“Njihova pretnja da paralizuju državne organe blokiranjem njihovog rada i donošenja odluka pretnja je funkcionisanju države i njenoj sposobnosti da obavlja svoje odgovornosti. Njihova pretnja da će jednostrano povući Republiku Srpsku iz ustavnog, pravnog i institucionalnog okvira države – uključujući Oružane snage BiH i poreskog, pravosudnog i izbornog sistema države – pretnja je uspostavljanju paralelnog okvira RS", navodi se u izveštaju Šmita.
Navodi da svi politički činioci moraju izraziti svoje bezuslovno poštovanje prema Dejtonskom sporazumu i BiH, njenom državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, koje, kako kaže, delimično nedostaje.
Šmit tvrdi i da su stranke vladajuće koalicije u Republici Srpskoj nastavile da organizuju proteste na međuentitetskoj liniji između dva entiteta nazvane “Granica postoji”.&nbsp;
"Osim promovisanja ideje secesionizma, ovi protesti stvaraju podeljeno okruženje sklono sigurnosnim incidentima", tvrdi Šmit.
Šmit u izveštaju optužuje <a href="https://insajder.net/prenosimo/cvijanovic-u-sb-un-rs-ne-krsi-dejtonski-sporazum-glavni-problem-je-strani-intervencionizam">Republiku Srpsku</a> i njeno rukovodstvo za, kako navodi, "nezapamćen kontinuiran pritisak na pravosudne institucije. "Osim promovisanja ukidanja Suda BiH i Tužilaštva BiH, vladajuća koalicija RS podriva Ustavni sud BiH kao čuvara ustavnog i pravnog poretka BiH“, navodi Šmit i dodaje:
"Izazovi instituciji i mandatu visokog predstavnika takođe su nastavljeni neometano. To uključuje zapaljivu retoriku, ali i radnje koje podrivaju poštovanje prema međunarodnoj ad hoc instituciji visokog predstavnika i time njegovu sposobnost da implementira mandat Opšteg okvirnog sporazuma za mir. Predstavnici vladajuće koalicije RS otvoreno zloupotrebljavaju institucije BiH u ostvarivanju tog cilja. Konačni autoritet za tumačenje Dejtonskog sporazuma u potpunosti je poverena Visokom predstavniku, a ne entitetu".
Ako se, kaže, Šmit nastave ove radnje bi "mogle dovesti do de facto, ako ne i de jure, raspuštanja države BiH, što predsednik RS <a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-ukoliko-smit-intervenise-u-vezi-sa-imovinom-srpska-ce-braniti-svoj-status">Milorad Dodik </a>stalno zagovara".
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šmit u izveštaju SB UN optužio Srpsku i Dodika da "aktivno podrivaju" BiH

