u EU, niko neće biti član pre Ukrajine

"Volodimir Zelenski je zatražio da se odlože svi međunarodni događaji koji su planirani za naredne dane i da se odrede novi datumi", naveo je Nikiforov na Fejsbuku, ne precizirajući koja posete se otkazuju.
Španska Kraljevska palata ranije je danas saopštila da se odlaže poseta Zelenskog Madridu, gde je u petak trebalo da se sastane sa kraljem Felipeom Šestim.
Ukrajinska vojska saopštila je danas da je morala da se povuče iz određenih oblasti na severnom frontu, u regionu Harkova, gde je Rusija 10. maja pokrenula novu ofanzivu.
Izvor: Beta

Zelenski otkazao putovanja u inostranstvo zbog ruske ofanzive u Harkovu

Zelenska je u objavi na platformi X zahvalila i građanima Srbije na "doprinosu otpornosti Ukrajine". 	
"Zajedno sa Dmitrom Kulebom sam izazila zahvalnost predsedniku Srbije na njegovoj podršci i humanitarnoj pomoći u teškim vremenima. Zahvalni smo narodu Srbije na njihovom doprinosu otpornosti Ukrajine, da bi naša zemlja nastavila da bude uzor svetu", napisala je Zelenska.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Together with <a href="https://twitter.com/DmytroKuleba?ref_src=twsrc%5Etfw">@DmytroKuleba</a>, expressed gratitude to the President of Serbia for his support and humanitarian aid during difficult times. We are grateful to the people of Serbia for their contribution to 🇺🇦 resilience, so that our country can continue to be a model for the world. <a href="https://t.co/bAXy6d6anC">pic.twitter.com/bAXy6d6anC</a>&mdash; Олена Зеленська (@ZelenskaUA) <a href="https://twitter.com/ZelenskaUA/status/1790099869404664255?ref_src=twsrc%5Etfw">May 13, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Zelenska i Kuleba su <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-s-ukrajinskim-ministrom-inostranih-poslova-razgovori-o-bezbednosti-i-saradnji">boravili u bilateralnoj poseti Beogradu</a>, tokom koje su se <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-sa-prvom-damom-ukrajine-srbija-spremna-da-pruzi-pomoc-u-vidu-neophodnih-sredstava">sastali sa predsednikom Srbije</a> Aleksandrom Vučićem.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DxzdxJuOgsvA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Tanjug

