<p>Udovički je bila ministarka kada je 2002. potpisan međudržavni sporazum sa Velikom Britanijom, na koji se danas poziva Rio Tinto.</p>
<p>Kako kaže, ono što je tada potpisano je standardna forma i ta kompanija u Srbiji funkcioniše na osnovu istražnog prava, za koje ne postoji ugovor, ali i da je međudržavni sporazum bitan jer „pojačava obavezu“.</p>
<p>„Vi obavezu prema nekome koga pustite da nešto kod vas radi, da troši novac, imate. Ja sam sad nekome pričala da meni kada su ugradili prozore u Americi pogrešno - sud se nije složio da to moraju da mi skinu, kažu ‘oni su ipak utrošili nešto, nek vam plate odštetu’”, rekla je Udovički.</p>
<p>Odgovarajući na pitanje koliko će Srbiju koštati odlazak Rio Tinta, Udovički odgovara: „Pa iznenadilo bi me da baš ne košta ništa.“&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfZJ42v5A4v0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<h2><b>Rio Tinto - dolazak i odlazak</b></h2>
<p>2001. u Srbiji je osnovana firma Rio Sava Exploration kao ćerka firma multinacionalne kompanije Rio Tinto sa sedištem u Londonu. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić bio je pomoćnik ministra za rudarstvo u Vladi Zorana Đinđića u vreme kada je i Rio Tinto došao u Srbiju.</p>
<p>„Potencijal Srbije postoji, što se tiče rudarstva odnosno resursa pa posle i rezervi. I to je jedini razlog zašto su tu. Ja ne vidim, ne vidim da je to i bilo šta sporno. Rio Tinto je bio zainteresovan u prvom trenutku za borne minerale Baljevac na Ibru. Pokazali su interesovanje i za obojene metale, za zlato, bakar, Timočko-magmatskom kompleksu. Kasnije je razvijen i projekat Jadar”, kaže profesor Beljić.</p>
<p>U junu 2004. Rio Tinto dobija prvo rešenje o pravu na istraživanje u dolini Jadra. Već u septembru na svom sajtu objavljuju da su došli do važnih otkrića.</p>
<p>„Znate šta, na našem prostoru, kad kažem našem prostoru ne mislim samo na Srbiju, nego ex Jugoslaviju, prosto bili smo jedinstvena država, su se vršila osnovna geološka istraživanja koja su bila finansirana od strane države. I ja nisam geolog, ali to možete da dođete do tih podataka, sigurno je postojao određeni obim istraživanja i u tom području. Nemojte me držati za reč, ja ne mogu, zaista nisam bio u arhivu i nisam to ni gledao, nisam kontrolisao, ali oni su došli i počeli su da rade na osnovu nečega“, dodaje on.</p>
<p>U to vreme, pre nego što bi bilo koja privatna kompanija dobila pravo da vrši detaljna geološka istraživanja na nekom prostoru, država je, po zakonu, imala obavezu da na tom prostoru prethodno izvrši osnovno istraživanje.</p>
<p>„Ne čudi mene zašto su se brzo pojavili rezultati. Smatram da je to posledica i prethodnih, prethodnih istraživanja, ali da je, da su i oni dosta brzo i ekspeditivno radili na tome“, navodi Beljić.</p>
<p>Već 2007. Rio Tinto u Muzeju u Londonu predstavlja jedinstveno jedinjenje &nbsp;jadarit. Sve Vlade su im uporno izdavale nova rešenja koja su im omogućavala da nastave istraživanje.</p>
<p>Ovaj kontinuitet nije prekinut ni kada su iz sveta stizale informacije da krše propise zaštite životne sredine.</p>
<p>Za to vreme kompanija Rio Tinto dobija 2016. odobrenje da počne sa izradom urbanističkog dokumenta- Plana prostorne namene „Jadar”. Plan u kojem je na 2031 hektar ucrtan rudnik i fabrika za preradu, Vlada Srbije usvojila je 2020.</p>
<p>Onda su počeli da se bude meštani, ekološke organizacije, potom i svi građani. Jedan za drugim, usledili su protesti, a stiglo se i do blokade puteva.</p>
<p>Paralelno je država nastavila da izdaje neophodnu dokumentaciju. Samo nekoliko meseci od usvajanja Prostornog plana kompanija je zatražila njegovu izmenu. Kako su i na svom sajtu objavili tada, tražili su da se deponija za odlaganje jalovine umesto u brdu napravi između dve reke – Jadra i Korenite.</p>
<p>Predsednik je tvrdio da im to nije odobreno, iako je Vlada Odlukom odobrila izmenu Prostornog plana.</p>
<p>„Moj apel javni Vladi Srbije je da se to ne dogodi. Znam ja da postoje različita mišljenja u Vladi, znam da postoje oni koji misle da bi to bilo normalno, dobro i važno, znam da postoje i neki drugi ja mislim da zbog smanjenja troškova jedne inostrane kompanije nemamo pravo kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“, rekao je predsednik Vučić.</p>
<p>Ubrzo nakon posete predsednika selu Nedeljice, Vlada je odlučila da se jalovište vrati na prvobitnu lokaciju.</p>
<p>Dok je predsednik obećao da će građani o budućem rudniku odlučivati na referendumu, pojedini predstavnici vlade uveravali su građane da će i rudnik i prerada biti bezbedni i da se ništa neće raditi bez studije uticaja na životnu sredinu.</p>
<p>Bez obzira da li Rio Tinto ostaje ili odlazi iz Srbije, ili će svoja istraživanja možda prepustiti nekoj drugoj kompaniji, jer o tome može da odlučuje samo Rio Tinto, država je ta koja bi građanima morala da pruži pouzdan odgovor na pitanje da li je iskopavanja litijuma ili bilo koje druge rude bezbedno.</p>

