Nešto pre toga rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će ruska vojska "u bliskoj budućnosti" organizovati nuklearne vežbe sa trupama baziranim blizu Ukrajine, kao odgovor na pretnje zapadnih lidera. 
 
Portparol Kremlja <a href="https://insajder.net/prenosimo/peskov-snimak-razgovora-bundesvera-pokazuje-na-nemacka-planira-napade-na-rusiju">Dmitrij Peskov </a>je potvrdio da se radi o izjavama Makrona, kao i &nbsp;britanskih predstavnika i jednog predstavnika američkog Senata. 
 
 Oni su "govorili o želji i čak nameri da pošalju oružane kontingente u Ukrajinu, odnosno da postave vojnike NATO naspram ruske vojske", rekao je Peskov. 
 
 Peskov je ocenio da se radi o "novom ciklusu eskalacije tenzija" i osudio "vrlo opasnu retoriku francuskog predsednika". 
 
 Emanuel Makron je ponovio početkom maja <a href="https://insajder.net/prenosimo/makron-posle-sastanka-u-berlinu-mozda-ce-u-jednom-trenutku-biti-neophodne-operacije-na-terenu-u-ukrajini">mogućnost slanja zapadnih trupa</a> na ukrajinsko tle ako Moskva "probije linije fronta" i ako Kijev to bude zatražio. 
 
 "A priori to odbaciti značilo bi da se nisu izvukle lekcije iz poslednje dve godine kada su zemlje NATO prvo isključile slanje tenkova i aviona Ukrajini, pre nego što su promenile mišljenje", dodao je Makron. 
 
 Francuski predsednik već je krajem februara izazvao buru kada je rekao da ne treba isključiti mogućnost slanja trupa u Ukrajinu u budućnosti. 
 
 Većina evropskih zemalja kao i SAD su se jasno distancirale od njegovih izjava, iako su neke naknadno ipak napravile iskorak u njegovom pravcu zbog ruskog napredovanja na frontu, na istoku Ukrajine, piše Frans pres.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Moskva: Nuklearne vežbe odgovor na izjave o slanju NATO trupa u Ukrajinu

