U središtu priče je osuđivani trgovac kokainom Slobodan Kostovski (70), državljanin Srbije, koji je 2018. pobegao iz brazilskog zatvora i vratio se u Evropu, a avgusta prošle godine je u okviru velike međunarodne akcije uhapšen u Beogradu zbog pošiljke 2,7 metričkih tona kokaina iz Brazila jedrilicom zaplenjenom na Atlanstkom okeanu, u blizini španskih Kanarskih ostrva. Povratak Kostovskog u Evropu 2018. godine poklopio se s povoljnim trenutkom za trgovinu kokainom na tom kontinentu - <a href="https://www.reuters.com/investigates/special-report/brazil-drugs-balkans/">piše Rojters: </a>proizvodnja u Južnoj Americi je porasla tokom protekle decenije, a balkanski trgovci su bili u savršenoj poziciji da podstaknu evropsku potražnju. Oni sada dominiraju složenom logistikom transporta kokaina iz proizvodnih laboratorija u Andima do uličnih prodavaca u Parizu, Londonu i Berlinu, doprinoseći da Evropa postane svetsko tržište kokaina Broj jedan - pokazuje analiza Rojtersa. To su postigli tako što su uspostavili kontakte s kriminalcima u zajednicama balkanske dijaspore sa obe strane Atlantika, i infiltrirajući se u sistem pomorskog transporta koji obavlja 90% svetske trgovine robom - kažu američki, evropski i latinoamerički agenti koji se bore protiv prometa narkotika.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023032109034_eea30918a0435a45fbf05a0d9e7818317a68bc79ae2c1bf40a678bc2cc791c31.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2023032109034_eea30918a0435a45fbf05a0d9e7818317a68bc79ae2c1bf40a678bc2cc791c31" data-rendition-name="original" width="2871" height="1914" loading="lazy" alt="kokain"> <figcaption>Kokain, ilustracija Foto: Tanjug/AP Photo/Dolores Ochoa</figcaption> </figure>  "U snabdevanju evropskog kontinenta velikim pošiljkama glavna je grupa s Balkana" - rekao je Ivo Silva, detektiv brazilske federalne policije koji je istraživao Kostovskog početkom 2000-ih u okviru prve velike istrage balkanskih trgovaca kokainom koji deluju iz Brazila. Balkanske grupe krijumčara izbegavaju teritorijalnu strukturu kartela iz Meksika i Kolumbije organizovanu "odozgo nadole", te rade u malim ćelijama pojedinaca s po nekolimo identiteta i pasoša, koje su veoma mobilne, tajne i sposobne da prenesu zapanjujuće velike količine kokaina - rekli su zvaničnici službi za borbu protiv narkotika. Iako te bande nisu monolitne i upuštale su se u krvave međusobne sporove, vlasti su ih sve zajedno nazvale "Balkanskim kartelom" u kojeg je teško prodreti, a još teže ga je srušiti. "Balkanski kartel ne postoji kao stroga hijerarhijska struktura" - rekao je Rojtersu bivši zvaničnik američke Agencije za borbu protiv droga (DEA) koji je istraživao te bande i dodao: "tu nema 'kuma' ". "Balkanski otisci prstiju" sada se mogu naći na većini kokaina koji ulazi u Evropu - rekli su američki i evropski zvaničnici za borbu protiv narkotika. Pomorski analitičko-operativni centar (MAOCN) - evropska agencija koja koordinira zaplene narkotika u vodama Atlantskog okeana, saopštila je da je prošle godine na moru zaplenjeno rekordnih 9,11 metričkih tona kokaina povezanog s balkanskim kriminalcima, što je povećanje od 300 odsto u odnosu na 2015. Nedavni podaci o zapleni ukazuju na to da se ne usporava povećavanje količine kokaina u Evropi, a ni rast broja balkanskih švercera koji time upravljaju. U belgijskoj luci Antverpen, glavnoj evropskoj kapiji za južnoamerički kokain, vlasti su prošle godine zaplenile rekordnih 116 metričkih tona. Holandska carina zaplenila je skoro 60 metričkih tona 2023. godine, što je za skoro petinu više nego 2022. godine. Vlasti kažu da su duga istorija pomorstva, krijumčarenja i migracija na Balkanu ključni za porast broja i jačanje balkanskih švercera droge. Rojters piše da je ovaj njegov članak zasnovan na hiljadama stranica policijskih i obaveštajnih izveštaja i sudskih dokumenata iz Evrope, Sjedinjenih Država i Latinske