Trebalo je da prođe samo sedam godina, da bi se na vlast u Severnoj Makedoniji, vratila VMRO-DPMNE. Socijaldemokrate doživele su veliki poraz i to nije iznenađenje kada se uzme u obzir da je Severna Makedonija, kako navodi direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov, "slaba država".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240508140520_3a97d6d497929dce2e771137db6d98b55b7fcc0505def37ddb9afa9835785e46.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240508140520_3a97d6d497929dce2e771137db6d98b55b7fcc0505def37ddb9afa9835785e46" data-rendition-name="original" width="5081" height="3166" loading="lazy" alt="Severna Makedonija Izbori "> <figcaption>Drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, foto: Tanjug/AP Photo/Boris Grdanoski)</figcaption> </figure>  Komentarišući <a href="https://insajder.net/prenosimo/vmro-dpmne-i-siljanovska-davkova-apsolutni-pobednici-izbora-u-severnoj-makedoniji">izbore u Severnoj Makedoniji</a>, Popov kaže da se "slabost zemlje" &nbsp;pokazala i time što je upravo aktuelni pobednik izbora, VMRO – DPMNE bio na vlasti sa dosta korupcije, nepoštovanja zakona, &nbsp;prisluškivanja političkih protivnika i ostalog.&nbsp; Dolaskom nove političke strukture, pravljene su, kako Popov smatra, ili greške ili nepopularni potezi kao što je dogovor sa Grčkom oko promene imena.&nbsp; "Tako da je to sve dovodilo do jačanja funkcionalističnog desnog trenda. Inače, posebno u regionu gde živimo u atmosferi nezavršenog rata, nacionalizam i populizam se dobro primaju. Ovde sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova. Krajem prve polovine prošle decenije došao je na vlast SNS u Srbiji, HDZ u Hrvatskoj, stranke koje su bile vladajuće devedesetih, u Srbiji čak i personalno“, podseća Popov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240512080528_8fda9525d8a6c8066e4e0d7025af04cacf249817af2004d4731d4d5ede8eb7cb.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240512080528_8fda9525d8a6c8066e4e0d7025af04cacf249817af2004d4731d4d5ede8eb7cb" data-rendition-name="original" width="1577" height="1080" loading="lazy" alt="Aleksandar Popov"> <figcaption>Aleksandar Popov Foto: Medija centar Beograd</figcaption> </figure>  Napominje da se u međuvremenu pojavio i koncept <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulin-moramo-stvoriti-srpski-svet-da-se-ne-bi-ponovila-kozara-i-oluje">"srpskog sveta“ </a>te da je oživela ideja o podeli BiH.&nbsp; "I sve je to, čak i bez obzira na kretanja u Evropi, kretanja koja idu u pravcu jačanja desnice i bez obzira na to, ovde u regionu je bilo pogodno tlo da se ovo sve izdešava kako smo se sve više odmicali od prve decenije prošlog veka kada su bila pala i neka izvinjenja i gde je pokušano da se saniraju posledice ratova 90-ih. Sad se naprotiv vraćamo ponovo u 90-te godine i to je pogodno tlo za jačanje desnice, nacionalizma i tako dalje“, izričit je Popov. <h2>Globalni trend generalno jača i u Evropi</h2> Nije region izuzetak. Da jačanje desnice u mnogim zemljama može da naškodi celoj Evropi, upozorava glavni kandidat Socijaldemokratske partije Austrije na izborima za Evropski parlament, Andreas Šider. Sagovornik Insajdera iz Centra za regionalizam kaže da je globalni trend to što desnica u Evropi jača.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240417220444_7d883c5e3551ee39d92bb48f0e3214ca9fcc06ebbbeef15d098129b480bfbf9a.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240417220444_7d883c5e3551ee39d92bb48f0e3214ca9fcc06ebbbeef15d098129b480bfbf9a" data-rendition-name="original" width="4103" height="2735" loading="lazy" alt="Andrej Plenković, Hrvatska, izbori"> <figcaption>Andrej Plenković. Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic</figcaption> </figure>  Na naše pitanje kako razume situaciju posle hrvatskih izbora gde je izvesno da u njoj neće biti Srba i kako načelno razume “trend jačanja desnice” i da li to znači da se ceo svet zapravo kreće u retrogradnom pravcu, Popov odgovara: “Sve to nas vodi u jednu opasnu situaciju. Prvo, na delu je i u toku je jedno veliko svetsko prestrojavanje koje je započelo ratom u Ukrajini, ali čak i pre toga je počelo to veliko svetsko prestrojavanje i sad kako će sve to završiti, to je sad teško predvideti u kom pravcu sve to ide”, ocenjuje Popov. Da je aktuelni mandatar za sastav nove vlade Hrvatske, Andrej Plenković popustio zahtevima Domovinskog pokreta (DP) koji svoju politiku uveliko bazira na slabo zamaskiranoj antisrpskoj retorici, piše <a href="https://www.portalnovosti.com/antisrpsko-skretanje">hrvatski portal Novosti.</a>&nbsp; Podsećaju da će posle vlade čiju je okosnicu činila saradnja HDZ-a i predstavnika manjina, Hrvatska dobiti vladu koju će formirati HDZ i DP, uz podršku dela poslanika iz manjinskih stranaka, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke, što je bio izričiti zahtev DP-a. U razgovoru za Insajder, upravo je predsednik SDSS - a, <a href="https://insajder.net/teme/pupovac-za-insajder-o-hrvatskoj-vladi-bez-srba-dodatan-problem-i-atak-na-gradanska-i-ustavna-prava-srpskog-naroda">Milorad Pupovac</a> to što ih neće biti u novoj vladi ocenio kao ozbiljan i veliki problem sam po sebi. No, Popov navodi da je na celokupno “skretanje u desno” nalegla nestabilnost koja inače vlada na Balkanu. “Imamo dva velikodržavna koncepta Srpski svet i veliku Albaniju. Tu je nadošla i ideja, ne ideja nego aktivnije angažovanje hrvatskih političara na virtualnim stvaranju trećeg identiteta u Bosni i Hercegovini. Dodik već ide u onom pravcu da čekamo šta će se desiti nakon izglasavanja rezolucije o Srebrenici, tako da živimo u jednom opasnom vremenu gde krajnji finalni rezultat ja teško mogu predvideti kakav će biti”, zaključuje Popov, direktor Centra za regionalizam. U susret <a href="https://insajder.net/prenosimo/evropski-parlament-u-novom-sazivu-bice-prisutniji-na-zapadnom-balkanu">izborima za Evropski parlament </a>koji se održavaju od 6. do 9. juna, pre toga će u Srbiji biti održani lokalni <a href="https://insajder.net/teme/neka-igre-pocnu-gde-ce-se-sve-glasati-na-lokalnim-izborima-2-juna">izbori</a>. Kakav god ishod da bude po pitanju izbora za EP, sasvim je sigurno da desnica navire. Što se Srbije tiče, koja nije izuzetak u priči o jačanju desnice, situacija je verovatno još i kompleksnija. U atmosferi "za" i "protiv" vlasti gotovo da se izgubila politika i bilo kakva ideologija. Prosečnom biraču teško da može da bude jasno šta mu to kao rešenje kroz svoju politiku nudi neka politička opcija bez obzira na to da li je na vlasti ili u opoziciji. A to je već samo po sebi opasno. Naginjalo ka desnici, levici ii centru, zvanično. Izvor: Insajder

