Teya Dora (Teodora Pavlovska, 32) večeras je nastupila druga u prvoj polufinalnoj večeri s pesmom "Ramonda". 
 
 Uz Srbiju, plasman u finale koje će biti u subotu, 11. maja, obezbedili su i Portugalija, Slovenija, Ukrajina, Litvanija, Finska, Kipar, Hrvatska, Irska i Luksembrug. 
 
 U finale ne idu Poljska, Island, Moldavija, Azerbejdžan i Australija. 
 
 Drugo polufinale <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-svedskoj-poostrene-mere-bezbednosti-tokom-pesme-evrovizije">Evrovizije</a> 2024. biće kroz dva dana, u četvrtak, 9. maja. 
 
 Direktni finalisti su Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska, Španija i ovogodišnji domaćin Švedska.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Predstavnica Srbije Teya Dora u finalu Evrovizije

Mona Liza je u "SaliDržavnosti", najvećoj u Luvru, prekoputa najveće slike u tom muzeju, "Svadbe u Kani" Paola Veronezea, i kraj drugih slika velikih venecijanskih majstora iz 16. veka.
Des Kars je na javnom radiju Frans Enter rekla da smatra da "Mona" Liza koja je jedna od najčuvenijih slika u svetskoj istoriji slikarstva, zaslužuje posebnu prostoriju, samo za nju.
"Nismo zadovoljni načinom na koji je izložena 'Mona Liza', pa u saradnji s Ministarstvom kulture razmišljamo o poboljšanju koje mi se čini da je neophodno", rekla je ona.
Des Kars je dodala da 80 odsto postilaca koji dođu u Luvr, a 2023. godine ih je ukupno bilo skoro devet miliona i više od 20.000 dnevno, dođe da vidi "Mona Lizu" što je pritisak na muzejsku infrastrukturu i utiče i na bezbednost posetilaca i eksponata.
Zato je broj posetilaca ograničen na 30.000 dnevno i tako će biti i tokom letošnjih Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu.
Izvor: Beta

Zbog ogromnog broja posetilaca se razmatra preseljenje Mona Lize u zasebnu salu

Oko 250 kompanija i stotine zanatlija, arhitekata i profesionalaca radilo je na tom vanrednom projektu kako bi se omogućilo ponovno otvaranje remek-dela gotske umetnosti, zakazano za 8. decembar ove godine.
Pre pet godina, 15. aprila 2019. godine džinovski požar poharao je katedralu, simbol hrišćanstva koji je uvršten u svetsku baštinu Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO). Katedrala je do tada svake godine primala 12 miliona posetilaca.
Bilo je potrebno nekoliko meseci čišćenja i sklanjanja 40.000 ugljenisanih cevi koje su okruživale katedralu pre požara, i demontiranja statua zbog restauracije.
Taj proces, prekinut za vreme epidemije korona virusa, sproveden je pod visokom stepenom bezbednosti, završen je u leto 2021. i koštao je 150 miliona evra.
Rekonstrukcija je počela u jesen 2021. godine na gradilištu katedrale gde su postavljene unutrašnje i spoljašnje skele kao i brojne radionice stolara, staklara i klesara.
Ukupan budžet za ovu fazu rekonstrukcije trebalo bi da ostane "ispod" prvobitno procenjenih 550 miliona evra.
Prikupljeno je 846 miliona evra donacija širom sveta, od kojih oko 150 miliona mora da se iskoristi za restauraciju spoljašnjih delova <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/vlada-srbije-donira-million-evra-za-obnovu-katedrale-notr-dam">katedrale</a> koji su pre požara bili oštećeni.
Unutrašnjost katedrale ponovo dobija svoj nekadašnji sjaj jer je gotovo završeno čišćenje zidova, svodova i ukrasa.
Nastavlja se zamena crno-belih kocka na podu, kompletno je obnovljena instalacija tehničkih i električnih uređaja i postavljen je novi protivpožarni sistem.
Vitraži od kojih su samo tri velike ruže iz srednjevekovnog doba, nisu oštećeni u požaru, ali su svi očišćeni.
Šest savremenih vitraža trebalo bi da bude ugrađeno do 2026. godine.
Velike orgulje bile su pošteđene od vatre, ali prekrivene olovnom prašinom. Posle čišćenja njegovih 8.000 cevi, orgulje se postavljaju ali će biti potrebno šest meseci bi ponovo bile u fuknciji.
Do leta će biti završeni bočni krovovi, restauracija podova, kao i radovi na unutrašnjem umetničkom nameštaju.
Do 2028. godine bi trebalo da bude u potpunosti <a href="https://insajder.net/prenosimo/katedrala-notr-dam-bi-uskoro-trebalo-da-bude-ponovo-otvorena">obnovljen pristup katedrali</a>, sa novi pločnikom i zelenilom.
Katedrala Notr Dam za Francuze nije samo svetski poznata srednjovekovna gotska katedrala, već srce Pariza i zdanje koje su ovekovečili književnici i deo istorije nacije.
Gradnju katedrale je započeo 1163. godine biskup Moris de Sili, a završena je skoro dva veka kasnije 1345. godine. 
 