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Udovički o odlasku Rio Tinta: Iznenadilo bi me da to Srbiju baš ništa ne košta

<p>Na novčanu pomoć građanima u poslednje dve godine potrošeno je preko milijardu evra. Iako je Fiskalni savet upozorio da se zbog toga država zadužuje, da su ovakve mere neefikasne i neopravdane, jer se novac neselektivno deli i onima kojima pomoć nije potrebna, izvesno je da će država i ove godine biti „široke ruke“. Bar do aprilskih izbora.</p>
<p>Cilj države ne bi trebalo da bude da deli pare bilo kome već da uredi sistem, rekao je Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.</p>
<p>„Država prvo deli pare koje nisu planirane i koje nisu neophodne u ovom trenutku i to se nastavlja gotovo dve godine od kada je kovid krenuo i postavlja se pitanje da li smo mi odustali od sistemskog budžeta gde ćemo da planiramo kako ćemo da trošimo pare u narednih godinu dana ili smo otvorili kasu pa kako se kome prohte tako ćemo da delimo pare“, rekao je Radosavljević u Markeru.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fr5zXOlsBMHE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Da je pomoć mnogima potrebna pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. da je svaki peti građanin Srbije u tom riziku od siromaštva. Čak 88% ispitanika se oseća siromašnim.&nbsp;</p>
<p>Svako ko ostvaruje mesečne prihode od 22 hiljade dinara – ne smatra se da je u riziku</p>
<p>od siromaštva. Tako kaže statistika, a u organizaciji Secons, koja analizira životni standard, kažu da je granica od 22 hiljade dinara nerealna.</p>
<p>„Izvolite sami pa rekonstruišite život jedne osobe sa 22 hiljade mesečno sve i da ima svoju kuću, dve sijalice u kući, greje se na najjeftinije moguće, recimo na neka drva koja može jeftino da kupi, neka plati ostalo i nek se prehrani od tog novca“, kaže Slobodan Cvijić iz organizacije Secons.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DzAovSbjNDmc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Celu emisiju Marker pogledajte <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-19-01-2022-cyo1366o"><i><b>OVDE.</b></i></a></p>

100 evra za mlade, pomoć penzionerima, zdravstvenim radnicima… da li je država odustala od planiranja budžeta?