Teme

200x200

Opasno jačanje desnice i u regionu

Milanović je ocenio da po Izbornom zakonu BiH Hrvati u BiH ne mogu birati svog člana Predsedništva, naglasivši da to treba menjati i "vratiti na fabričke postavke".
"Ovo je država Hrvata, Srba i Bošnjaka ili Bošnjaka, Srba i Hrvata. Moraju biti ravnopravni. Moraju imati pravo izbora svojih nacionalnih predstavnika i to je tako. To možda nije idealno, ali je tako", kazao je Milanović - preneo je sarajevski portal Kliks.
On je ocenio da u tom pogledu "HDZ nije napravila apsolutno ništa i neće napraviti".
"Tu ću stati, jer sam u stranoj državi. Domovinski pokret, ako ih želi pritegnuti, može, ali očito ne žele, jer se ne žele baviti pravom državnom politikom i sistemom nacionalne bezbednosti, a odnosi sa BiH i status Hrvata su takođe pitanje nacionalne bezbednosti Hrvatske" - rekao je Milanović.
Ukazao je da time "ne misli na oružje i rat, jer je BiH mirna zemlja".
Predsednik Hrvatske je ocenio da HDZ-ov predlog izmena Izbornog zakona BiH nije prošao i da se to neće ni desiti, dodavši da treba nametnuti temu promene Izbornog zakona BiH da bi se obezbedilo da Hrvati biraju svog člana <a href="https://insajder.net/prenosimo/izetbegovic-milanovic-nastavlja-da-vreda-bosnu-i-hercegovinu-i-bosnjake">Predsedništva BiH</a>.
"Hrvatska je članica NATO-a i EU i to je prostor za pomoć drugima, pa i BiH", naglasio je Milanović.
Milanović je posetu BiH počeo u tuzlanskom prigradskom naselju Husino, gde je pložio venac i zapalio sveću ispred Spomenika 115. brigadi Hrvatskog veća odbrane (HVO) Zrinski, a potom se sastao sa gradonačelnikom Tuzle Zijadom Lugavićem.
Boravak u Tuzli je završio posetom Franjevačkom samostanu, gde se sastao sa gvardijanom Željkom Nikolićem.
Milanović je iz Tuzle otputovao u Brčko, gde će prisustvovati obeležavanju 32. godišnjice osnivanja 108. pešačke brigade HVO-a "Ravne Brčko".
Izvor: Beta

Milanović: Status Hrvata u BiH pitanje nacionalne bezbednosti Hrvatske

Naime, rukovodstvo Javnog RTV servisa Bosne i Hercegovine (BHRT) ispunilo je svoje "pretnje", nakon što je juče najavilo prekid produkcije i emitovanja programa FTV zbog neizmirenih dugovanja RTV Federacije BiH prema BHRT, za usluge od decembra 2023. godine do 6. maja 2024. godine. 
 
 Dugovanja su dostigla iznos od 1.590.971,69 konvertibilnih maraka (oko 816 hiljada evra), dok je dug BHRT prema FTV, na isti dan bio 364.511,50 KM, (oko 187 hiljada evra), objavili su sarajevski mediji. 
 
 Generalni direktor BHRT Belmin Karamehmedović izjavio je danas da se javni rtv servis nalazi u nemogućoj situaciji zbog toga što oba entitetska javna servisa FTV i Radio-televizija Republike Srpske (RTRS) nezakonito za sebe prisvajaju deo novca od prikupljanja rtv takse, koji treba da pripada BHRT. 
 
 Naveo je da zbog toga BHRT mora redukovati svoj program, a možda i obustaviti emitovanje. 
 
 "Godinama smo talac kompletnog sistema emitovanja u BiH. Zakon koji predviđa uspostavljanje korporacije, zbog političke volje u RS i odluka političke prirode, nikada nije provedena", istakao je Karamehmedović. 
 
 BHRT je, dodao je, dobila zadatak da privremeno od 2005. godine daje usluge koje je korporacija trebala dati i FTV, naglašavajući da je BHRT to radila sve ove godine, po "humanitarnom cenovniku". 
 