List navodi da se prva crvena linija odnosi na direktnu ili indirektnu intervenciju treće strane u ratu protiv Ukrajine, a reč je pre svega o učešću u invaziji sa severa Belorusije, dok su druga crvena linija vojne provokacije protiv baltičkih zemalja, Poljske ili Moldavije.&nbsp;
<a href="https://www.repubblica.it/esteri/2024/05/05/news/nato_intervento_diretto_ucraina_russia-422824403/">Republika</a> napominje da trenutno ne postoje operativni planovi koji bi podrazumevali slanje trupa, već samo procene mogućih akcija u slučaju vanrednih situacija kao krajnja mera i ističe da je fokus i dalje na odvraćanju i otklanjaju mogućnosti da direktan sukob postane stvarnost.&nbsp;
Republika piše da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/nato-pojacavaju-se-hibridni-napadi-rusije-na-clanice-alijanse">NATO</a>, prvi put od početka rata u Ukrajini, na veoma poverljiv način i bez zvaničnih saopštenja, identifikovao najmanje dve crvene linije, koje, ako budu pređene, može doći do direktne intervencije u sukobu u Ukrajini.&nbsp;
Analitičari ocenjuju da je rusko-ukrajinska granica veoma duga, a da trupe Ukrajine više nisu u stanju da je u potpunosti kontrolišu, pa bi potencijalni prodor Rusije na severozapad stvorio koridor između Kijeva i Belorusije, a Minsk bi tada bio direktno uključen u vojni sukob, piše list.&nbsp;
Kada je reč o drugoj crvenoj liniji, a to su vojne provokacije protiv baltičkih zemalja, Poljske ili Moldavije, Republika navodi da to ne mora nužno biti invazija, već samo vojni napad kako bi se testirala zapadna reakcija.&nbsp;
Prema pisanju lista, više nije isključena <a href="https://insajder.net/prenosimo/sef-nato-a-kritikovao-drzave-jer-nisu-blagovremeno-poslale-pomoc-ukrajini">hipoteza o vojnom slomu ukrajinskih trupa</a>, zbog čega je od vitalnog značaja za zapadne lidere da pošalju jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je jedno duboko prodreti na istočne teritorije, a drugo osvojiti prestonicu ili uključiti treće države u rat.&nbsp;
Drugim rečima, ocenjuje italijanski list, Ukrajina ne sme da izgubi i NATO je spreman da direktno interveniše kako bi izbegao kolaps Kijeva.&nbsp;
Republika navodi da na istoku Evrope, u baltičkim zemljama, u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, NATO može da računa na više od 100.000 vojnika koji su već raspoređeni ili bi bili mobilisani za nekoliko dana.&nbsp;
List ocenjuje da bi se moguća reakcija Zapada odvijala postepeno i da bi prvo bilo mobilisano vazduhoplovstvo, dok bi kopnene trupe bile poslednje sredstvo u slučaju eskalacije.&nbsp;
Na zapadu su svesni da bi u slučaju direktnog sukoba i dalje postojale ogromne operativne poteškoće, a da Francuska, na primer, može brzo da pošalje ne više od 20.000 ljudi, navodi se u komentaru Republike i dodaje da, prema rečima bivšeg komandanta Strateških vazduhoplovnih snaga Bruna Megrea, u sukobu visokog intenziteta francusko vazduhoplovstvo ne bi imalo raspoloživih aviona za 10 dana i verovatno ne bi imalo rakete na raspolaganju nakon dva dana.&nbsp;
List navodi da analitičari smatraju da slične procene, u nekim slučajevima i gore, važe za glavne evropske zemlje kada je reč o nedostatku artiljerije i proizvodnih linija vojne industrije, ali istovremeno ukazuje da u Evropi postoje američke baze, zbog čega NATO danas više ne isključuje nijedan scenario.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Republika: Najmanje dve crvene linije za direktnu intervenciju NATO u Ukrajini

To, kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu NATO-a, uključuje napade koji su rezultirali istragom i optuživanjem više pojedinaca u vezi sa neprijateljskim aktivnostima koje su imale uticaja na Češku, Estoniju, Nemačku, Letoniju, Litvaniju, Poljsku i Veliku Britaniju,&nbsp;
NATO je osudio ponašanje Rusije i pozvao je da poštuje svoje međunarodne obaveze, navodeći da akcije Moskve neće odvratiti članice Alijanse da nastave da podržavaju Ukrajinu.
U saopštenju se navodi da su ovi incidenti deo "intenzivne kampanje Rusije koju nastavlja da sprovodi širom teritorije zemalja članica NATO-a".
Navodi se da ti incidenti uključuju sabotaže, akte nasilja, sajber i elektronsko ometanje, kampanje dezinformisanja i druge hibridne operacije.&nbsp;
NATO ističe solidarnost sa zemljama članicama koje su pogođene ruskim hibridnim napadima i ističe da će delovati kolektivno na rešavanju takvih akcija.
Ističe se da će Alijansa nastaviti da se suprotstavlja ruskim hibridnim napadima.
Izvor: Tanjug

NATO: Pojačavaju se hibridni napadi Rusije na članice Alijanse

Bivša republika Sovjetskog Saveza, Letonija, sada članica NATO i Evropske unije, deli granicu sa Rusijom dužine 214 kilometra, što u Rigi izaziva bojazan da bi zemlja mogla biti među prvim narednim metama Moskve u slučaju njene pobede u Ukrajini. 
 
 "Apelujemo na sve, da tokom velikog čišćenja, ali i posle toga, osiguraju da podrumi mogu poslužiti kao skloništa u slučaju potrebe", rekao je gradonačelnik Rige Vilnis Kirsis. 
 