<p>„Tužilaštvo može da pokrene određeni postupak i da na svakom biračkom mestu za koje smo mi odredili kao sporno identifikuje šta se desilo. Evo kako, biračko mesto Sjenica, na primer - 171 birač. Policija veoma jednostavno može da utvrdi da li je taj 171 birač toga dana uopšte bio u Sjenici. Možda su bili u inostranstvu, možda toga dana uopšte nisu bili u državi, možda uopšte nisu izašli na izbore“, rekao je Obradović gostujući u emisiji Intervju.</p>
<p>Dveri koje su vodile kampanju da građani zaokruže „ne“ na referendumu, podneli su prijave tužilaštvu zbog sumnji na krađu glasova.&nbsp;</p>
<p>„Svuda gde smo imali članove referendumskih odbora, oni su junački odradili svoj posao i na tim mestima nije bilo izborne krađe i opcija dva je uglavnom izgubila“, rekao je Obradović.&nbsp;</p>
<p><b>Obradović: Na izborima crnogorski scenario&nbsp;</b></p>
<p>Obradović je iskoristio priliku u emisiji da, kako kaže, preuzme ulogu političkog analitičara da bi odgovorio na pitanje o političkoj ponudi pred izbore. Prema njegovoj analizi, postoje tri opozicione kolone. Jedna je kolona bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, drugu, zeleno-levu kolonu čine (Ne)davimo Beograd, Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta, dok je treću, u kojoj je i Srpski pokret Dveri, nazvao patriotskim blokom.&nbsp;</p>
<p>„I to vam je otprilike crnogorski scenario sa crnogorskih izbora 2020. Opozicija nastupa u tri opozicione kolone, nema razloga za međusobno napadanje i sukobljavanje, treba da imamo i zajednički izborni štab koji će se suprotstaviti bilo kakvom vidu nove izborne krađe 3. aprila, da zajednički pripremimo sve te čuvare kutija i odbranimo te izborne rezultate, a neka građani slobodno glasaju za koju god hoće od ove tri ideološke kolone. Ja mislim da je to jedna krajnje poštena i kulturna ponuda pred ove izbore“, rekao je Obradović.</p>
<p>Obradović smatra da na predsedničkim izborima može da pobedi samo kandidat takozvanog patriotskog bloka, pozivajući se pritom na pobedu opozicije nad Miloševićevim režimom 2000. godine.</p>
<p>„Zoran Đinđić je bio veoma mudar političar i video je da on ne može da pobedi Slobodana Miloševića, kao što Dragan Đilas ne može da pobedi Aleksandra Vučića, već mora da dođe neko iz patriotskog bloka da bi i Vučićevi birači mogli da ga podrže. I jedino na taj način možemo da pobedimo ovu vlast“, rekao je Obradović.</p>
<p>Ceo Intervju možete pogledati <a href="https://insajder.net/emisije/intervju/intervju-bosko-obradovic-8jk3zj1t"><i><b>OVDE.</b></i></a>&nbsp;</p>

Obradović: Tužilaštvo sada samostalno, valjda će reagovati zbog krađe glasova na referendumu

<p>„Ukoliko je nerad sabotaža, mi prihvatamo da je bila sabotaža“ rekla je Atanacković i dodala da su za incident u TENT-u optuženi zaposleni da bi se rukovodstvo aboliralo.&nbsp;</p>
<p>„Zaposleni su radili svoj posao, rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo“.&nbsp;</p>
<p>Atanacković je istakla i da ne zna šta je unutrašnja kontrola EPS-a i zašto ukoliko postoji nije reagovala ranije i obavestila javnost da kopovi nisu spremni za zimsku sezonu.&nbsp;</p>
<p>Na osnovu izveštaja unutrašnje kontrole EPS-a podnete su krivične prijave protiv radnika za izazivanje opšte opasnosti &nbsp;i materijalnu štetu koja se tek utvrđuje. U izveštaju se navodi da je cilj bio „ rušenje kredibiliteta rukovodstva JP EPS.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dh8H8jkeWTY8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković rekla je za Marker da će konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u termoelektrani „Nikola Tesla“ dati policija i BIA. Ona je navela da je Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv Milorada Grčića, zbog vršenja dužnosti direktora EPS iako mu je po zakonu istekao mandat &nbsp;kao i zbog obmanjivanja javnosti i vrha države o situaciji u energetskom sektoru. &nbsp;</p>
<p>Na pitanje o odgovornosti Ministarstva energetike za nekoliko uzastopnih havarija, Atanacković je navela da je Ministarstvo proteklih godinu dana radilo svoj posao i &nbsp;postavljalo pitanja.&nbsp;</p>
<p>“Nije posao Ministarstva da loži kotlove, da ide da kopa ugalj i da proverava kvalitet. Tačno se zna šta radi Ministarstvo. Mi vodimo računa o energetskoj bezbednosti I stabilnosti ove zemlje. Zato smo još u aprilu organizovali radnu grupu za sigurnost snabdevanja gde smo od početka proveravali svaki izveštaj. Vi ne možete u startu znati da vas direktor laže”.</p>
<p>Celu emisiju Marker pogledajte <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-18-01-2022-hf6qe8pz"><i><b>OVDE.</b></i></a></p>