 "Mi više nismo imali nikakvog izbora, dovedeni smo pred zid. Zaposleni u BHRT su dovedeni na ivicu propasti. Mi poslednjih meseci nismo dobili ni marke od FTV, čak ni po tom humanitarnom cenovniku", kazao je Karamehmedović. 
 
 Gašenje programa FTV direktor ove medijske kuće Džemal Šabić smatra anticivilizacijskim činom, neprimerenim za Evropu i državu koja želi da bude deo nje. 
 
 "Prvi put otkako je započeto emitiranje TV signala u Sarajevu, signal jednog javnog emitera je ugašen. To je anticivilizacijski čin, kojem su skloni najrigidniji režimi u duboko zapuštenim, zaostalim egzotičnim državicama. Vrlo retko smo svedočili ovakvim stvarima, jer reč je o javnom servisu", kazao je Šabić. 
 
 On je takav akt uporedio sa postupkom vlasti Izraela, koje su "proterale i ugasile izveštavanje Al Džazire". 
 
 Dodaje da je ovaj događaj test za kompletno društvo, za pravosudne institucije, kojima se menadžement FTV danas obratio, ali i političke institucije.
Izvor: Beta&nbsp;

Prekinuto emitovanje Televizije Federacije BiH (FTV) zbog velikih dugova

Crnogorski mediji su preneli da Vlada Crne Gore još nije zvanično podnela <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorski-ministar-o-amandmanima-na-rezoluciju-un-podgorica-se-vodi-samo-svojim-interesima-duric-neobicno-da-se-o-osetljivoj-temi-ne-konsultuju-najblizi-susedi">amandmane na rezoluciju UN o Srebrenici</a>, već da sa partnerima, prvenstveno SAD i Nemačkom, razgovara o tome da se tekst rezolucije dopuni i u njega unese stav da je "krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini". 
 
 U nedelju uveče, mediji su, pozivajući se na nezvanične informacije iz Vlade u Podgorici, objavili <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-vlada-predaje-dva-amandmana-na-nemacku-rezoluciju-o-srebrenici">amandmane na tekst Rezolucije</a> koje bi Vlada navodno podnela Savetu bezbednosti UN, uz posredovanje SAD. 
 
 Nezvanične medijske navode, ministar inostranih poslova Filip Ivanović nije demantovao, niti potvrdio. 
 
 Prema medijskim navodima, amandmanima se predviđa individualizacija genocida u Srebrenici i insistira na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma. 
 
 Deo javnosti u Crnoj Gori, koja podržava predlog Nemačke i Ruande Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, smatra da su predložene intervencije nepotrebne, jer rezolucija ne pominje kolektivnu krivicu, niti dodvodi u pitanje Dejtonski sporazum za BiH, kao i da su amandmani "pisani van Crne Gore" i motivisani lojalnošću prema vlastima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 
 
 Grupa od 110 NVO, kao i "više od 340 građana i građanki Crne Gore traži od Vlade Crne Gore da kosponzoriše UN rezoluciju, smatrajući je "dostojnim izrazom poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Ambasada SAD: Stejt department imao uvid, ali ne posreduje u vezi amandmana Crne Gore na Rezoluciju o Srebrenici

Zaharova je na brifingu za novinare podsetila da je rukovodstvo RS uputilo &nbsp;stavove generalnom sekretaru i predsedavajućem Generalne skupštine UN i zemljama članicama UN sa apelom da spreče usvajanje <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">rezolucije</a>. &nbsp;	
''Štaviše, nedavno je Skupština Republike Srpske pokrenula zahtev za oduzimanje ovlašćenja (ambasadoru BiH pri UN Zlatku) Lagumdžiji. Pozivamo autore nacrta rezolucije da povuku svoj dokument", naglasila je ona, objavljeno je na sajtu &nbsp;ruskog Ministarstva spoljnih poslova.&nbsp;
Ona je dodala da nacrt rezolucije, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">dostavljen Generalnoj skupštini UN</a>, ne može &nbsp;da dovede do nacionalnog pomirenja u BiH. 	
"To može samo povećati podele u ovoj zemlji, i na Balkanu u celini. Dokument nosi antisrpski naboj, što je očigledno. Ne optužuje direktno srpski narod, ali sadrži pozivanje na odluke Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i mišljenje Međunarodnog suda pravde o Srebrenici, koje se teško može nazvati pravednim u odnosu na Srbe, što su prepoznali i učesnici procesa koji ne dele simpatije prema Srbima. Ove odluke ne uživaju podršku među zemljama balkanskog regiona i sveta", istakla je ona. 	
Zaharova smatra da je od fundamentalnog značaja i činjenica da se ova inicijativa promoviše kršeći unutrašnje procedure Bosne i Hercegovine, s obzirom da je Republika Srpska više puta izražavala svoje neslaganje sa njom. 	
Ona je ujedno istakla da je predlog za uspostavljanje međunarodnog dana sećanja na žrtve "genocida" u Srebrenici ispolitizovana inicijativa koju promoviše stalni<a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un"> Lagumdžija</a>, uz podršku zemalja NATO, ističući da ta inicijativa ne doprinosi pomirenju. 	
"I to, uprkos činjenici da su upravo članice NATO te koje snose glavnu odgovornost za tragične događaje u Jugoslaviji, koji su doveli do pogibije ljudi različitih etničkih i verskih pripadnosti, uključujući i <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">Srebrenicu </a>i okolinu", istakla je Zaharova.
Izvor: Tanjug