Gradonačelnik je dodao da će se opštinski službenici pobrinuti o podrumima koji pripadaju gradu. 
 
Komisija za civilnu odbranu u Rigi saopštila je da će "podrume javnih zgrada, škola, domova za penzionere, bolnice i drugih gradskih prostorija pregledati nadležni organi i pripremiti ih da budu skloništa u slučaju napada". 
 
 "Nameravamo da pripremimo oko 100 skloništa svakog meseca do kraja godine", navela je komisija.
Izvor: Beta&nbsp;

Letonci pozvani da svoje podrume pretvore u skloništa od vazdušnih napada

"Ako naši saveznici odluče da razmeste nuklearno oružje u sklopu nuklearne razmene na našoj teritoriji kako bi ojačali <a href="https://insajder.net/prenosimo/poljska-trazi-objasnjenje-za-ulazak-ruske-rakete-u-njen-vazdusni-prostor">bezbednost istočnog krila NATO-a</a>, spremni smo da to učinimo", rekao je Duda za list Fakt. 
 
 Istočni krilo NATO-a suočeno je sa razmeštanjem novog ruskog naoružanja u susedni Kalinjingrad, kao i u Belorusiju.&nbsp;
Izvor: Beta

Duda: Poljska spremna da prihvati nuklearno oružje na svom tlu

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, Brnabić je rekla da upravo <a href="https://insajder.net/prenosimo/vrhovni-komandant-nato-snaga-za-evropu-pojacavamo-snage-na-kim-i-u-bih-dovescemo-vise-teske-opreme">NATO</a> snage guraju Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i da znaju da će usvajanje eventualno takve rezolucije na Generalnoj skupštini u Ujedinjenim nacijama izazvati dodatne podele i nestabilnosti u BiH.
"Bez obzira na to i na to što će tako nešto biti praktično podrivanje mira i stabilnosti u BiH i na Zapadnom Balkanu ili na celom Balkanu, oni ne odustaju od toga, ne žele čak ni da odlože, ne žele da daju šansu dijalogu, već guraju to, a sa druge strane akumuliraju trupe kako bi valjda sprečili neku eskalaciju", rekla je Brnabić.&nbsp;
Ona je naglasila da se eskalacija sprečava dogovorom, razgovorom, davanjem šanse dijalogu.
"Nemojte da gurate stvari na silu, nemojte da pravite presedane koji će sutra koristiti svi ostali da dodatno destabilizuju svet. Umesto što mislite da ste veliki, silni, moćni, da vam se sve može, da nikakva pravila, procedure, zakoni i povlastice ne važe za vas, a da možete sve da rešite trupama, oruđem i nasiljem. Nije dobra poruka", konstatovala je Brnabić.
Ona je istakla da još ima vremana i da se nada da će čuti poruku da ipak moraju da pokušaju da naprave neki dogovor i konsenzus unutar Bosne i Hercegovine, da pre svega moraju da ispoštuju instituciju tripartitnog predsedništva BiH, da ne podrivaju i direktno idu suprotno Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu te zemlje.
"I ne znam šta očekuju da bude rezultat toga, osim što očigledno da u stvari ipak znaju da će to podrivati stabilnost, zato što onda sada odgovaraju na to ne dialogom, već trupama. Tužno", konstatovala je Brnabić.
Ocenila je da će biti presedan ako uspeju da proguraju Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN.
"Tada će otvoriti Pandorinu kutiju. Nakon toga, Bog neka im je svima na svetu u pomoći šta će to izazvati", poručila je Brnabić.
Izvor: Tanjug