Državna sekretarka Ministarstva energetike: Ukoliko je nerad sabotaža prihvatamo zaključak unutrašnje kontrole EPS-a

<p>Promene izglasane na referendumu dobar su osnov za depolitizaciju pravosuđa u svakom obliku, rekla je Snežana Bjelogrlić. &nbsp;</p>
<blockquote>"Ne moram ja da budem hrabra, ja moram da budem nezavisna. Znači imperativ je da svaki sudija bude nezavistan. Mora da ima institucionalne garancije nezavisnosti."</blockquote>
<p>Jovana Spremo iz Yukoma kaže da je "DA" za ustavne promene važno za građane Srbije i da se ne donose zbog Evropske Unije. Ona dodaje da građani nisu dovoljno informisani šta su zapravo promene izglasane na referendumu. &nbsp;</p>
<blockquote>"Ono što građanima nije objašnjeno jeste da je ovde u pitanju pravo na pristup sudu. Dakle vi kao građani imate pravo na nezavisnog sudiju."&nbsp;</blockquote>
<p>Da je referendum bio i svojevrstan deo predizbornog testa, pokazuje i to što je u novi „Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi“ unet i član dogovoren u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima koji se tiče načina kontrole glasačkog procesa.</p>
<p>Član koji se odnosi na kontrolu procesa glasanja u zakonu se odnosi samo na „prvi naredni referendum“. Hoće li ono što u Zakonu o referendumu piše u tom članu važiti i na izborima - tek ćemo videti.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVHJqiNtK0U8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Gostujući u Markeru, Bojan Klačar iz organizacije CESID kaže da ne očekuje da će se niska izlaznost na referendumu, od nešto više od 30 posto, ponoviti i na izborima.</p>
<p>Klačar navodi da tema promene Ustava u delu oko pravosuđa nije bila ni motivišuća ni mobilišuća za najširu populaciju jer je, kako ocenjuje, na biralište izašlo sasvim sigurno milion i po ljudi manje nego što će izaći na predstojeće izbore. &nbsp;</p>
<p>Što se tiče rezultata glasanja, odnosno činjenice da su građani većinom rekli DA na nivou Srbije, a NE u pojedinim gradovima, Klačar smatra da to ne može da se preslika na politički teren:</p>
<blockquote>"Ovo je ipak bilo nadstranačko pitanje i nema spora da je izjašnjavanje određenog procenta ljudi bilo vezano i za političke afilijacije. Suviše je pojednostavljeno tumačiti ove nalaze iz ugla izbora ili preslikavanja ovakvih rezultata na izbore."</blockquote>
<p>&nbsp;<br/>
Celu emisiju Markera pogledajte u nastavku.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXnNqChclIrQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>

Predsednica Društva sudija Srbije o rezultatima referenduma: Ne želim da budem hrabra već nezavisna