Amerike, i na razgovorima s više od dvadeset zvaničnika sa obe strane Atlantika. Materijal prikazuje balkanske švercere kao preduzetničku grupu stručnjaka za logistiku koja se ubacila u svaku kariku lanca snabdevanja kokainom zbog čega su nezamenjivi u odnosu na druge kartele koji prebacuju drogu iz Južne Amerike. <h2>Balkanci se klone Sjedinjenih Država</h2> Balkanski kriminalci su "više nego srećni što rade sa Izraelcima, Holanđanima, Šveđanima, Dominikancima, kineskim trijadama" - rekao je bivši zvaničnik američke službe DEA. "Radiće, zaista, s bilo kim" - nastavio je on. Međutim, Balkanci se uglavnom klone Sjedinjenih Država - rekao je - jer su obeshrabreni dominacijom meksičkih kartela i strožim policijskim nadzorom u SAD. Uspon balkanskih bandi u gornje ešalone globalne trgovine kokainom prisiljava policiju da drži korak: Zaplena kokaina u Zapadnoj i Centralnoj Evropi dostigla je rekordnih 315 metričkih tona 2021. godine - po najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), što je više nego u Sjedinjenim Državama gde je tada zaplenjeno 250 metričkih tona. Čistoća evropskog kokaina stalno je rasla tokom protekle decenije, saopštio je UNODC, što je znak da ga ima u obilju. &nbsp;U Evropi koja se davi pod tim pritiskom, sada se za prvo mesto najveće bezbednosne pretnje za Evropsku uniju ubistva povezana s drogom bore s terorizmom - kaže komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson. &nbsp;Švedski premijer Ulf Kristerson je prošle godine angažovao vojsku za suzbijanje nasilja bandi povezanih s narkoticima uz bombaške napade i ubistva dece. Grčke vlasti su u martu ove godine razbile zaraćenu balkansku bandu koja je navodno odgovorna za više od 60 ubistava širom Evrope u poslednjoj deceniji. Istog meseca, ulice Brisela potresle su borbe u kojima je navodno učestvovala albanska mafija. &nbsp; <h2>Širom Latinske Amerike radi više od 50 &nbsp;ćelija švercera sa Balkana</h2> U Latinskoj Americi je balkansko prisustvo sada jače nego ikad - kaže istražitelj operativne grupe za Balkan evropske policijske agencije Europol. On je rekao da širom Latinske Amerike radi više od 50 velikih ćelija švercera sa Zapadnog Balkana, sa stotinama gangstera raštrkanih širom regiona. Vlasti kažu da je nadmoć balkanskih kriminalaca u globalnoj trgovini kokainom plod njihovog dvodecenijskog ulaganja u ljude i veze s obe strane Atlantika. Posle raspada Jugoslavije 1991. i decenije etničkih sukoba potom - piše Rojters - balkanski kriminalci su iz haosa izgradili uspešne švercerske operacije. Kada se početkom 2000-ih uspostavio mir u tom regionu, neki od njih su krenuli u Latinsku Ameriku u potrazi za novim mogućnostima. Tamo su izgradili saveze s moćnim kriminalnim grupama, uključujući "Revolucionarne oružane snage Kolumbije" i "Prvu glavnu komandu Brazila" da bi im te grupe pomogle da nađu i transportuju jeftin kokain - rekli su zvaničnici za borbu protiv narkotika. Rojters piše da je postepeno ovladavanje Balkanaca transatlantskom rutom krijumčarenja potpomognuto pomorskim znanjem stečenim kroz vekove pomorstva. Hiljade ljudi s Balkana rade na teretnim brodovima, od kojih su se neki pokazali podložnim korupciji ili prinudi - po službama za borbu protiv narkotika, policijskim izveštajima i sudskim dokumentima. Balkanski krijumčari podmićuju ili prete balkanskim mornarima da bi ubacivali drogu u transportne kontejnere s robom, skrivali kokain među svojim stvarima ili ga na otvorenom moru tovarili u svoje brodove s čamaca. Na kopnu kriminalci unutar evropske balkanske dijaspore obezbedili su distributivnu i maloprodajnu infrastrukturu za uličnu prodaju, dajući "Balkanskom kartelu" prisustvo duž celog lanca snabdevanja - piše Rojters i opisuje niz slučajeva na kojima je policija dugo radila s promenljivim uspehom. Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rojters: Krijumčari sa Balkana najveći snabdevači Evrope kokainom