Olena Zelenska se zahvalila predsedniku Srbije na podršci

"Razgovarali smo o kulturnim vezama između naših naroda, kao i o humanitarnim pitanjima, a posebno o potrebama najugroženijih kategorija stanovništva i dece, koja su najranjivija u svakom sukobu", naveo je predsednik Srbije na svom Instagram profilu. <div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FC66djOao-Rh%2F%3Figsh%3DOThpcXdlOHN4ZDZ5&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> On je naveo da je Srbija spremna da pruži pomoć u vidu neophodnih sredstava za one kojima je to, kako kaže, danas najviše potrebno. "Poželeo sam da se mir što pre vrati u svaki dom, kako bismo obezbedili sigurno detinjstvo i razvoj najmlađima, na kojima ostaje budućnost svake zemlje", rekao je Vučić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240513170512_d74a50e72e4f5575f1620b280d16f90d36f230dfee825ad1749f7eba15eb5008.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240513170512_d74a50e72e4f5575f1620b280d16f90d36f230dfee825ad1749f7eba15eb5008" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Olena Zelenska GREMLIN"> <figcaption>Olena Zelenska. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  <h2> Zelenska: Rat u Ukrajini ostavlja posledice po zdravlje, država pomaže građanima</h2> Supruga predsednika Ukrajine Olena Zelenska rekla je danas u Beogradu na skupu posvećenom mentalnom zdravlju da su tokom rata u Ukrajini kod građana zabeleženi umor i tenzija, da se situacija koja traje dve godine počela manifestovati i na nivou fizičkog zdravlja, a da država sprovodi nacionalni program za pomoć građanima. Zelenska je, u okviru "Konferencije o mentalnom zdravlju" koja je održana danas u Palati Srbija, navela da je iz tog razloga u Ukrajini zabeleženo 20 odsto više slučajeva dijabetesa, 16 odsto slučajeva srčanih obolenja i 10 odsto više slučajeva srčanih udara. Ona je na panelu pod nazivom "Mentalno zdravlje u postkonfliktnom okruženju", na kome je učestvovala i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, govorila o tome šta sve ukrajinska država i društvo rade na polju rada na mentalnom zdravlju u teškom periodu rata u toj zemlji. Istakla je važnost međusektorskog pristupa koji u Ukrajini koriste kada je mentalno zdravlje u pitanju. "Ako ignorišemo stanje mentalnog zdravlja počećemo da imamo više problema sa opštim zdravljem", istakla je ona. Dodala je da je 5.500 slučajeva post-traumatsko stresnog poremećaja (PTSP) dijagnostifikovan u prva četiri meseca ove godine. Istakla je da se nacionalni program za mentalno zdravlje bori da pomogne građanima Ukrajine. <h2>Tamara Vučić i Olena Zelenski obišle Centar za mlade u Beogradu</h2> Supruga predsednika Srbije Tamara Vučić zajedno je sa suprugom predsednika Ukrajine Olenom Zelenski obišla Centar za mlade u Beogradu (CEZAM), koji je osnovala Radna grupa Vlade Srbije za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih. Tamaru Vučić i Olenu Zelenski je sa radom centra upoznala direktorka Instituta za mentalno zdravlje Milica Pejović Milovančević koja je ukazala i na izložbu koju su priredili mladi, a tiče se mentalnog zdravlja. Posle kraćeg obilaska centra, Vučić i Zelenski su na tabli iscrtale svoja lica i ostavile potpis kao vid podrške centru, a reč je o jednoj od aktivnosti centra. Izvor: Tanjug

Vučić sa prvom damom Ukrajine: Srbija spremna da pruži pomoć u vidu neophodnih sredstava

Zelenska je u Biblioteci grada Beograda posetila arheološko nalazište sa izložbom "Rimsku dvoranu", kao i "Ukrajinsku policu", kutak biblioteke sa ukrajinskim knjigama koji je osnovan pod njenim patronatom.
Imala je priliku da vidi i Beogradsko četvorojevanđelje iz 16. veka, prvu knjigu štampanu u Beogradu.
Biblioteka grada Beograda je suprugama predsednika Srbije i Ukrajine uručila članske karte i poklonila monografije izdate povodom 90 godina rada ove institucije.
Tamara Vučić i Olena Zelenska su obišle Kalemegdanski park i Beogradsku tvrđavu.
Tokom obilaska supruga predsednika Ukrajine je čula nešto više o istoriji Beograda, o beogradskom Pobedniku, Spomeniku zahvalnosti Francuskoj i drugim simbolima srpske prestonice.
Zelenska je imala priliku da posluša audio vodič o tvrđavi, koji je od aprila dostupan i na ukrajinskom jeziku.
U prisustvu suprugа predsednika Srbije i Ukrajine, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu potpisan je sporazum o naučnoj, obrazovnoj i kulturnoj saradnji između beogradskog univerziteta i Narodnog univerziteta u Kijevu "Taras Ševčenko".
Sporazum su potpisali rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i prorektor za naučni i pedagoški rad Narodnog Univerziteta "Taras Ševčenko" Ksenija Smirnova.
Obilasku su prisustvovali ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba i ambasador Ukrajine u Beogradu Volodimir Tolkač.
Izvor: Tanjug