<p>Pravo da se izjasni na referendumu o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa imalo je 6 510 233 građana Srbije. Građani su se na pitanje "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije" izjašnjavaju zaokruživanjem odgovora "da" ili "ne".<b> </b>&nbsp;Glasanje je pratilo više od 800 posmatrača. Prema navodima posmatračke misije CRTA, uočene su nepravilnosti koje se odnose na nepripremljenost biračkih odbora. Prema njihovim podacima na trećini biračkih mesta nije bilo kompletnog sastava biračkog odbora, a 8% biračkih mesta nije organizovano u skladu sa procedurom.&nbsp;</p>
<p>Na glasanju je zabeleženo nekoliko incidenata.</p>
<p><b>SRĐAN NOGO PRIVEDEN ZBOG LOMLJENJA GLASAČKE KUTIJE</b></p>
<p>Bivši narodni poslanik i član stranke Dveri, Srđan Nogo juče je na biračkom mestu broj 35 na opštini Savski venac slomio glasačku kutiju uz reči "Izvinjavam se stvarno, ali tako se desilo. Ovo mislim o referendumu“. Nogo je dodao da je ovaj čin izraz revolta zbog toga što se referendum ne sprovodi na Kosovu i Metohiji.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Ftwitter.com%2Fdjavosaavokadom%2Fstatus%2F1482729341452754946%3Fs%3D20&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Srđanu Nogu je juče po nalogu dežurnog zamenika Prvog osnovnog tužilaštva određeno zadržavanje u pritvoru. U roku od 48 časova osumnjičeni će biti saslušan u Tužilaštvu. Nogo se sumnjiči za krivično delo „sprečavanje održavanja glasanja“.</p>
<p>Ovo nije jedini incident koji je se desio na biračkim mestima. Prema rečima programskog direktora organizacije CRTE, Raše Nedeljkova, njihovi posmatrači uočili su prisustvo neovlašćenih lica na biračkim mestima. Na dva biračka mesta su takva lica direktno pretili posmatračima CRTE. Nedugo zatim, organizacija CRTA povukla je svoje posmatrače sa tih biračkih mesta iz bezbedonosnih razloga. &nbsp;</p>
<p><b>SRBI SA KOSOVA PO PRVI PUT GLASALI SU IZVAN MESTA U KOJEM ŽIVE</b></p>
<p>Nakon što je kosovska vlast zabranila da se referendum održi na teritoriji Kosova, vlast u Beogradu organizovala je glasanje za svoje državljane sa Kosova, ali van teritorije njihovog stanovanja. Glasanje je održano u Raški, Novom Pazaru, Kuršumliji i Vranju.</p>
<p>Kako prenosi Kossev, više punktova specijalne jedinice Kosovske polciije bilo je raspoređeno na severu.</p>
<p><b>MOGUĆNOST GLASANJA I OSOBA ZARAŽENIH KORONA VIRUSOM</b></p>
<p>Uprkos epidemiološkim merama zbog korona virusa, i građani u karantinu imali su priliku da se izjasne na referendumu. Kako je objasnio član Republičke izborne komisije Miljkan Karličić, u takvoj situaciji, glasanje se vrši van glasačkog mesta.</p>
<blockquote>"Glasanje se vrši ispred ispred ulaznih vrata stana/kuće. Oboleli glasač ne sme da ima direktan kontakt sa komisijom i glasa isključivo uz pomoć pomagača koji nije oboleo od kovida. Po dolasku sa takvog glasanja dezinfikuje se i materijal"&nbsp;</blockquote>