To će biti istorijska promena američke višedecenijske politike prema drogama koja bi mogla da ima posledice širom zemlje, navodi AP. 
 
 Predlog DEA, koji tek treba da razmotri Kancelarija Bele kuće za upravljanje i budžet, značio bi priznanje medicinske upotrebe kanabisa, kao i da ta droga ima manji potencijal za zloupotrebu nego neki od najopasnijih narkotika. Ipak, tim predlogom <a href="https://insajder.net/prenosimo/albanija-od-naredne-sedmice-korisiti-dronove-u-borbi-sa-uzgajivacima-marihuana">marihuana</a> ne bi odmah bila legalizovana za rekreativnu upotrebu. 
 
 Takvim potezom agencije, za koji je Asošiejted presu danas reklo pet osoba upoznatih sa tim pitanjem, bila bi uklonjena poslednja značajna administrativna prepreka pre stupanja na snagu najveće promene politike DEA u više od 50 godina. 
 
 Kada predlog potpiše Kancelarija Bele kuće za upravljanje i budžet, DEA će javno komentarisati plan da <a href="https://insajder.net/prenosimo/mup-pronadeno-oko-34-kilograma-marihuane-uhapsena-jedna-osoba">marihuana</a>, koja je sada klasifikovana kao droga sa liste I, uz heroin i el-es-di (LSD), bude označena kao droga sa liste III, uz ketamin i neke anaboličke steroide. Posle perioda javnog komentarisanja, DEA bi objavila konačno pravilo. 
 
 Predsednik SAD Džozef Bajden pozvao je u oktobru 2022. na reviziju saveznog zakona o marihuani i pomilovao hiljade Amerikanaca osuđenih na federalnom nivou samo za posedovanje te droge. Bajden je takođe pozvao guvernere i lokalne lidere da načine slične korake kako bi poništili osuđujuće presude za marihuanu. 
 
 Promena klasifikacije marihuane u izbornoj godini mogla bi da pomogne Bajdenu, očekivanom kandidatu Demokratske stranke na novembarskim izborima, da dobije veću podršku, naročito među mlađim biračima.
&nbsp;Izvor: Beta 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

AP: Američka DEA će označiti marihuanu kao manje opasnu drogu

"Ukoliko je zaplena velika koliko mislimo, to je jedna od najvećih ikada", rekao je Granat za javni servis SVT, dodajući da se još čekaju precizni podaci koliko droge je pronađeno, navodi AP. 	
Droga je otkrivena u kontejneru u luci Ninashamn, južno od Stokholma, 18. aprila, dodao je Granat, a šestoro ljudi je uhapšeno. 	
Švedski carinik kaže da je droga najverovatnije bila namenjena za evropsko tržište, a da je Švedska bila samo tranzitna zemlja. 	
"Svega pet do 10 godina, bilo je neobično zapleniti svega 100 kilograma", istakao je on. 	
Velika količina kokaina zaplenjena je 2022. godine - 822 kilograma, što je za 300 kilograma više u odnosu na prethodni rekord iz 2018. godine.
Izvor: Tanjug

Švedska: Zaplena 1,4 tone kokaina u luci kod Stokholma

Dvojicu ronilaca primetili su pripadnici obezbeđenja, dok su pokušavali da iz brodskog balastnog rezervoara izvuku kese u kojima je bio vredan ilegalni teret, prenosi slovenačka agencija STA. 	
Dvojica muškaraca, državljanini Brazila i Albanije, kako se navodi, stigli su u luku vodenim skuterima preko reke Rižane. 	
Kako javlja TV Slovenija, policija je zaplenila 260 kilograma kokaina koji bi na crnom tržištu vredeo oko 10 miliona evra. 	
Policija je navela i da će javnost o svemu detaljnije informisati putem saopštenja.
Izvor: Tanjug

Slovenija: Zaplena 260 kilograma kokaina - dva ronioca pokušala da izvuku drogu sa broda iz Južne Amerike

Iz Uprave carina podsećaju da su carinski službenici početkom marta na Preševu u pregrađenom rezervoaru jednog kamiona otkrili pokušaj krijumčarenja preko 42 kilograma droge. 
 
Slučaj je otkriven kada je na ulazu u zemlju za pregled na carinskom mobilnom skeneru izdvojen kamion strane registracije koji se iz Grčke uputio ka Belgiji.
"Detaljnim pregledom su potvrđene sumnje na koje je ukazao snimak skenera, jer je unutrašnjost rezervoara bila podeljena tako da samo jedna četvrtina primi gorivo, dok je veći deo rezervoara poslužio za skrivanje narkotika", navodi se u saopštenju.
Ukupno je otkriveno 63 paketa praškaste materije teške 42.337 grama, za koju se, nakon priručnog testiranja, pretpostavljalo da je sintetička droga MDMA i amfetamin.
"Zaplenjeni tovar je tada predat policiji u dalju nadležnost, a uzorci praškaste materije poslati su na detaljnu analizu u Nacionalni centar za za kriminalističku forenziku MUP, radi detaljne analize kojom je potvrđeno da se zapravo radi o opojnoj drogi heroin", navodi se u saopštenju.
Izvor: Beta