Zaharova: Autori rezolucije o Srebrenici da povuku taj dokument

Za sada nije objavljen dnevni red niti satnica sednice.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/cvijanovic-u-sb-un-rs-ne-krsi-dejtonski-sporazum-glavni-problem-je-strani-intervencionizam">Vanredna sednica SB UN o situaciji u BiH održana je u utorak, 30. aprila na zahtev Rusije</a>.
Vlada Republike Srpske ranije je dostavila SB UN Izveštaj o situaciji u BiH, s posebnim osvrtom na posledice koje bi imalo eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici, koja je Generalnoj skupštini dostavljena bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda u BIH.&nbsp;
Redovne sednice SB UN o stanju u BiH održavaju se dva puta godišnje.
Izvor: Tanjug

Zakazana redovna sednica SB UN o stanju u BiH

Nema sumnje da se priča o Srebrenici odavno ne bavi žrtvama već je prebačena na teren politike na kome su i žrtve i pravne kvalifikacije samo sredstvo. Tako je i u slučaju nove inicijative da se u Skupštini Ujedinjenih nacija usvoji <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">rezolucija</a> čiji je pun naziv „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.
Za Beograd i Banjaluku, rezolucija bi značila etiketiranje celog srpskog naroda kao genocidnog, a za one koji je podržavaju to je put sećanja i pomirenja. Za jedne je to ”opipavanje pulsa Republike Srpske”, za druge način da se spreči revizionizam i veličanje zločinaca.&nbsp;
U međuvremenu je glasanje predviđeno za 2. maj odloženo jer je tekst, kako je rekao ambasador BiH pri UN, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">poslat na reviziju</a>.
Dok oni koji podržavaju rezoluciju ne vide ništa neobično u odlaganju jer se u diplomatiji uvek oprezno biraju reči, oni koji se rezoluciji protive, pre svih Beograd i Banjaluka, odlaganje vide kao mali uspeh diplomatskih napora, iako bez velikih očekivanja da će sprečiti usvajanje rezolucije.
Ambasador BiH pri UN izjavio je da je "nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, <a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un">finalni predlog rezolucije" o Srebrenici upućen</a> predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN.
Predlog rezolucije između ostalog predviđa da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. Predviđa i da zemlje članice bez rezerve osude svako poricanje genocida i da kroz obrazovne sisteme čuvaju, kako se navodi, utvrđene činjenice, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.
”Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici”, jedna je od tačaka Predloga rezolucije. &nbsp;
Formalni predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a sponzori dvadesetak drugih država među kojima su i najuticajnije zapadne zemlje. To ukazuje i na ishod glasanja - rezolucija će najverovatnije biti usvojena.
<h2>Činjenice o Srebrenici</h2>
Srebrenica je gradić smešten u dolini nadomak Drine, prirodne granice sa Srbijom. Pre rata, 1991, u Opštini Srebrenici je živelo 37.000 ljudi, među kojima je bilo 73 odsto Muslimana, dok su ostatak uglavnom činili Srbi.&nbsp;
Sa pretežno bošnjačkim, odnosno muslimanskim stanovništvom, Srebrenica je u toku rata u BiH bila jedna od enklava, što znači da je bila okružena srpskom teritorijom. Enklava se širila i povezivala sa drugim muslimanskim enklavama, ali je u kritičnom momentu u leto 1995. Srebrenica bila potpuno izolovana.
Srebrenica je bila važna tačka za obe strane u sukobu. Vojsci Republike Srpske je bila važna zbog povezivanja teritorije, komunikacije i blizine Srbije. Za bošnjačko rukovodstvo bila je važna zato što je tu muslimansko stanovništvo, ali je i za tu stranu imala stratešku važnost.
U prvim godinama rata u Srebrenicu su se slile desetine hiljada izbeglica koje su iz okolnih mesta bežale pred Vojskom Republike Srpske. U grad pod opsadom sa previše ljudi, bilo je premalo osnovnih sredstava za život, pre svega hrane i lekova.
Sa druge strane, Srebrenica je bila važno uporište muslimanskih snaga predvođenih Naserom Orićem, pa čak i baza odakle su napadana okolna srpska mesta.
Srpske snage su pretile da će zauzeti enklavu, dat je i rok za iseljenje civila. Kao odgovor, Ujedinjene nacije su u aprilu 1993. godine proglasile Srebrenicu ”zaštićenom zonom”. UN su formirale bazu nedaleko od centra u mestu Potočari. Ukupan broj pripadnika plavih šlemova nikada nije prelazio 600.
Status ”zaštićene zone” podrazumevao je i demilitarijazaciju, koja nije sprovedena. Armija BiH je ostala u gradu, a stanovnici u za njih neprijateljskom okruženju, nisu bili spremni da se odreknu oružja. U naredne dve godine bilo je sporadičnih napada sa obe strane i obe strane su kršile sporazum o ”zaštićenoj zoni”. Sa obe strane su stizali izveštaji o teroru nad civilima.