Supruga predsednika Ukrajine Olena Zelenska u poseti Beogradu

"Naše odbrambene operacije se nastavljaju u oblasti Harkova, u blizini sela Strileča, Krasne, Morohovec, Olijnikovo, Lukjanci, Hatišče i Pletenivka. To su pogranična sela. Naše trupe tamo već dva dana izvode kontranapade, braneći teritoriju Ukrajine", rekao je Zelenski.
On je ocenio da "situacija u regionu Donjecka ostaje posebno napeta, posebno u pravcu Pokrovske – Semenivka i Netajlove"
&nbsp;"To je izuzetno teško. Naravno, obraćamo pažnju i na sve druge oblasti naših odbrambenih operacija: Kupjansk, Liman, Siversk, Kramatorsk i Vremivsk", naveo je ukrajinski predsednik,
&nbsp;On je zahvalio "svakoj brigadi koja hrabro brani svoje položaje, odbija juriš, uništava okupatora".
&nbsp;"Ometanje ofanzivnih planova Rusije sada je zadatak broj jedan. Ispunjenje tog zadatka zavisi od svakog vojnika, svakog vodnika i svakog oficira. Zahvalan sam svim komandantima koji zaista čine sve što je potrebno da naši vojnici budu adekvatno motivisani i tačno znaju kako da postupe" poručio je Zelenski.
Izvor: FoNet

Zelenski: Glavni zadatak je da poremetimo ofanzivu Rusije

Kako se navodi, u tom dokumentu Brisel isključuje mogućnost da vojnici iz zemalja članica EU mogu da budu poslati u Ukrajinu radi odbrane od Rusije, ali ostavlja mogućnost za slanje tih trupa u slučaju eventualne buduće agresije na Ukrajinu nakon što se tekući rat okonča. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
EU želi da preuzme opsežne bezbednosne obaveze prema Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije najkasnije do početka jula. &nbsp;	
Bezbednosne garancije obuhvataju političku, vojnu i ekonomsku pomoć i predviđeno je da se primenjuju do pridruživanja Ukrajine EU i NATO-u. &nbsp;	
Prema informacijama Velta, ambasadori 27 država članica EU nedavno su se dogovorili o nacrtu sporazuma na 11 stranica o čemu se trenutno raspravlja između Evropske službe za spoljne poslove i vlade u Kijevu. 	
"EU i njene države članice igraju ključnu ulogu u trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti &nbsp;Ukrajine kroz vojnu, civilnu, humanitarnu, finansijsku, trgovinsku i ekonomsku pomoć, &nbsp;smeštaj raseljenih lica, podršku reformama, rekonstrukciji i diplomatsku podršku", navodi se u nacrtu sporazuma. 	
EU u tom dokumentu uverava Ukrajinu da će se hitno konsultovati u slučaju eventualnih budućih napada na teritoriju te zemlje. &nbsp;	
To isključuje direktno učešće vojnika iz zemalja EU zajedno sa ukrajinskim vojnicima u borbenim operacijama protiv Rusije. &nbsp;
Međutim, Brisel obećava Ukrajini nastavak isporuka oružja i nastavak obuke vojnika, kao i pomoć u deminiranju i saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i sajber napadima. &nbsp;	
"Fond za podršku Ukrajini će imati budžet od pet milijardi evra u 2024. Dalja uporediva godišnja povećanja mogu se predvideti do 2027", navodi se u nacrtu. 	&nbsp;
Prema podacima EU, samo sedam država članica je do sada potpisalo bilateralne sporazume o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini: Nemačka, Danska, Francuska, Italija, Finska, Holandija i Letonija.
Izvor: Tanjug

EU razmatra nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu

Međutim, kako je dodao, SAD ne očekuju "nikakav veliki napredak" ruskih trupa.
"Imamo poverenja u ukrajinske snage i neumorno radimo na tome da im pošaljemo oružje, koje im je potrebno za odbranu od ovih napada", rekao je Kirbi.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odobrila je danas vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 400 miliona dolara.
Pomoć je obezbeđena iz vojnih rezervi same Amerike, na osnovu ovlašćenja predsednika SAD.
Izvor: Beta

Bela kuća: Rusija će intenzivirati napade na severoistok Ukrajine, ali ne očekujemo veliki napredak