Uprava carina: Pronađeno 42 kilograma heroina u rezervoaru kamiona

U Engleskoj i Velsu je 2022. godine zabeleženo ukupno 3.127 smrtnih slučajeva zbog zloupotrebe droga, što je u proseku osam smrtnih slučajeva dnevno, objavio je Skaj njuz. 	
Oko 1.050 osoba u Škotskoj umrlo je od zloupotrebe droga tokom 2022. godine, što je najmanji broj od 2017. godine, ali je to i dalje najveća stopa u Evropi. 	
Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) saopštila je da su ti brojevi sigurno veći, &nbsp;jer nije uvek poznato šta je izazvalo smrt. &nbsp;	
U pokušaju da smanje broj smrtnih slučajeva od droga, pojedine zemlje su uvele centre za prevenciju predoziranja (OPC), poznate kao sobe za konzumiranje droga. 	
Ima ih oko 200 širom sveta u 17 zemalja, a Škotska je dobila odobrenje da uvede jedan ove godine. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Studija Kvins univerziteta u Belfastu, objavljena prošlog meseca, pokazuje da centri za prevenciju predoziranja mogu da spreče hiljade smrtnih slučajeva i smanje širenje ozbiljnih bolesti. 	
Vlada Velike Britanije, međutim, ne podržava otvaranje takvih centara i neće ih dozvoliti u Engleskoj i Velsu zbog zabrinutosti da tolerišu i podstiču upotrebu droga. 	
Jedna inovacija koja je isprobana u Britaniji sa ciljem smanjenja smrtnih slučajeva od droga je upotreba dronova za isporuku naloksona, leka koji spasava živote delujući brzo da preokrene predoziranje opioidnim drogama, kao što je heroin.	 	
Britanska desetogodišnja strategija za borbu protiv droga podržana je rekordnim finansiranjem od tri milijarde funti.
Izvor: Tanjug

Smrtni slučajevi od droge u Engleskoj i Velsu na rekordnom nivou

Prištinski veb portal Nacionale objavio je video snimak, zabeležen verovatno skrivenom kamerom, kako D. M. konzumira drogu, navodi <a href="https://www.rts.rs/vesti/politika/5355933/istraga-kokain-leposavic.html">RTS</a>.
Na snimicima se vidi da je beli prah cevčicom unosila preko nosa, u toaletu, ali i u kancelariji sa još jednom muškom osobom.
Protiv osumnjičene se vodi istraga za krivično delo neovlašćena kupovina, držanje, stavljanje u promet i promet opojnih droga, psihotropnih i sličnih supstanci, saopšteno je iz Tužilaštva.
D. M. je na mesto zamenice imenovao <a href="https://insajder.net/prenosimo/predata-potpisana-peticija-za-smenu-gradonacelnika-leposavica">Ljuljzim Hetemi, izabran za predsednika opštine Leposavić </a>na izborima prošle godine, a koje su Srbi, kao većinsko stanovništvo, bojkotovali.
Izvor: RTS

Istraga protiv zamenice predsednika opštine Leposavić zbog sumnje da je na radnom mestu koristila kokain