Brnabić: Jačanje trupa NATO u BiH i na KiM zabrinjavajuća vest

"Nakon što smo uradili kompletnu reviziju KFOR-a došli smo do zaključka da nam treba, ne samo više snaga, nego i jače snage. Ovaj proces je u toku. Dovešćemo više teške opreme na teren, kao i više ljudi", naveo je Kavoli u saslušanju pred Komitetom za oružane snage američkog Senata, koje je održano 11. aprila.
On je dodao da su pokrenute bar dve fokusirane misije sa ciljem prikupljanja više informacija i boljeg razumevanja dešavanja na KiM i u BiH.
Kavoli je ocenio da etničke tenzije u Bosni i Hercegovini takođe imaju potencijal da eskaliraju i destabilizuju region Zapadnog Balkana.
Napomenuo je da aktivnosti Rusije na, kako je naveo, podsticanju napetosti između etničkih Bošnjaka, Srba i Hrvata imaju za cilj da oslabe zemlju i spreče produbljivanje veza sa EU i NATO-om.&nbsp;
"Etno-nacionalistička politika sprečava Bosnu i Hercegovinu da usvoji preko potrebne političke, pravne i ekonomske reforme koje bi unapredile njene evroatlantske integracije", istakao je američki general.
Dodao je da Republika Srpska nastoji da, kako tvrdi, oslabi državnu vlast i odnose BiH sa EU i NATO-om, održavajući bliske veze s Rusijom.
Izvor: Tanjug

Vrhovni komandant NATO snaga za Evropu: Pojačavamo snage na KiM i u BiH, dovešćemo više teške opreme

Stoltenberg je u intervjuu za BBC istakao da je uveren da će saveznici u okviru vojnog severnoatlantskog saveza do jula uspeti da usaglase dugoročni sporazum o finansiranju<a href="https://insajder.net/prenosimo/stoltenberg-nato-nece-slati-trupe-u-ukrajinu"> Ukrajine</a>, ali je nagovestio da bi Ukrajina možda morala da prihvati "neku vrstu kompromisa“.&nbsp;
Komentarišuću dešavanja u ratu Izraela i Hamasa, rekao je da je "veoma važno“ da su SAD i druge članice NATO prenele "veoma jasnu poruku Tel Avivu“ da moraju da učine "mnogo više“ u zaštiti civila i humanitarnih radnika, pogotovo posle ubistva sedmoro članova Svetske centralne kuhinje.&nbsp;
Stoltenberg je ocenio da je svet sada "mnogo opasniji, nepredvidiviji i nasilniji” nego pre 10 godina, kada je izabran na sadašnju funkciju, i ukazao da postoji "autoritarni savez" čiji članovi jedni drugima pružaju podršku, koja je "sve više usklađena".&nbsp;
"Kina podržava rusku ratnu ekonomiju, isporučujući ključne delove njenoj odbrambenoj industriji, a zauzvrat Moskva svoju budućnost stavlja pod hipoteku Pekinga. Pored toga, Rusija je dala tehnologiju Iranu i Severnoj Koreji u zamenu za municiju i vojnu opremu", kazao je Stoltenberg.&nbsp;
Dodao je da je neophodno da NATO sarađuje sa zemljama koje nisu članice NATO, kao što su Japan i Južna Koreja, da bi se "suprotstavio sve jačem savezu autoritarnih sila“.&nbsp;
Stoltenberg je proteklih dana pokušavao da ubedi članice NATO da u narednih pet godina obezbede <a href="https://insajder.net/prenosimo/diplomatski-izvori-stoltenberg-ce-predloziti-fond-za-ukrajinu-od-100-milijardi-evra">fond za Ukrajinu od 100 milijardi evra</a> i kaže da je uveren da će taj sporazum biti postignut do jula, uprkos tome što su neke zemlje ove nedelje izrazile rezervu.&nbsp;
"Čak i ako verujemo i nadamo se da će se rat završiti u bliskoj budućnosti, moramo da podržavamo Ukrajinu dugi niz godina i da izgradimo njenu odbranu kako bi onemogućili buduću agresiju“, rekao je Stoltenberg.&nbsp;
Iako smatra da je vojna podrška od ključnog značaja za odbijanje ruskih snaga i prisiljavanje predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od svojih ciljeva, Stoltenberg je sugerisao da bi Ukrajina možda morala da napravi neke ustupke.&nbsp;
"Ukrajina mora biti ta koja odlučuje na kakve kompromise je spremna, a mi moramo da joj omogućimo da bude u poziciji da zaista postigne prihvatljiv rezultat za pregovaračkim stolom“, naveo je prvi čovek NATO.&nbsp;
Dodao je da time ne poziva Ukrajinu da već sada ponudi ustupke, jer će "pravi mir" biti dostižan tek kada "Ukrajina prevlada", ali je njegova poruka ipak značajna, jer je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta ponovio da nikada neće pregovarati sa Putinom, bez obzira na pozive sa više strana, između ostalih i od pape, da to uradi.&nbsp;
Stoltenberg je odbio da ga kaže da li je zabrinut zbog mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću, rekavši samo da je siguran da će SAD uvek važan saveznik, ko god da je predsednik.
Izvor: FoNet
&nbsp;