<p>Posmatračka misija CRTA u obraćanju medijima juče navela je da je na 70% biračkih mesta u potpunosti ispoštovana procedura epidemioloških mera, a da je na 30% biračkih mesta zaštita od korona virusa bila delimična.</p>
<p><b>NAPREDAK DEMOKRATIJE ILI OLAKO MENJANJE NAJVIŠEG PRAVNOG AKTA</b></p>
<p>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon glasanja  rekao da su promene važne za strane investitore kojima je pravna država jedan od ključnih faktora prilikom odlučivanja o ulaganjima u Srbiju.</p>
<blockquote>"Nadam se da će ljudi glasati za napredak demokratije, vladavine prava u našoj zemlji, za suštinski i istinski nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo i da ćemo na najbolji mogući način pokazati da i ovakve teme sem izgradnje zemlje, napretka u razvoju naše infrastrukture su teme kojima društvo poboljšavamo na svaki način, istovremeno praveći još bolji ambijent za investitore kojima je pravna država jedan od ključnih faktora na osnovu kojeg donose odluku gde da ulažu svoj novac." &nbsp;</blockquote>
<p>Na referendumu je među prvima glasao predsednik Skupštine Ivica Dačić i izjavio:</p>
<blockquote>"Ovo je prva vlast koja se odriče svog prava da bira sudije i tužioce, to se nikad nije desilo i to puno znači". &nbsp;</blockquote>
<p>O referendumu se nakon glasanja izjasnila i predsednica Vlade, Ana Brnabić:</p>
<blockquote>"Obavila sam svoju građansku dužnost i svoju građansku obavezu, glasala na referendumu o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa kako bi imali veću vladavinu prava u Republici Srbiji, kako bi sudstvo u Srbiji bilo nezavisno, tužilaštvo samostalno, kako bi pred sudovima bili svi jednaki.“</blockquote>
<p>Opozicija je uglavnom građane pozvala ili na bojkot referenduma ili na glasanje za opciju „ne“. Među njima je i predsednik Demokratske stranke Srbije, Miloš Jovanović.</p>
<blockquote>"Ozbiljna država ne pristupa olako promeni najvišeg pravnog akta, vrlo lakomisleno, bez ozbiljnije javne rasprave i po nalogu spolja".&nbsp;</blockquote>
<p>Protiv promena bio je i pokret Ne davimo Beograd jer, kako kažu, ne vide da je moguće da se na taj način smanji politički uticaj na pravosuđe dok su Socijalidemokratska stranka Srbije, Nova stranka, Građanski demokratski forum pozivali građane da glasaju protiv jer smatraju da promene ne donose poboljšanje pravosudnog sistema već na skriven način omogućavaju "cementiranje uticaja vladajuće stranke i vladajuće koaliciji na pravosudni sistem".</p>
<p>Demokratska stranka i Stranka slobode i pravde pozvale su na bojkot dok se Narodna stranka nije konkretno izjasnila.</p>
<p>Rok za objavljivanje konačnih rezultata referenduma je petak, 21. januar do 20 časova.</p>