Notr Dam je tesno povezana sa istorijom Francuza. Njena snažna zvona su se 24. avgusta 1944. godine oglasila da označe oslobađanje zemlje od nacista, a 26 godina kasnije su zvonila na sahrani lidera Pokreta otpora, generala Šarla de Gola. 
 
Katedralu je opevao pesnik Žerar de Nerval koji joj je 1832. godine posvetio pesmu "Bogorodična crkva u Parizu". Viktor Igo je godinu dana ranije napisao roman "Bogorodična crkva u Parizu", o katedrali, zvonaru Kvazimodu i romskoj plesačici Esmeraldi.
Zvona katedrale u Parizu su se između ostalog oglasila posle Kosovske bitke 1389, što nije potvrđeno kao i na 800. godišnjicu te bitke.
Izvor: Beta

Pet godina posle požara, završen deo obnove katedrale Notr Dam u Parizu

Švedski kvartet je trijumfovao na ovaj dan 1974. godine, a pesma "Vaterlo" ponovo se čula na istoimenoj stanici, takođe, nazvanoj po bici iz 1815. godine u kojoj je Napoleon doživeo poraz, preneo je AP.&nbsp;
Hor je na stanici pevao pesme putnicima koji su polazili na posao.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D3FsVeMz1F5c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Fanovi su se okupili u engleskom primorskom gradu Brajtonu, gde je takmičenje održano 1974. godine, i pevali i plesali uz pesme ABBE da bi obeležili godišnjicu.&nbsp;
ABBA je posle pobede postala najuspešniji bend koji je trijumfovao na evrovizijskom muzičkom takmičenju.&nbsp;
Grupa je prodala stotine miliona ploča širom sveta, a na osnovu njenih pesma napravljeni su mjuzikl "Mama mia" i dva filma.
Izvor: Tanjug

Fanovi obeležili 50 godina od pobede grupe ABBA na Evroviziji pesmom Vaterlo (VIDEO)

Bulajić je studirao filmsku režiju u Centro sperimentale u Rimu, gde je nakon diplomiranja 1959. godine bio asistent italijanskim rediteljima Federiku Feliniju i Vitoriju De Siki. 	
Po povratku u Jugoslaviju snimio prvi dugometražni igrani film "Vlak bez voznog reda" (1959), a usledili su "Rat" (1960) i "Uzavreli grad" (1961.), kao i ratnu epopeju "Kozara" (1962). 	
Bulajić je režirao ratni spektakl "Bitka na Neretvi" (1969), najgledaniji partizanski film, istorijski "Atentat u Sarajevu" (1975), ali i film epohe sa elementima fantastike "Čovjek koga treba ubiti" (1979). 	
Poslednje prikazano Bulajićevo ostvarenje bilo je "Libertas" (2006), o dubrovačkom književniku Marinu Držiću.
Izvor: Tanjug

Preminuo reditelj Veljko Bulajić

Povodom stogodišnjice rođenje Branda, od 14. do 22. aprila biće prikazana i dva filma koja su mu donela Oskare za najbolju glavnu ulogu – "Na dokovima Njujorka" (1954) Elije Kazana i "Kum" (1972) Frensisa Forda Kopole.
Biće prikazan i čuveni Kazanov "Tramvaj zvani želja" (1951) i Kopolina "Apokalipsa danas" (1979), kao i kontroverzni "Poslednji tango u Parizu" (1972) Bernarda Bertolučija.
Ciklus posvećen velikom glumcu obuhvatiće i filmove "Potera bez milosti" (1966) i "Dvoboj na Misuriju" (1976) Artura Pena…
Kinoteka je na svom sajtu navela da program "100 godina nadrealizma", obuhvata uglavnom francuske filmove, dok ciklus posvečem Branadu obuhvata 17 ostvarenja.
Od 6. do 8. aprila, taj program obuhvata uglavnom francuske filmove poput "Međučin" (1924) Renea Klera i "Andaluzijski pas" (1929) i "Zlatno doba" (1930) Luisa Bunjuela i druge.
Biće prikazani i kasniji filmovi glumice i rediteljke Maje Deren – "Popodnevne zamke" (1943) i "Ritual u preobraženom vremenu" (1946).
Ovaj ciklus, čiji je fokus na uticaju ovog značajnog umetničkog pokreta i na film, se nastavlja i tokom narednih meseci u programu Kinoteke.
Kinoteka je najavila i da će u ciklusu "1924. godina na filmu", 27. aprila biti prikazani sovjetski film "Prodavačica cigareta" Jurija Željabuškog i švedski "Legenda o Gesti Berlingu" Morica Stilera.
Biće prikazani, 28. aprila i austrijsko-nemački film "Orlakove ruke" Roberta Vinea i američki "Bračni krug" Ernsta Lubiča, koji su svoje premijere imali pre tačno jednog veka, saopštila je Kinoteka.
Izvor: Beta

Jugoslovenska kinoteka: U aprilu mini retrospektiva filmova Marlon Branda (1924 - 2004)

Oskara i američku nagradu Zlatni globus za ulogu narednika u filmu "Oficir i džentlmen" je osvojio 1983. 
 