Zelenski je 6. maja podneo parlamentu predlog za produženje vanrednog stanja i opšte mobilizacije za još 90 dana, preneo je "Kijev indipendent". 	
Ukrajinski parlament je dva dana kasnije izglasao odobrenje za produženje. 	
On je prethodno produžio vanredno stanje i mobilizaciju od 14. februara do 14. maja.&nbsp;
Zelenski je prvi put proglasio vanredno stanje i opštu mobilizaciju 24. februara 2022, kada je Rusija započela napad na Ukrajinu. &nbsp;	
Od tada je mera više puta produžavana. &nbsp;	
Ova mera podrazumeva da ukrajinski muškarci od 18 do 60 godina, uz neke izuzetke, ne mogu da napuste zemlju jer mogu biti pozvani u vojnu službu. 	
U aprilu je parlament usvojio zakon kojim se ažuriraju pravila o mobilizaciji jer zemlja nastoji da popuni redove svojih oružanih snaga.
<h2>Zelenski smenio šefa službe obezbeđenja</h2>
Zelenski otpustio je u četvrtak šefa odeljenja koje je nadležno za njegovu ličnu bezbednost, dva dana pošto su dva člana te službe optužena da su pokušala atentat na njega.
Zelenski je izdao dekret za smenu Serhija Ruda sa mesta šefa Uprave državne bezbednosti, preneo je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.
Zasad nije navedeno ko će doći na čelo ove službe.
Serhij Rud je postavljen na mesto šefa Uprave državne bezbednosti u oktobru 2019.
Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) saopštila je ove nedelje da je uhvatila dvojicu muškaraca - pukovnika u Upravi državne bezbednosti – optuženih da su planirali ubistvo Zelenskog i drugih najviših zvaničnika.
SBU je navela da je uhapšene regrutovala ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i da su oni prenosili tajne informacije Rusima.
Zelenski je prošle godine rekao da zna da je osujećeno najmanje "pet ili šest" atentata na njega, otkad je Rusija u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Izvor: Tanjug, Beta

Zelenski potpisao zakon o produženju vanrednog stanja i opšte mobilizacije

Kako se navodi u izveštaju, glavne zemlje EU koje su dodelile status privremene zaštite Ukrajincima bile su Nemačka (1,3 miliona ljudi, 30,9 odsto od ukupnog broja), Poljska (955,5 hiljada ljudi ili 22,7 odsto) i Češka (364,3 hiljade, 8,7 odsto).
"U poređenju sa krajem februara 2024. godine, najveći apsolutni porast broja korisnika privremene zaštite zabeležen je u Nemačkoj (dodatnih 15.210, odnosno 1,2 odsto), Holandiji (4.705 ljudi ili 4 odsto više) i Bugarskoj (3.475, odnosno 7,6 odsto)", dodaje se u izveštaju objavljenom na sajtu Evrostata.&nbsp;
U devet zemalja EU smanjen je broj Ukrajinaca koji koriste privremenu zaštitu, posebno u Češkoj, za 20 700, odnosno 5,4 odsto i Poljskoj, za 0,2 odsto.
Takođe, u Švedskoj, Austriji, Danskoj i Poljskoj zabeležen je najveći apsolutni pad.&nbsp;
Prema podacima Evrostata, do 31. marta, više od 98 odsto korisnika privremene zaštite u EU bili su državljani Ukrajine.&nbsp;
Odrasle žene čine skoro polovinu (45,8 odsto), deca skoro trećinu (32,8 odsto), dok odrasli muškarci nešto više od petine (21,4 odsto) od ukupnog broja.
Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu, EU je aktivirala privremenu direktivu o zaštiti, koja je Ukrajincima koji beže od ruskih bombi dala pravo da legalno ostanu u EU i dobiju osnovne socijalne usluge, uključujući zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i pravo na zapošljavanje.&nbsp;
Ovaj dokument važiće do marta 2025. godine sa mogućnošću produženja.
Izvor: Tanjug

Ukrajina