Sud je odlučio da ipak nije reč o organizovanoj kriminalnoj grupi već je deo njih osudio kao "običnu" grupu, a drugi deo kao saizvršioce. 	
Lazar Marinković koji je bio optužen kao vođa ove grupe, prvostepeno je osuđen na kaznu zatvora od sedam godina. 	
Marko Trajković i Luka Ostojić su osuđeni na kazne zatvora od po tri i po godine, na kazne zatvora od po pet godina osuđeni su Veljko Ogurlić, Nikola Filipović, Uroš Bulajić, Borislav Marmut, Stefan Milanović i Marko Vokić. 	
Vasilije Nikolovski je osuđen na kaznu zatvora od pet godina i osam meseci, dok je Stefan Simić osuđen na tri godine i tri meseca zatvora. &nbsp;
Na kazne zatvora od po tri godine osuđeni su Marko Prlja, Luka Gemaljević, Aleksa Košutić i Aleksa Vasić. &nbsp;&nbsp;	
Luka Mumović je osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, Predrag Vučković na četiri i po godine, a Aleksandru Krstiću, koji je maloletan, izrečen je vaspitni nadzor. 	
Ovo je prvostepena presuda na koju odbrana i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. &nbsp;	
Dušan Todorović, branilac Vasića, za Tanjug je rekao da oni neće uložiti žalbu na prvostepenu presudu, s obzirom da je sud u potpunosti poklonio veru kako odbrani okrivljenog tako i navodima odbrane. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
Tužilaštvo je u svojim završnim rečima predložilo sudu da 18 pripadnika ove grupe <a href="https://insajder.net/prenosimo/tuzilastvo-trazi-ukupno-221-godinu-zatvora-za-belivukove-dilere">osudi na ukupno 221 godinu zatvora</a>. 	
Optužnicom je okrivljenima bilo stavljeno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a Marinkoviću i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Sumnja se da je ova grupa, odnosno organizator, pripadnici, više maloletnika i više NN osoba delovala od početka jula 2021. godine do 29. marta 2022. na teritoriji Beograda, u cilju vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Sumnja se da su oni preprodavali kokain, heroin, marihuanu i amfetamin, čime &nbsp;su ostvarili znatnu protivpravnu imovinsku korist. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Pripadnici su drogu prodavali u naselju Karaburma, u Beogradu, na splavovima i u klubu, a opojnu drogu su dostavljali i na adrese kupaca – uživaoca. &nbsp;
Pripadnici ove kriminalne grupe uhapšeni su 29. marta 2022. godine, dok su trojica osumnjčenih već bili u pritvoru u trenutku hapšenja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Oni se dovode se u vezu sa poslovima i preprodajom droge kao deo grupe Belivuka i Marka Miljkovića koji su u pritvoru i protiv njihove organizovane kriminalne grupe se vodi sudski postupak zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i sedam ubistava. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Na jednom od suđenja grupi Veljka Belivuka, okrivljeni-saradnik Nikola Spasojević je pomenuo Marinkovića čiji je nadimak "Lucifer", navodeći da mu je nosio drogu koju je Marinković dalje prodavao.
Izvor: Tanjug

Specijalni sud prvostepeno osudio 18 osoba poznatih kao "Belivukovi dileri" na skoro 74 godine zatvora

U utorak uveče, list "Dernijer er" prvo je objavio da je policija pronašla više od 50 vrećica kokaina u ministarkinoj kancelariji, tokom akcije u decembru.
Iz Kancelarije javnog tužioca u Briselu danas je potvrđeno da su narkotici otkriveni u ministarkinoj kancelariji i dodali da je član njenog osoblja uhapšen i optužen za prodaju i posedovanje narkotika.
U ovom slučaju, još osam osoba je optuženo za prodaju i posedovanje narkotika, a dvoje od njih je uslovno pušteno.
Dezir je potvrdila da je čula da je asistent iz njene kancelarije uhapšen zbog optužbi za drogu, 13. decembra.
Ona je rekla da je ga je otpustila, jer je "izgubila poverenje u njega", a onda je policija pretražila njegovu kancelariju i "pronašla 50 vrećica u kojima je bio beli prah".
"Dernijer er" takođe navodi da je policija pronašla u njegovom domu i 10.000 evra u kešu.
Briselsko tužilaštvo navodi da je istraga i dalje u toku.
Izvor: Tanjug

Belgijska policija pronašla drogu u kancelariji regionalne ministarke

Vojska je saopštila da je droga, koja je bila raspoređena u 733 velika paketa, najverovatnije trebalo da se pošalje u Aziju, Evropu i Ameriku, preneo je Rojters. 	
Priprema za operaciju protiv organizovanog kriminala trajala je šest meseci, u šta ulaze planiranje i nadzor kartela, dodaje se. 	
Ekvadorske oružane snage su u nedelju postavile video snimak na platformi X (Tviter) na kojem se vide velike gomile plastičnih vreća, a na nekima su pisala imena pojedinih aviokompanija. 	
Zaplena dolazi uoči posete visokih američkih zvaničnika Ekvadoru, koji će razgovarati sa ekvadorskim zvaničnicima o vojnoj akciji protiv bandi. 
Tokom akcije uhapšeno je više od 2.700 ljudi za 13 dana. 	
Ekvadorska vlada krivi moćne kokainske bande za sve veće nasilje, uključujući i nedavni napad na bolnicu, otmice i prekid televizijskog programa. 	
Nedeljna zaplena premašuje 9,6 tona kokaina otkrivenog 2021. godine iza lažnog zida u primorskom gradu Gvajakil, koji je trebalo da bude isporučen Meksiku i SAD, a za koji vlasti kažu da je vredeo 450 miliona dolara.
Izvor: Tanjug

Droga