 Glumio je u više od 60 filmova i u mnogim TV-serijama, uključujući krajem 1970-ih godina "Roots" (Koreni) koju je pratilo više od 100 miliona gledalaca širom sveta. Glumio je i u filmovima "The Deep", "Blue Chips", "Daddy's Little Girls" i "Firewalker". 
 
 Rođeni Njujorčanin, Goset je dobijao uloge grubijana u akcionim filmovima kakav je "Gvozdeni orao" (1986). 
 
 U memoarima je opisao težak početak karijere jer je crnac. Zato ga je tokom prvog putovanja u Los Anđeles 1960-ih godina policija legitimisala četiri puta. 
 
 Debitovao je u predstavi "Take a Giant Step" koju je list "Njujork tajms" proglasio za jednu od deset najboljih na Brodveju 1953. godine. 
 
 Razvodio se triput i imao dve ćerke, a 2010. godine je objavio da boluje od raka prostate.
Izvor: Beta&nbsp;

Umro američki oskarovac Luis Goset

“Film je kolektivna umetnost, bez njih ne bi postojao nijedan film. Imao sam priliku da radim sa entuzijastima, sa njihovom energijom, voljom da se prkosi i udari snažno u oko sve one koji nas muče i doveli su nas do nekog gađenja, zla. Njima posvećujem nagradu”, rekao je Zafranović.&nbsp;
On je konstatovao da je “istorija filma istorija našeg postojanja“.&nbsp;
“Prošli smo strahovit period, a to je film registrovao i utisnuo energiju koja će ostati generacijama iza nas. Jer, film ostaje. Zato je naša odgovornost strahovito važna, da govorimo istinu”, poručio je Zafranović.&nbsp;
Na Festivalu će tokom pet dana u takmičarskom programu biti prikazano 98 ostvarenja.
Izvor: FoNet

Nagrada za životno delo Lordanu Zafranoviću

Nekoliko meseci bio je u teškom zdravstvenom stanju.&nbsp;
Sidran je uređivao omladinske listove i časopise, predavačke tribine. Do aprila 1992. bio je zaposlen na RTV Sarajevo, kao "vodeći dramaturg".&nbsp;
Šezdesetih godina prošlog veka objavljivao je pesme i prozu, u generaciji mladih književnika koju često nazivaju 'šezdesetosmaškom'.&nbsp;
Za svoje knjige poezije nagrađivan je književnim i društvenim priznanjima (Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva, Godišnja nagrada Udruženja književnika BiH, Godišnja nagrada Izdavačkog preduzeća Svjetlost, Zmajeva nagrada).&nbsp;
U ratu objavljena, knjiga njegove poezije ''Sarajevski tabut'' nagrađena je priznanjem, Nagradom slobode, PEN-centra Francuske.&nbsp;
Izbori iz njegove poezije, u prevodu na nemački, francuski, italijanski, objavljeni su u Austriji, Francuskoj, Italiji, a za italijansko, dvojezično, izdanje, dobio je nagradu "Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo".&nbsp;
Scenarista je filmova ''Sjećaš li se Dolly Bell'' i ''Otac na službenom putu'', reditelja Emira Kusturice i Kuduz Ademira Kenovića.&nbsp;
Bio je član Akademije nauka i umetnosti BiH i majstorski kandidat u šahu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Preminuo Abdulah Sidran

Na naslovnoj strani izbledelog i krhkog rukopisa nalazi se naslov knjige "Zavesa" ispisan velikim slovima i rukom <a href="https://insajder.net/najava/partneri-u-zlocinu-tajni-protivnik-esa5nvgg">Agate Kristi</a>, zajedno sa njenim imenom i adresom Greenvay House u gradiću Devonu na jugozapadu Engleske, prenosi portal Frans 24.&nbsp;
"Napisala ga je kao poklon svojoj ćerki Rozalindi. Kako je ona to objasnila, napisala je nešto što će razveseliti Rozalindu kada se vrati sa sahrane", izjavila je kustoskinja izložbe i spisateljica krimi romana Nikol Apson.&nbsp;
Navodno poslednja Poaroova avantura, u kojoj legendarni belgijski detektiv umire, napisana je ranih 1940-ih tokom Drugog svetskog rata s ciljem da se objavi u slučaju da Agata Kristi ne preživi rat.&nbsp;
"Tada ništa nije bilo garantovano, ali Agata Kristi je napisala još mnogo romana sa Poaroom pre nego što je umrla 1976. godine", rekla je Apsonova.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Kultura