Stoltenberg: Autoritarne države sve bliže sarađuju u borbi protiv zapadnih demokratija

"Poslednjih dana, ovo uključuje skoro 600 miliona evra iz Nemačke za artiljerijsku inicijativu koju predvodi Češka; kao i 10.000 dronova iz Velike Britanije; više projektila i oklopnih vozila iz Francuske; a samo juče novi paket pomoći iz Finske vredan 188 miliona evra", rekao je on, saopštio je NATO. 	
Stoltenberg je dodao da mora biti urađeno još više i da podrška treba da bude još čvršća i trajnija. 	
Saveznici su se sada složili da krenu napred u planiranju veće uloge NATO u koordinaciji neophodne bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu, navedeno je u saopštenju. 	
Ministri spoljnih poslova su, takođe, razgovarali o globalnim implikacijama rata Rusije protiv Ukrajine, uključujući podršku Moskvi iz Kine, Severne Koreje i Irana. 	 	
Saveznicima su se pridružili indo-pacifički partneri Australija, Japan, Novi Zeland i Republika Koreja, kao i Evropska unija, stoji u saopštenju. 	
Ministri su zajedno razgovarali o tome kako unaprediti saradnju u odgovoru na sajber i hibridne pretnje, kao i nove tehnologije i odbrambenu industrijsku proizvodnju. 	
"Kako se autoritarne sile sve više usklađuju, NATO i njegovi partneri moraju biti ujedinjeni u odbrani globalnog poretka vođenog zakonom, a ne silom", rekao je Stoltenberg.
On je podsetio da se danas navršava 75 godina od osnivanja NATO-a, kao i da je od 1949. godine taj vojni savez najjači i najuspešniji u istoriju.
Izvor: Tanjug

Stoltenberg na kraju samita NATO pozdravio povećanje podrške Ukrajini

Oni navode da će u skladu sa tim planom NATO preuzeti neke obaveze koordinisanja od tzv. Ramštajn grupe koju predvode SAD, s ciljem da se NATO zaštiti od bilo kakvog smanjenja američke podrške ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću, prenosi Rojters. 	
Očekuje se da će se o ovom predlogu razgovarati za dva dana na sastanku ministara spoljnih poslova NATO kako bi se stekli uslovi da ovaj paket pomoći bude usvojen tokom samita severnoatlantske allijanse koji se održava u julu u Vašingtonu. 	
Do sada se NATO kao organizacija ograničavao na slanje neubojite pomoći Ukrajini iz straha da bi direktnija uloga mogla da izazove eskalaciju tenzija sa Rusijom. 	
Većina zemalja koje su članice NATO obezbeđuju oružje Ukrajini na bilateralnoj osnovi, ali neimenovane diplomate kažu da u zapadnoj vojnoj alijansi postoji sve veća saglasnost o tome da je došlo vreme da se vojna pomoć Ukrajini poveća na dugoročnim osnovama, a NATO je u najboljoj poziciji da preuzme veći deo te uloge.
Izvor: Tanjug

NATO