Na proleće 1995, pod pritiskom međunarodne zajednice da se rat u BiH okonča, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdao je ”Direktivu 7” po kojoj Srebrenicu treba odvojiti od druge obližnje enklave Žepa, a potom život u Srebrenici, kako je navedeno, učiniti nepodošljvim. Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić naređuje napad. Operacija Drinskog korpusa zvanično se zvala”Krivaja 95”.&nbsp;
<h2>Devet dana pakla&nbsp;</h2>
Detalji dešavanja u Srebrenici prvi put su zvanično izneti u presudi Haškog tribunala protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske. On je 2001. godine osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida. U toj presudi opisuje se devet dana jula - od 10. jula kada su srpske snage ušle u Srebrenicu, do 19. jula.
10. jula srpske snage su bile nadomak grada. Građani su bili uznemireni, neki naoružani, preplavili su ulice grada. Deo stanovnika beži ka Potočarima, bazi UN-a. Komandant snaga UN-a u Srebrenici traži podršku iz vazduha.
11. jula oko 14.30 časova NATO bombarduje tenkove VRS, ali srpske snage prete da će ubiti pripadnike holandskih trupa koje su zarobili prilikom smene snaga. Prete da će gađati i bazu UN-a u Potočarima i NATO prestaje bombardovanje.
Kasno posle podne istog dana general Mladić sa svojim snagama ulazi u Srebrenicu. Dogovaraju evakuaciju civilia i ratnih zarobljenika. Srebreničani međutim formiraju kolonu sačinjenu gotovo u potpunosti od odraslih muškaraca i kreću u proboj kroz kroz šumu ka Tuzli.
12. jula Mladić naređuje evakuaciju izbeglica, odvajanje preostalih muškaraca od 16 do 60 godina.
Iz sudskih spisa je jasno da se u tom periodu u gradu dešavaju ubistva i silovanja. Brojni svedoci opisivali su paniku i užasne uslove - granate, pucnjavu, vrućinu, glad i žeđ.&nbsp;
Mladić u takvoj atmosferi, u pratnji televizijskih kamera, deli deci čokoladice.
Tog dana oko 13.00 sati srpske snage granatiraju kolonu koja se povlačila iz Srebrenice i presecaju je na putu između Konjević polja i Nove Kasabe. Jedan deo ljudi iz kolone je zarobljen.
13. jula na više lokacija počinju masovna pogubljenja zarobljenih, koje se nastavlja sve do 18. jula.&nbsp;
Srpska strana insistira na tome da je veći broj ljudi ubijen u borbama, prilikom pokušaja povlačenja, a manji u klasičnim ekzekucijama.
Činjenica je međutim da su sprske snage već 1. septembra izvršile asanaciju terena - iz masovnih grobnica su mimo zakona i pravila ratovanja, ubijene prebacili u manje sekundarne grobnice, da bi prikrili razmere zločina.
Tako su upravo srpske snage učinile gotovo nemogućim da se utvrdi ko je poginuo u borbi, a ko je hladnokrvno likvidiran.
Pripadnici holandskog bataljona UN-a čak i kada su primetili ubistva, bili su brojčano nadjačani i nemoćni. Međunarodnoj zajednici je tek u novembru dozvoljen pristup terenu.
Pored presude Krstiću, u Haškom tribunalu su na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici, <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57390161" target="_blank">osuđeni i Ratko Mladić</a> i<a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57090120" target="_blank"> Radovan Karadžić</a>.
<h2>Prebrojavanje mrtvih</h2>
U samim presudama Haškog tribunala navodi se različit broj žrtava, ali je uglavnom usvojeno mišljenje da je u Srebrenici ubijeno oko 8.000 muškaraca i dečaka, dok je 30.000 žena i dece prisilno premešteno.
Memorijalni centar u Potočarima navodi 8.372 ubijenih osoba. U izveštaju komisije Vlade Republike Srpske negira se genocid, a broj ubijenih drastično je umanjen, pa se navodi da je "od 1992. do 1995. godine na području Srebrenice stradalo 3.500 Bošnjaka i više od dve hiljade Srba".
Broj međutim nije važan da bi se dokazao genocid. Važno je dokazati nameru .
Definicija nastala nakon Drugog svetskog rata, usvajanjem Konvencije UN-a 1948, opisuje genocid kao najteži zločin i znači „nameru potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve“.
Pravnica za ljudska prava Katarina Golubvić u studiji o genocidu u Srebrenici govoreći o besmislu rasprave o broju ubijenih, iznosi sledeću poentu:
”Teorijski, ovo se delo može izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bića, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca učini prvi korak u sprovođenju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivično delo genocida.”
Predstavnici Srbije i Republike Srpske najviše osporavaju presude zbog pravne kvalifikacije zločina, tvrdeći da onaj ko želi da počini genocid neće spasavati žene i decu. Odnosno, tvrde da nije postojala namera uništenja.
<h2>Argumenti za i protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
Inicijatori rezolucije ne vide ništa sporno u tome da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici, nakon što je Haški tribunal doneo više takvih presuda.&nbsp;