U Srbiji održan referendum o promeni Ustava u delu pravosuđa

<p>Karanov je bio novinar i urednik Insajder televizije, na kojoj je uređivao i vodio emisiju “Priča o priči”. Žar i ponos sa kojim je učestvovao u pokretanju Insajder televizije i razvoju sadržaja, činili su ga važnim članom Insajder tima i čovekom vrednog poštovanja koji će se pamtiti.</p>
<p>Više od dvadeset godina Igor Karanov je svoje široko obrazovanje, talenat i posvećenost iskazivao radeći u mnogobrojnim dnevnim novinama, magazinima i portalima. Veoma popularan bili su i njegovi blogovi koje je objavljivao na stranicama “AllMe” i “Metronom” Beogradske filharmonije.</p>
<p>Za „Vek bez ikog“, jednu od svoje tri knjige poezije Karanov je dobio "Matićev šal", a objavio je i roman „Dnevnik jednog vladara“.</p>
<p>Majstor aikidoa, ljubitelj gitare i, kako je govorio „čovek koji piše da bi živeo“, Igor Karanov je iza sebe ostavio i troje dece.</p>

Komemoracija Igoru Karanovu u ponedeljak

<p>U pismu ostavke upućenom premijerki Ani Brnabić, koje su pojedini beogradski portali preneli u celosti, Grčić navodi da ostavku podnosi zbog objektivne odgovornosti. </p><p>“Ne znam nikoga ko nije grešio i probleme koji postoje, ali i uspehe koje smo ostvarili, mogu nabrajati danima. Umesto toga, kao odgovoran i čestit čovek, podnosim svoju ostavku, zbog onoga sto se u narodu zove objektivna odgovornost.”</p><p>Ostavka Milorada Grčića usledila je nakon niza incidenata u najvećoj termoelektrani i Rudarskom basenu Kolubara, u kojima se proizvodi polovina struje u Srbiji. </p><p>U pismu ostavke koje su preneli pojedini mediji Grčića navodi da se sa pojedinim investicijama kasnilo, ali nabraja i niz projekata koji su završeni u, kako navodi, izuzetno složenim okolnostima. </p><p>“Uz osećanje lične odgovornosti želim da jasno istaknem da nije bilo dovoljno novih investicija. Razlozi zbog kojih se nisu ostvarili neki od planiranih projekata, a neki drugi su kasnili da realizacijom, su brojni, ali kao čovek koji je naučio da preuzima odgovornost, reći ću još jednom da sam isključivo ja odgovoran za to. S druge strane, pozitivni rezultati, koji su znatno brojniji, nisu plod samo mog rada, naprotiv.”</p><p>Grčić navodi da je za poslenjih šest godina, koliko je bio na čelu EPS-a, završen niz revitalizacija i modernizacija koji su značili povećanje snage blokova u termoelektrana i agregata u hidroelektranama, kao i da je mnogo uloženo u izgradnju novih kapaciteta, uključujući obnovljive izvore energije. U sve to je, kako je naveo, uloženo 2.36 milijardi evra. </p><p>On navodi da je pripremljeno sve da termoelektrane budu usaglašene sa Direktivom o emisiji štetnih gasova do 2027, da je mnogo uloženo u zaštitu životne sredine, da se on ne protivi obnovljivim izvorima energije ali da je važna i izgradnja novih termokapaciteta, poput izgradnje nove termoelektrane Koluabra B a da su oni koji osposravaju ovaj projekat ili neznalice ili su zlonamerni.</p><p>“EPS se već duže vreme bori sa lobijem koji bi Srbiju da baci na kolena, da zatvori kopove i termoelektrane. Rade to za tuđi interes, potpuno otvoreno. Skovali su planove da Srbija ostane bez struje, ali ih je zaustavio Aleksandar Vučić. Bez njega i njegove odlučnosti i predanosti čitav niz investicija ostao bi mrtvo slovo na papiru.”</p><p>Grčić navodi da su u vreme njegovog mandata otvoreni polje G i Radljevo. Rudarski sektor se razvijao uprkos, kako tvrdi, opstrukcijama resornog Ministarstva.</p><p>“Uprkos opstrukcijama onih koji bi trebalo da budu direktna podrška kao što je resorno ministarstvo, pokrenuto je i Polje E. Stvorili smo uslove za nesmetano otvaranje i rad kopa, kao što su izgradnja nove industrijske zone, infrastrukturni radovi, izgradnja objekata predodvodnjavanja i odvodnjavanja, eksproprijacija i ostalo.”</p><p>Na kraju pisma Grčić upozorava pemijerku na, kako navodi, potpunu propast energetskog sistema u roku od tri meseca ako Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike. </p><p>Ja sam sebe na ovom poslu dao u potpunosti, jer verujem istinskom patrioti i zaštitniku svog naroda, predsedniku Aleksandru Vučiću. Ako dozvolite da mimo njega, elektroenergetski sistem Srbije vode ljudi poput Zorane Mihajlović, Srbija će postati šaka jada, koju svako može da pozoba.", napisao je Grčić.</p><p><b>Ostavka posle kolapsa sistema i niza incidenata</b></p><p>U EPS-u se u poslednjih mesec dana desio niz incidenata. Prvo je u bunkere najveće termoelektrane Nikola Tesla umesto uglja ubačena praktično glina, a ispostavilo se je ugalj iz Kolubare poslednjih godina sve lošijeg kvaliteta. Kako su otkrili novinari Insajdera, jedan od problema je i to što se godinama kasni sa iskopavanjima na polju E, a problem stvara odlagalište jalovine, odnosno zemlje, nastalo još pre 15 godina, odnosno 2006.  </p><p>Samo nekoliko dana nakon iskakanja blokova u termoelektrani, izbio je požar u Kolubari u pogonu Sušara gde su ugalj sa kopova suši za toplane i široku potrošnju. </p><p>Usledila je eksplozija u mlinu u termoelektrani. </p><p>Potom su se na kopovima otvorili krateri koji su ugrozili trake za transport uglja. </p><p>Poslednji u niz incidenata je požar na velikom bageru- odlagaču, koji je kako se ispostavilo, nabavljen 2017. I plaćen 18,8 miliona evra. </p><p>O tome šta se dešavalo u Termoelektrani Nikola Tesla i u Rudarskom bsenu Kolubara poslednjih nedelja, ali i u poslednjim decenijama pogledajte u emisiji Kolubara: Nekad i sad.</p>