Presudu za genocid potvrdio je i Međunarodni sud pravde u Hagu kada je po tužbi BiH protiv Srbije zaključio da se genocid dogodio, da Srbija nije učestvovala u organizovanju niti u izvršenju genocida, ali da nije učinila sve u svojoj moći da ga spreči.
Deklaraciju o Srebrenici usvojila je 2010. i Skupština Srbije, a ovaj dokument i jedna i druga strana koriste u svojoj argumentaciji.
Jedni ističu to što se u Deklaraciji ne pominje sama reč genocid, drugi pak smatraju da je sasvim dovoljno što se osuđuje zločin u Srebrenici i to ”na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde” jer je taj sud konstatovao da je genocida bilo.&nbsp;
„Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici je samo civilizacijski čin kojim bi se svakog 11. jula u više od 190 država članica UN-a pokazalo poštovanje prema žrtvama“, rekao je za Insajder predsednik “Udruženja žrtava i svjedoka genocida” Murat Tahirović.
Jedan argument za usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN je i to što je 2004. već usvojena rezolucija kojom se osuđuje genocid u Ruandi. Tu rezoluciju je podržala i Srbija.
Predstavnici Srbije međutim ističu to što je oko toga postojao konsenzus afričkih zemalja, dok u ovom slučaju jedna strana u sukobu nije bila ni obaveštena da se sprema rezolucija.
Na pitanje zašto se baš sad rezolucija stavlja na dnevni red, promoteri rezolucije o Srebrenici podsećaju da se sledeće godine navršava 30 godina od ovih dešavanja.
Srpska strana smatra da bi usvajanje rezolucije označilo ceo srpski narod kao genocidan. Takav stav je izneo i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.&nbsp;
„Očigledno je da je ovde reč o nameri da se označi jedan narod, znači kao jedini ekskluzivni krivac za sve ono što se desilo na prostoru prethodne Jugoslavije i naravno da se na to prikači genocid i da ispadne da su Srbi, pored Huta, jedini narod na svetu koji je obeležen kao genocidan“, naveo je Dačić.
Sa druge strane se čuju argumenti da odgovornost za bilo koji zločin, pa i genocid, snose pojedinci.
Lider SDA Bakir Izetbegović poručuje srpskim liderima da, kako je rekao, sami na svoj narod prebacuju odgovornost za zločine pojedinaca.
„Bilo je puno tih pojedinaca kroz čitavu strukturu vojnu, policijsku, obaveštajnu…, ali ipak su to pojedinci“, naveo je Izetbegović.
Na argument da se u rezoluciji ne pominju ni Srbija ni Srpska ni Srbi, stiže odgovor da je to sasvim jasno i da i ne mora eksplicitno da piše.
Srpska strana tvrdi i da bi usvajanje rezolucije predstavljo kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kritikovao odluku da se glasa u Generalnoj skupštini UN jer, kako je rekao, Savet bezbednosti ima obavezu da se bavi Bosnom i Hercegovinom kao nestabilnim regionom.
Osim toga se mogu čuti teze da ovom rezolucijom žele da umire muslimanski svet, pošto i dalje traje rat u Gazi u kojem je stradalo nekoliko desetina hiljada, uglavnom civila.&nbsp;
<h2>Moguće posledice</h2>
Osim dijametralno suprotnih tumačenja o tome šta piše, a šta provejava u rezoluciji, različite su i ocene kakve bi posleice mogla imati.
Ponovo je prisutna i pretnja otcepljenjem Republike Srpske. Milorad Dodik, predsednik RS, je uveren da bi rezolucija o Srebrenici mogla, kako se izrazio, definitivno da sahrani BiH jer sahranjuje mogućnost da se dva naroda pomire.
”To je dosipanje soli na ranu. Bošnjaci, Muslimani neće dobiti ništa od toga osim likovanja, a Srbi će to odbiti i ništa od toga neće primjenjivati”, rekao je Dodik u intervjuu za Rusiju danas.
Predsednik Srbije takođe smatra da će rezolucija produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu ili kako kaže savetnik predsednika Republike Srpske, politikolog Nenad Kecmanović predlog rezolucije je ”opipavanje pulsa” Republike Srpske.&nbsp;
Očekivano, rezoluciju različito vide i predstavnici navjećih sila. Za Stejt Depatment &nbsp;”prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja.”
Iz Rusije poručuju da će pokušati da spreče usvajanje rezolucije, a ambasador Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenjuje da rezolucija može samo da podstakne tenzije na Balkanu i da dovede do posledica koje autori možda nisu ni predvideli.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao jednu od mogućih posledica naveo je i mogućnost novog zahteva za ratnom odštetom.
Ipak, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da rezolucija ima više politički značaj i da nije realna mogućnost da dođe do nove tužbe ili pokušaja da se traži odšteta od Srbije.
"Zahtev za odštetu je odbijen i poslednji mogući pravni lek je bila revizija. Bosna i Hercegovina je pokušala reviziju 2017. godine, ta revizija je odbijena", rekao je Varadi.&nbsp;
Izvor: Insajder

Rezolucija o Srebrenici: "Put ka pomirenju" ili "opipavanje pulsa" Republike Srpske

"Nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog Rezolucije 'Međunarodni Dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici 1995', od strane 'cross- regional core group', otišao prema Predsedniku GS UN i svim stalnim misijama u UN", navodi Lagumdžija.
 
<h2>Međunarodni dan sećanja će se obeležavati svake godine</h2>
 
Usaglašenim tekstom Rezolucije o Srebrenici 11. juli proglašava se Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine.
"Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti", navodi se u tekstu rezolucije, o kojem će se izjasniti Generalna skupština UN-a.
U rezoluciji se dalje "osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici, kako bi imale dostojanstven pokop i poziva se na nastavak procesuiranja onih počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
Od generalnog sekretara UN-a se traži da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", počevši sa svojim aktivnostima priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, kao i da skrene pažnju svim državama članicama, organizacijama sistema UN-a i organizacijama civilnog društva da poštuju ovu rezoluciju.
"Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema UN-a, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane na obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebne svečanosti i aktivnosti u znak sećanja i pošte žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti", navodi se u predloženim zaključcima rezolucije.
<h2> 
Zaoštrena situacija u BiH</h2>
 
Predlog <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">rezolucije o Srebrenici</a> doveo je do zaoštravanja situacije u BiH jer je pripremljen bez znanja Republike Srpske.
Glasanje o tom predlogu trebalo je da bude održano danas, ali je odloženo.
Podsećamo, Srbija je povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-rezolucija-o-srebrenici-imace-posledice-po-srbiju-ali-i-po-svet">predloga rezolucije</a>, za koju sedam meseci nije znala da se priprema, povela snažnu diplomatsku ofanzivu, ukazujući na posledice usvajanja takvog dokumenta.
Zbog situacije u BiH 30. aprila održana je vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, na zahtev Rusije, na kojoj je srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla da je Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda BiH.
&nbsp;Izvor: Tanjug, Beta

Lagumdžija: Finalni predlog rezolucije o Srebrenici upućen UN

Reč je o vrsti plave ajkule - modrulju koja se smatra najopasnijim morskim psom u Jadranu jer ga, poput velikog belog psa, privlači krv.
Zbog toga, vrebajući plen poput riba, ali i galebova koji plivaju na površini mora, može napasti i čoveka.
U Neumu je lokalni ribar ulovio bebu morskog psa modrulja čiji ulovi nisu česti, prenosi agencija Srna objavu portala hercegovina.info.
Modrulj nije retkost u Jadranskom moru, ali oni žive u dubinama i retko se približavaju obali, a ako se to i dogodi, uglavnom se dešava u zimskim mesecima.
Plava ajkula je prepoznatljiva po telu koje ima oblik torpeda koje joj omogućava da se kreće morskim dubinama brzinom od 35 do 90 kilometara na čas što je čini jednim od najbržih morskih pasa na svetu.
Ova vrsta morskog psa ime je dobila po modroj boji tela. Prosečno narastu između tri i po i četiri metra, a teški su do 150 kilograma.
Zubi modrulja su trouglasti i nazubljeni s oštrim ivicama što im omogućava da love ribu.
Izvor: Tanjug

BiH