Grčić podneo ostavku posle niza havarija

<p>Emisija „Priča o priči“ koju je uređivao i vodio bila je tek jedna od priča koje smo od leta prošle godine počeli da gradimo zajedno. I to kratko vreme bilo je dovoljno da osvoji srca i onih kolega koje su do tada znale samo njegov bogati novinarski opus.</p>
<p>&nbsp;Iznenadni i prerani odlazak Igora Karanova za Insajder televiziju je veliki gubitak, ne samo zbog činjenice da je Igor bio riznica znanja i lepote reči, već i zbog toga što nas je napustio čovek koji je plenio dušom. Sreća i ponos koje je Igor iskazivao zbog pokretanja Insajder televizije i žar sa kojim je radio na razvoju naših sadržaja, za sve nas, ljude Insajder televizije, predstavljaju zavet da istrajemo u ostvarenju ciljeva koje smo zajedno sa Igorom postavili.</p>
<p>Igor Karanov svoj talenat i posvećenost iskazivao je više od dve decenije kroz novinarski rad u različitim medijima - od novosadskog „Dnevnika", „Blica“ dnevnog lista „Nova“, preko magazina "Svet" ,“Puls“, "Profil", "Ekskluziv" "Gloria", "Playboy",“Hello!", „ELLE“, „Story“, do portala "Puls online" i web site-a IGN Adria.Mnogi su voleli i Igorov blog koji je pisao na Facebook strani AllMe. Uz to, Igor je kao spoljni saradnik pisao i radio intervjue za brojne časopise kao što su "Newsweek", "Vodič", "FHM", "CKM" i drugi.Za „Vek bez ikog“, jednu od svoje tri knjige poezije Karanov je dobio "Matićev šal", a objavio je i roman „Dnevnik jednog vladara“.</p>

Preminuo novinar Igor Karanov

<p>Radnici iz Kolubare dostavili su našoj redakciji snimak sa površinskog kopa na kojem se vidi požar.</p>

<figure>
    <video controls src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022011023014_9598f4f9d6fa36877abd268b12e29e104ca68156cda75307067a993eda5b11b6.mp4" alt="" width="100%" height="100%"></video>
    <figcaption>Požar u kolubari / Video: Insajder</figcaption>
</figure>

<p>Odlagač je deo BTO sistema koji još čine veliki rotorni bager, transporteri, odnosno gumene trake. Kopanje uglja funkcioniše tako što bager otkopava jalovinu i preko tračnih sistema je prebacuje na odlagač, koji na kraju tu jalovinu prebacuje na odlagalište. Dakle, odlagač je važan element prilikom kopanja uglja, od kojeg, ovih dana možda i više nego ranije, zavisi stabilno snabdevanje strujom u zemlji.</p>
<p>Ovo je poslednji u nizu incidenata koji se od sredine decembra dešavaju prvo u najvećoj termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, a potom u Kolubari odakle se termoelektrana snabdeva ugljem.&nbsp;</p>
<p>Podsetimo, sredinom decembra došlo je do kolapsa elektroenergetskog sistema kada su ispali blokovi u TENT-u zbog toga što je u bunkere umesto uglja praktično ubačena glina. Posle toga je izbio požar u pogonu Sušara u Vreocima, pa je došlo do eksplozije mlina u termoelektrani, pa su se na kopu pojavili krateri koji su ugrozili transportnu traku.&nbsp;</p>
<p>Istraga je pokrenuta još sredinom decembra, a pored unutrašnje kontrole EPS-a, uključeni su i policija i BIA i tužilaštvo. Iako je tada više od 120 potrošača ostalo bez struje, rezultati istrage još nisu poznati a u javnosti se pominjalo sve – od savršene oluje do sabotaže.&nbsp;</p>
<p>O svemu što se dešavalo poslednjih nedelja, ali i poslednjih godina u strateški važnom rudarskom basenu iz čijeg uglja se proizvodi polovina struje u Srbiji gledajte u emisiji <a href="https://insajder.net/emisije/serijali/prevaraveka/kolubara-nekad-i-sad-e21ywz0t"><b>„Kolubara: nekad i sad“</b></a></p>

Teme